VELIKI INTERVJU DUŠKA TOŠIĆA KURIRU: O Piksiju, Tadiću, Turcima, Crvenoj zvezdi i SVOM NOVOM ŽIVOTU I IZAZOVIMA!

Bivši fudbalski as pronašao sebe u pozivu fudbalskog menadžera

- Ponosan sam! Oduševljen! Piksi i Duća su simbol moćne Srbije! Što se tiče Tadića, mogu da kažem da je moj klijent. O njegovoj karijeri brinem zajedno sa partnerom iz Švajcarske. Tadić je primer kako jedan fudbaler treba da živi i koliko treba da bude posvećen fudbalu. Sa Piksijem dugo sarađujem. Ne mogu da kažem da sam mu menadžer, ispravnije je reći da smo saradnici i da nam to ide dobro - počeo je razgovor za Kurir Duško Tošić i dodao:

- Imali smo unosnu ponudu pre utakmice sa Portugalom. Ozbiljna suma. Ali, Piksi nije hteo ni da priča o tome. Meni nije bilo svejedno. (smeh) Ali, Piksi je odbio. Posle plasmana u Katar, došla je još bolja ponuda. Boli glava, koliko dobra! Ali... Opet isto. Piksi hoće da završi misiju sa Srbijom. Želi da napravi veliku stvar u Kataru.

Potom je Tošić otkrio da jednu neverovatnu priču o Draganu Stojkoviću i njegovom pobedničkom karakteru.

- Kada je Piksi postao selektor Srbije sedeli smo kod njega u kući i pričali o rivalima u kvalifikacijama. Setimo se kako je Portugal demolirao Hrvatsku u Ligi nacija, kada ih je savladao rezultatom 4:1. I ja tada kažem Piksiju da će Portugal biti prvi u grupi, a da mi treba da se borimo za baraž. A, on me posle toga tako hladno pogleda... Mrko! Kao da se naljutio. Još pamtim taj pogled. (smeh) I kaže - molim!!! Ima da ih dobijemo. Bićemo prvi! U sebi pomislim, šta ovaj priča... (smeh) Pa, kako ćemo protiv Portugala - priča Tošić i nastavlja:

- Šta hoću da kažem. Piksi još praktično nije ni uzeo reprezentaciju, nije odradio nijedan trening, a već je znao koji mu je cilj. Znao sam da je optimista, da veruje u sebe... Ali, gledao sam realno kao i svi Srbi. Ko je očekivao da ćemo biti bolje plasirani od Portugala? Da ćemo ih pobediti? Niko! Sem Piksija, naravno. To je taj njegov pobednički mentalitet, koji je odlučio da odemo u Katar na Mundijal.

Prvi menadžerski posao Duško Tošić odradio je slučajno, bio je to prelazak Miralema Pjanića iz Barselone u Bešiktaš na pozajmicu.

- Svaki početak je težak, tako i u menadžerskom poslu. Ušao sam u odelo, a da nisam zvanično završio karijeru. Evo, kako se to desilo. Imao sam nekoliko ponuda ovog leta, ali ja sam čekao Bešiktaš. Hteo sam da karijeru završim u samo dva kluba, ili u Crvenoj zvezdi, ili u Bešiktašu. U Turskoj je smanjen broj stranaca i ja sam čekao da se poveća kvota. Sedim ja tako u Istanbulu sa trenerom Bešiktaša Sergenom Jalčinom, čekam da se otvori to jedno mesto stranca. A, on mi kuka, treba mu vezni igrač. Setim se odmah Pjanića, kontaktiram njegovog agenta Nermina Džengisa i bukvalno za nekoliko minuta završimo transfer. Trener Sergen Jalčin nije mogao da veruje da je dobio igrača Barselone. Bio je u čudu.

Realizacija transfera Miralema Pjanića, tačnije njegov potpis za Bešiktaš bio je za film i sve to u režiji Duška Tošića.

- Pjanić je hteo u Istanbul. Ali, vreme je bilo problem. Bio je 2. septembar, morao je do ponoći da dođe i potpiše kako bi bio licenciran za Ligu šampiona. Nije bilo vremena za avionske linije. Tada sam poslao privatni avion iz Beograda za Sarajevo, kojim je Pjanić stigao u Istanbul. Bukvalno smo posle lekarskih pregleda, posao završili četiri minuta pre ponoći. Bilo je neverovatno! Eto, poserećilo mi se, da prvi transfer bude veliko ime.

Duško Tošić otkriva da se pronašao u menadžerskom poslu.

- Bitno je da imaš dobar odnos sa igračima, da ti veruju... Ako prevariš jednom, drugi i treći put nećeš imati šansu. Mislim da me poštuju ljudi iz ove branše, posebno fudbaleri. Idem polako, nije mi stani-pani. Mislim da sam za ovaj posao. Trener Bešiktaša mi je posle završenog transfera nudio da budem njegov pomoćnik. Nije me zanimalo. Zahvalio sam mu se.

Logično, po prestanku karijere, Duško Tošić sada ima više vremena za sebe.

- Našao sam se. Kao fudbaler obišao sam čitav svet, ali ništa nisam video. Bio sam u svakom gradu u Evropi, ali sam video jedino aerodrom, hotel i stadion. A, sada za tri meseca menadžerskog posla obišao sam mnogo gradova, ostvarivao nove kontakte, uživao. Video samo ono što nisam za čitavu karijeru. Uopšte mi ne nedostaje igranje fudbala, mada sam uveren da će doći taj osećaj... Svi mi fudbaleri imamo rok trajanja, tako da sam možda i doneo pravu odluku što sam okončao karijeru. Ne kajem se, mada sam ubeđen da sam mogao još da igram u top formi dve do tri godine. Ali, čovek treba da zna kada je dosta. Imam 36 godina, a neki su prekidali sa 32. I godine te teraju da realno gledaš na situaciju i život.

Duško Tošić pomenuo je da su jedini klubovi u kojima je hteo da okonča karijeru bili Crvena zvezda i Bešiktaš.

- Hteo sam da se vratim u Zvezdu. Sedeo sam sa Zvezdanom Terzićem i on me pitao hoću li da se vratim. Rekao sam da ću doći besplatno da igram. Sedeo je sa nama i Marko Petrović, finansijski direktor. On me tada pitao, jesam li siguran. Posle toga su me zvali i navijači. Rekao sam im istinu, sve ono što i Terzi i Marku. E, sad... Šta je bilo dalje, ne znam zašto me nisu uzeli... Mislim da bih mnogo pomogao, jer sam bio domaći igrač. Pre svega mladim fudbalerima, i na terenu i van njega. Ali, ne gledam na sve to kao nešto razočaravajuće. Ko zna, zašto je to dobro! To je deo fudbala, deo života. Idemo dalje! Da se to nije desilo, možda ne bi bilo svega ovog sa menadžerskim poslom... (smeh)

Pod svojim okriljem Duško Tošić ima nekoliko poznatih srpskih fudbalera, ali i nekoliko talentovanih klinaca:

- Sa partnerom brinem o karijerama Dušana Tadića, Predraga Rajkovića, Mijata Gaćinovića, Radoslava Petrovića. Tu su još i Dabur iz Honfehajma, Džimšiti iz Atalante, Cubera iz AEK, Gavranovića iz Kajzerija... U Zvezdi, Partizanu, Čukaričkom i Voždovcu imam nekoliko klinaca. Neki su debitovali za prvi tim. Sa svim klubovima je saradnja odlična.

Duško Tošić posebnu pažnju poklanja mladim fudbalerima, a tu je pokazao svoju patriotsku crtu:

- Imam nekoliko momaka iz Švajcarske koji imaju srpsko poreklo. Gledaću da ih usmerim ka reprezentaciji Srbije - istakao je Duško Tošić.

Kurir sport/Aleksandar Radonić

Bonus video: