Engleski ljubitelj fudbala i navijač Vest Hema, koji je pre nekoliko godina prešao u pravoslavlje, a zatim postao monah, mro je pre nekoliko dana.

O čudu koje se potom desilo javnost je obavestilo uredništvo Fejsbuk stranice Prijatelji manastira Hilandara, na kojoj se redovno objavljuju vesti iz ove srpske svetinje koja je u devetom veku svog postojanja.

"Upokojio se u Gospodu monah Evsevije iz Novog skita.

Pre nekoliko dana preminuo je monah Evsevije, poreklom iz Velike Britanije. Dosta puta nam je prosleđivao svoje simpatične fotografije pune spontanosti i detalja monaškog života. Čak i kao monah mnogo je voleo fudbal i bio je veliki navijač Vest Hema.

Nažalost, u poslednje vreme nije ga bilo, a danas do nas dolazi tužna a ujedno i radostna vest proviđenja i čuda Božijih.

Naime, videvši da ga ispred kelije nema 3-4 dana, dva monaha iz obližnjih kelija ušla su u nju i zatekli upokojenog oca Evsevija, koji je verovatno doživeo infarkt. Iako je njegovo telo gotovo pocrnelo, što se može primetiti na njegovoj levoj ruci, desna ruka u kojoj je bila brojanica, sa kojom se monah do svoje končine molio, ostala je netaknuta i prirodne boje.

Carstvo nebesko dragi naš oče Evsevije", zaključuje se u pomenutoj objavi.

U hrišćanskoj praksi, pa i nekih drugih religija, brojanice služe da bi se određeni broj puta izgovorila određena molitva. Posle svake molitve, prstima se pređe na sledeći čvor, ako je brojanica končana, ili kamičak, kristal, ako je od tih materijala (ima npr. 33 čvorića, 50, 150...). Kada se "obiđe ceo krug", obično sledi neka veća, duža ili značajnija molitva.

Hilandarski monasi su često umeli da onima koji bi od njih kupovali brojanice govore da "Sama brojanica nije čudotvorna, već se čuda dešavaju Božjom voljom, pa je zato lepo Njemu se i obraćati". Molitve, sa brojanicom ili bez nje, upravo su takvi razgovori.

Kurir sport