NEPONOVLJIVI MAJSTOR FUDBALSKOG VICA KOJI SE SMEJAO ARKANU: Mnogi nemaju sumnju, bio je bolji i od Maradone!

Na današnji dan 1966. godine rođen je jedan od najboljih fudbalera sa ovih prostora - Dejan Dejo Savićević

Neosporno je da je Genije jedan od najboljih fudbalera svih vremena na eks-Ju prostoru, ali ga čitava armija smatra jednim od najboljih igrača fudbala svih vremena, u rangu Pelea i Maradone!

Za ove tvrdnje postoje veoma snažni argumenti. To je osvajanje titule Interkontinentalnog kupa i Kupa evropskih šampiona sa Crvenom zvezdom. Bitnije je to da je Dejo bio mozak i udarna pesnica Milana 1994. godine, kada im je praktično doneo titulu Lige šampiona. Ne možemo da zaboravimo da se u finalnoj utakmici, najbolji igrač Barselone, Romario, bukvalno "nije video" na terenu. Upravo Romario je te godine proglašen za najboljeg igrača sveta, iako je ostao u tamnoj senci Dejana Savićevića.

Dres Crvene zvezde nosio je od 1988. do 1992. i u prolećnom delu 1999. godine odigrao ukupno 118 takmičarskih utakmica i postigao 41 gol. Sa Zvezdom je osvojio tri šampionske titule 1990, 1991. i 1992. godine, jedan nacionalni kup 1990, Kup evropskih šampiona 1991. i Interkontinentalni kup 1991. godine.

Sa Milanom je osvojio tri titule prvaka Italije 1993, 1994. i 1996. godine, dva italijanska Superkupa 1993. i 1994, Ligu šampiona 1994. i Superkup Evrope 1994. godine. Od 1992. do 1998. godine odigrao je 97 mečeva u Seriji A i postigao 20 golova.

Dejo je karijeru počeo u rodnoj Podgorici u OFK Titograd. Od 1982 do 1988. godine je igrao za Budućnost. Zbog sjajnih igara zapao je za oko velikanima iz bivše Jugoslavije. Želeli su ga Zvezda, Partizan, Hajduk, ali on je odlučio da ode na Marakanu.

“Tražili su me tada Zvezda, Partizan i Hajduk, a ja sam odlučio da odem na Marakanu. Imao sam zbog toga problema u mom tadašnjem klubu, jer je Budućnost htela da me proda Partizanu, a objektivno, najbolje uslove je nudio splitski Hajduk. Međutim, nikad nisam mešetario, Zvezdi sam dao reč i nisam želeo da je pogazim iako sam kasnije dobio bolje ponude Hajduka i Partizana. Nisam pogrešio, volim Zvezdu, naš najveći klub, i želja mi je bila da zaigram na Marakani", otkrio je u jednom intervjuu Savićević.

Odmah po dolasku u Zvezdu sačekao ga je poziv za vojsku, a Savićević je jednom prilikom otkrio da je to bio odgovor Partizana na njegovu odluku o nastavku karijere.

"Bila je to svojevrsna “čestitka“ Partizana, častili su me pozivom u vojsku misleći da tako neću moći da potpišem ugovor sa Zvezdom, jer sam u kasarnu morao da se javim do 15. juna, a prelazni rok je počinjao 20. Međutim, sačekao sam nekoliko dana, potpisao ugovor 19. posle ponoći i odmah otišao u vojsku".

Savićević je bio jedan od najzaslužnijih za osvajanje titule Kupa šampiona. Postigao je tri gola. Bio je strelac protiv Dinama iz Drezdena u Beogradu (3:0) i u revanšu u Nemačkoj (2:1), a sjajan gol postigao je protiv Bajerna u Minhenu.

1992. godine je prešao u slavni Milan, koji je tada bio jedan od najboljih klubova u Evropi. Svojm fantastičnim potezima na terenu odmah je kupio navijače, ali i postao ljubimac gazde Silvija Berluskonija.

Navijači i dan danas prepričavaju njegovu maestralnu partiju u finalu Kupa šampiona 1994. godine protiv Barselone (4:0). Bio je nezaustavljiv na tom meču! Asistirao je Masaru kod gola, a zatim lobovao golmana Zubizaretu sa oko 30 metara postigavši treći pogodak za Milan. Mnogi smatraju da je to jedan od najlepših golova u istoriji takmičenja.

Berluskonijev ljubimac

Savićević je bio omiljeni igrač vlasnika Milana Silvija Berluskonija. Berluskoni je bio oduševljen njegovim mastorijama na terenu. Svaki put kad bi odigrao dobar meč došao bi u svlačionicu i čestitao mu.

U Zvezdu se vratio u zimskom prelaznom roku 1999. godine. Odigrao je samo tri utakmice. Iako je planirao da na Marakani okonča blistavu karijeru, to se ipak nije desilo. Otišao je u Rapid iz Beča, gde je od 1999. do 2001. godine na 44 ligaške utakmice postigao 18 golova.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 56 utakmica i postigao 19 golova. Nakon uspešne karijere kratko se našao u ulozi selektora Jugoslavije. Nije se dugo zadržao u trenerskim vodama, ali je ipak ostao u fudbalu. Već duži niz godina uspešno obavlja funkciju predsednika FS Crne Gore.

Rat sa Delijama

Pre godinu dana Savićević je ušao u ozbiljan sukob sa rukovodstvom i navijačima Crvene zvezde.

Predsednik FSCG bio je besan zbog odluke Ljubiše Tumbakovića i fudbalera Zvezde Marka Ivanića i Filipa Stojkovića da ne igraju protiv tzv. Kosova.

Bivši as Zvezde bio je ljut na aktuleno rukovodstvo kluba, na čelu sa Zvezdanom Terzićem, jer je smatrao da su oni izvršili pritisak na igrače.

"To su mladi momci koji su ostavljeni na vetrometini od kluba, rukovodstva, navijačima. I Terzić im prenosi informacije od navijača, tu sam video da nema svrhe da njih dvojica igraju. Nisu odbili, tražili su i molili da ne igraju", rekao je tada Savićević.

Usledio je žestok odgovor Delija. Preko noći Genije je od ljubimca navijača postao neprijatelj broj jedan. Na jednoj košarkaškoj utakmici brutalno su izvređali bivšeg asa svog kluba.

"Sever produžena ruka Srbije nikad službe i vlasti, Je*em te usta škrbava".

Zatim su istakle transparent "Šta ostade od onakvog imena Dejo Genije" a i zagrmeli "Izgubio si kompas Dejaneee".

Savićević je imao odgovor na njihove uvrede.

"Navijači ko navijači, oni su takvi kakvi su. Verovatno ih je pogodilo to što sam rekao. Ima pomalo od svega: njihovog nezadovoljstva, politike, Terzića i svih ostalih. Ne obazirem se na te stvari, nije me to toliko pogodilo. Sad isto misle i navijači Zvezde i Partizana. Sada sam verovatno neprijatelj broj jedan u Srbiji. Tako su me predstavili, ali šta da se radi. Život ide dalje", rekao je Savićević.

Kurir sport/J.M.