ZVEZDA JE SIMBOL JUGOSLAVIJE! Džajić: Zbog vojske nisam otišao u Real!

"Kao dete sam maštao da odigram bar jednu utakmicu za Crvenu zvezdu. Ko bi rekao da ću imati takvu karijeru?", rekao Džajić u razgovoru sa novinarima iz Francuske

Šta je tada Crvena zvezda značila u Jugoslaviji?

Crvena zvezda je bila simbol i to se nikada nije promenilo. Nijedan drugi klub nije dorastao zadatku. Bravo za sve ostale klubove u bivšoj Jugoslaviji i za našeg najvećeg rivala Partiyana kojeg ne potcenjujem. Po[tujem sve klubove, ali mislim da je Crvena zvezda najveći klub u Srbiji.

Da li je ovakav pritisak postojao kada ste potpisali ugovor za Crvenu zvezdu?

Pritisak je prirodan, bila mi je želja da potpišem za Crvenu zvezdu i naravno, ceo moj život se promenio, posebno materijalno, napredovao sam brzo i kao mladi' ose'ao sam se veoma dobro. Uživao sam da igram, treniram, dokazujem se i kako je moja popularnost rasla, moja uloga je postajala sve važnija i znao sam to. Iznad svega, pokušavao sam da odgovorim na sve te izazove.

Kako ste se osećali kada ste igrali prvi meč sa Crvenom zvezdom?

- Kao dete sam maštao da odigram bar jednu utakmicu za Crvenu zvezdu. Ko bi rekao da ću imati takvu karijeru? Ali igranje za Crvenu zvezdu mi je davalo sve više samopouzdanja.

Nakon što ste proveli više od decenije u klubu, pridružili ste se Bastiji...

Dobio sam poziv od PSŽ-a za turnir koji organizuju svake godine. Krojf je takođe bio pozvan. Ilija Pantelić, koji je bio golman PSŽ-a, zamolio me je da upoznam reprezentativce Bastije koji su mu bili stari prijatelji. Rekao mi je da je tamo proveo najbolje tri godine svog života. Turnir je trajao dva dana i predsednik i direktor Bastije su došli da me dočekaju u Parizu. Za ručkom su mi objasnili da me žele u svom timu i tražili su mi potraživanja za platu. Nisam bio siguran šta da im kažem. Pantelić, koji je bio prevodilac, rekao mi je da dam broj, da ću kasnije imati vremena da razmislim. Sve čega se sećam bio je predsednikov odgovor: „Dobro, Dragane, ali tri godine. „Kada sam se vratio u Jugoslaviju, igrao sam utakmicu u Zrenjaninu i rečeno mi je da su predstavnici Bastije u Beogradu. Imao sam 29 godina, mogao sam ranije da napustim klub, ali sam morao da odslužim vojni rok petnaest meseci. Konačno sam otišao na Korziku, nije bilo lako u to vreme, ali Bastija i Korzika su mi jedna od najlepših uspomena. Ostao sam veoma vezan za njih.

Želeli su vas i najveći evropski klubovi?

Kada sam imao 22 godine, tek smo bili drugi na Evropskom prvenstvu sa Jugoslavijom i Inter je hteo da me dovede. Čak sam razgovarao sa Faketijem, ali sam mu objasnio da ne mogu da napustim zemlju sa 22 godine. Mogao sam da emigriram, ali ne bih smeo zbog oca. Da budem iskren, nisam ni razmišljao o tome, bio sam srećan u Jugoslaviji, stadioni su bili puni, bio sam popularan, dobro sam živeo. Onda sam skoro prešao u Real, bio sam skoro jednom nogom u Madridu, zvali su me da igram na oproštaju Henta. Nakon pet minuta kada je napustio teren, poklonio mi je dres, svi su u meni vedeli njegovog naslednika. Ali sudbina je bila drugačija, morao sam da odslužim vojni rok. Kasnije je i Atletiko iz Madrida želeo da me angažuje.

Čega se sećate iz dve sezone u dresu Bastije?

Posebno pamtim mali stadion, neverovatnu, bučnu publiku, ljude koji su imali srce na rukama, ali i prijatnu klimu, gastronomiju...

Bili ste najbolje levo krilo sveta, ali ko je defanzivac koji vam je zadavao najviše problema tokom karijere?

Sa Jugoslavijom sam odigrao 85 utakmica, sa Crvenom zvezdom 590 i sa Bastijom preko 80. Bilo ih je mnogo. Uvek sam imao poštovanje prema protivnicima, analizirao sam ih pre utakmica jer je fudbal bio drukčiji, ocenjivanje u novinama je bilo strožije. Sada ostavljamo dosta prostora za igrače, igrač može da primi loptu i postavi svoju igru.Od onih koji su me čuvali izdvajam Bertija Fogtsa, Karlosa Alberta, Vima Surbijera, Ze Mariju...

Kurir sport