Aleksandar i Stefan održali čas iz odnosa prema reprezentaciji, a za to su i nagrađeni. As Fulama rekordom, a kapiten Strazbura herojskom intervencijom

Bolji primer ljubavi prema svojoj državi teško da možemo videti. Iskrene, ali dečački iskrene suze i stav da ide u reprezentaciju uprkos zabrani kluba... Patriotizam. Na delu, ne na papiru! Mitrovići.

Stefan i Aleksandar ginu za Srbiju i to pokazuju na svakom meču. A kad je takav odnos prema dresu, onda se to kad-tad vrati. Stefanu se vratilo kroz sreću. Mada, on je tu sreću zaslužio. Njegove dve intervencije na gol liniji klasičan su primer borbe za svoju državu i stava:

profimedia0601760926.jpg
Foto: Profimedia

- Ne dam joj da uđe u gol!

Junački je trknuo i uklizao, prešla je, ali sudija nije video.

Potom je bio na streljanju na gol liniji. Ali je opet izašao kao pobednik. Zaustavio je loptu na putu ka mreži!

Posle suza zbog eliminacije od Škotske, usledile su one radosnice, za rekord, za 39. gol u državnom dresu. Pogodak je dao tako što je išao glavom na loptu i kopačku protivničkog igrača!

- Kad je lopta ušla u gol, taj osećaj koji sam imao bio je neverovatan. Krenule su slike u glavi iz detinjstva. Meni je reprezentacija i predstavljanje svoje zemlje najveća čast - prozborio je Aleksandar i krenuo da plače. Uz suze je nastavio:

- Uspeo sam da srušim rekord koji je star 65 godina, sanjao sam o ovome... Ponovićemo - patriote. Na delu, ne na papiru.

Kurir sport / Miloš Bjelinić