PRVI ZAJEDNIČKI INTERVJU LUKE I SOFIJE: Sin je centar našeg sveta, planiramo novo proširenje porodice!

Neretko se šalim da bih bio najsrećniji kada bih mogao da izgradim sopstveni fudbalski tim naslednika, uz osmeh je istakao Jović za Kurir

Luka Jović

Za početak fudbal - porodica zvana Ajntraht na pragu je da odvede tim do Lige šampiona. U čemu je tajna uspeha?

- U profesionalnom fudbalu, naročito u klubovima koji imaju visoke ciljeve kakav je Ajntraht, jedan od najvažnijih elemenata je atmosfera. Ukoliko imate dobar ambijent, a to znači da se razumete sa saigračima, trenerom, stručnim štabom i ostalima s kojima se svakodnevno viđate, dolazite do toga da delujete i na terenu kompaktno. E, tako je u Ajntrahtu! Nema neke velike tajne, suština je da se dobro slažemo u svakom smislu i to se vidi po rezultatima.

Kako ste zadovoljni svojim igrama?

- U poslednje vreme to je na nivou zbog kojeg mogu da budem zadovoljan! Dugo nisam igrao, bilo je problema i sa povredama. Ovo je bila teška sezona i godina za mene. Još je rano da donosim zaključke, ima još maltene mesec dana do završetka prvenstva.

Koliko vam za uspešne igre na terenu znači podrška porodice? U najtežim momentima otac je bio uz vas i branio vas od svih kritičara, isto tako i Sofija.

- Bez podrške najbližih ne bih bio ovde gde sam danas, oni su uz mene od malih nogu. Želim da te iste principe usadim i u svoju decu, da im budem vetar u leđa čime god da odluče da se bave. Sofija je uvek tu za mene i mnogo mi znači što u svakom trenutku mogu da se oslonim na nju.

Stižete li da pored profesionalnih obaveza pomognete i oko deteta, na primer kada je reč o menjanju pelena, kupanju i sličnim obavezama?

- Trudim se da, bez obzira na poslovne obaveze kojih srećom ima puno, budem tu za svoju buduću suprugu i da joj pomognem oko svega što mogu. Naravno, kad imam dovoljno vremena promenim detetu pelene i slično. Uopšte ne bežim od toga.

Imate dva naslednika, da li planirate još širu porodicu?

- Tako je, imam dva sina na koja sam najponosniji, ali voleo bih da u budućnosti dodatno proširimo porodicu. Neretko se šalim da bih bio najsrećniji kada bih mogao da izgradim sopstveni fudbalski tim - uz osmeh zaključuje Jović i kaže nam da dodamo „smajli“ pored želje za celim timom.

Sofija Milošević

Koliko vam je dolazak na svet sina Alekseja promenio život?

- Uloga roditelja je za mene najveća i najvažnija uloga. Aleksejev dolazak na svet oboje nas je mnogo promenio, sada je sva pažnja usmerena na njega, na njegove potrebe, sve ostalo je manje važno i pada u drugi plan.

Rekli ste nedavno „vi umete da gubite, Luka - ne, on je rođeni pobednik“. Da li ste se takmičili u nekoj društvenoj igri i ko je imao više uspeha?

- Ha-ha-ha... Luka definitivno mnogo gore gubi od mene. Mi smo kao mala deca, stalno se nešto igramo i šalimo, a nedavno sam rekla da Luka ima mentalitet pobednika, jer koliko god da nešto deluje nedostižno, on se tome posveti 110 odsto i reši da prevaziđe prepreke i uspe, bilo da su u pitanju poslovni potezi ili najobičnija društvena igra.

Da li se nervirate dok gledate Lukine utakmice?

- Uh, moram da priznam - da! Trudim se da ostanem pribrana, ali ima momenata kad kod kuće vičem i navijam iz sveg glasa.

A kako vam je onda kada Luka igra za Srbiju, to je verovatno dupli pritisak?

- Ja sam zaista veliki patriota, obožavam svoju zemlju i uvek se radujem kad Luka igra za nas. Vatreni sam navijač, ali se uvek trudim da mu ne stvaram dodatni pritisak, mada mi nije svejedno.

Je l’ vam fudbal sam po sebi zanimljiv kao sport ili ga pratite samo zbog Luke?

- Oduvek sam pratila sportove, ali fudbal sam zavolela uz Luku. Kad ste stalno okruženi nečim i kad vaš partner živi taj život, sasvim je prirodno i normalno da to postane i deo vaše svakodnevice.

Koje su poslednje reči koje kažete Luki kada odlazi na utakmicu?

- Hmm, možda će zvučati patetično, ali uvek mu kažem da ga volim i da sam ponosna na njega, bez obzira na ishod utakmice.

Kako ćete provesti predstojeći praznik?

- Ove godine za Uskrs najverovatnije ćemo biti u Srbiji i provešćemo ga u krugu porodice i najbližih.

Kurir.rs/ Miloš Bjelinić Foto: privatna arhiva