Reprezentativac Srbije Aleksandar Mitrović nije imao nimalo lak put do uspeha, a njegova životna priča ljubitelje fudbala ostavila je bez teksta.

U intervjuu za Informer Mitrović je potpuno otvoreno govorio o svom odrastanju u Smederevu, prvim fudbalskim koracima i teškim momentima kroz koje je prolazio u svojoj karijeri.

Mitar potiče iz jedne poštene radničke porodice.

"Odrastao sam u normalnoj, radničkoj porodici. O meni i bratu su dosta brinuli baba i deda jer su majka i otac mnogo radili. Kada su bili u prvoj smeni, ustajali su u četiri ujutru da idu na posao. Tata je bio vozač, a majka kondukter u "Lasti". Tako su se i upoznali. Otac je onda počeo i privatno da radi sa šljunkom, pa po ceo dan nije bio kod kuće", otkriva srpski as.

Napadač Fulama ne krije da se porodica puno žrtvovala zbog njega.

"Bez obzira na gomilu obaveza, uvek su nalazili vremena da sa nama uče ili da mene voze iz Smedereva u Beograd na treninge. Šest puta nedeljno. Pre ili posle škole, u zavisnosti od toga koja sam smena, čekali su me da me odvedu na trening i vrate kući. Imao sam vremena samo za školu i fudbal, a oni samo za posao i moje treninge. Putovali smo tako od moje devete do četrnaeste godine. Onda sam se preselio u Beograd", kaže Mitrović i dodaje da je presrećan što je danas u mogućnosti da im pruži sve što im je potrebno:

profimedia0600858516.jpg
Profimedia 

"Odricali su se svega da bih ja uspeo da ostvarim snove, da bih mogao da radim šta volim. I moj brat je mnogo puta morao da se žrtvuje. Na primer, dešavalo se da nemamo para i onda on ne dobije nove patike ili majicu da bi imali meni da kupe kopačke ili kostobrane. Naravno da sam srećan što sam uspeo, ali mi je mnogo draže što se to dogodilo zbog svih njih, koji su godinama sebe stavljali u drugi plan da bih ja išao prema svojim ciljevima. Drago mi je što danas njima mogu da pružim više".

Reprezentativac Srbije se priseća i momenata kad su njegovi jedva sastavljali kraj s krajem.

"Bilo je trenutaka kada smo morali da brojimo dinar po dinar da bismo imali za gorivo do Beograda. Majka je radila za 15.000-20.000 dinara, otac je radio privatno, pa je nekada bilo para, a nekada ne. Ipak, oni su se uvek trudili da mi to ne osetimo. Snalazili su se, pozajmljivali, babe i dede su nam pomagali", iskren je Mitrović.

profimedia0601723831.jpg
Profimedia 

Prva plata završila u "Zari"

Kada je primio prvu platu mladi Mitar je sve spiskao na garderobu.

"Od prve plate sam otišao u "Zaru" i pokupovao sam nekoliko istih majica u različitim bojama. Svašta sam tada uzeo. Nisam razmišljao uopšte. Željan si, pa želiš sebi da ispuniš neke hirove. Ali to te brzo prođe".

Kurir sport