PARTIZANOV BISER MARKO MILOVANOVIĆ ZA KURIR OTKRIVA: Zašto ga zovu Bokser i šta mu je zajedničko sa Zlatanom

FK Partizan imao je iza sebe jednu od najboljih polusezona u ovom milenijumu. Osim osetljive prednosti u domaćem šampionatu, crno-beli su uspeli da izbore evropsko proleće. U odlučujućem meču sa ekipom Anortozisa crno-beli su osvojili preko potreban bod, a strelac jedinog pogotka za klub iz Humske bio je Marko Milovanović.

Dolaziš iz istog grada kao Aleksandar Mitrović i igraš na istoj poziciji. Da li očekuješ da ti se karijera razvija kao njegova i koliko je imao uticaja na tebe?

- Ponikli smo kod istog trenera Vojkana Rakića, on me je preporučio i doveo u Partizan. Mitrović je ostvario veliki uspeh u nacionalnom, ali i klupskom fudbalu, pa ću iskreno biti zadovoljan i da ostvarim deo onoga što je on napravio.

Osim Mitrovića i Vlahović je počeo u Partizanu. Da li bi voleo da nastaviš taj niz uspešnih napadača koji odlaze iz Humske i prave velike karijere u Evropi?

- Sada ne mogu ništa da vam obećam. Predviđaju mi veliku karijeru, na meni je da radim pa ćemo videti.

Svojevremno si isticao kako su ti Haland i Levandovski uzori. Da li bi voleo zbog njih da zaigraš jednog dana u Bundesligi?

- Pratim ih, pokušavam da ih kopiram i da "skidam" njihove fore. Što se Nemačke tiče, sviđa mi se Bundesliga, razmišljam o tome. Ipak, nisam tipičan napadač, ne mogu baš da igam u svim ligama ali bih svakako želeo da je to neko takmičenje gde se igra otvoreni i napadački fudbal.

Gde vidiš sebe za 4-5 godina?

- Sada sam fokusiran samo na Partizan i iskreno da vam kažem ne razmišljam ni o sledećem klubu, a ne gde ću biti za pet godina.

Kakav je bio osećaj kada si saznao da ćeš debitova u Nišu, a kakav u Evropi? Još na sve to si u oba debija postigao pogodak.

- Imao sam pozitivnu tremu, ali bio sam spreman da se pokažem, samo sam čekao svoju priliku. Imao sam šansu i pre toga, ali sam dobijao po par minuta i to je za napadača veoma teško. Bilo mi je bitno da budem starter i pokažem šta znam što se i dogodilo.

Koliko je teško da zadržiš fokus i iskoristiš svaki minut i priliku koju dobiješ?

- Ulazio sam sa klupe na 5-6 utakmica, ali sve je to bilo kratko i onda nisam mogao da nađem ritam, pa sam zbog toga igrao za omladince gde sam se pokazao, pronašao ritam, što se evo sada isplatilo. Mladi igrači se izgube u tom povratku, bude im ispod nivoa da igraju za niži rang, ali meni je to prijalo i znao sam da je to dobro za mene, što se na kraju i pokazalo.

Da li ti je draži gol u večitom derbiju za omladince ili ovaj protiv Anortozisa?

- Pa, ovaj protiv Anortozisa jer je bio za istoriju. Njega bih istakao, ali i gol u derbiju mi je naravno veoma bitan.

Šta su ti rekli trener, ali i iz kluba, nakon meča protiv Anortozisa pošto pre te utakmice nisu želeli javno da te hvale?

- Bilo je pohvala naravno, ali najviše sugestija šta i kako dalje. Stanojević jeste strog trener, ali onoliko koliko treba da bude, nismo imali neprijatnih situacija.

Bio si "vukovac" u osnovnoj školi i odličan đak u nastavku školovanja. Da li želiš da nastaviš sa školovanjem?

- Da, bio sam super i super mi je išlo, "gurao" sam paralelno školu i fudbal, ali kada je sve podignuto na viši nivo morao sam da se odlučim i evo vidite šta sam odabrao. Medicinu sada studiram vanredno i želja mi je da je završim, bez obzira na sve ovo sada. I da, na smeru sam medicinski tehničar, za one koji bi bolje da me upoznaju.

Kako se opuštaš u slobodno vreme?

- Nisam imao to klasično detinjstvo kao ostala deca - drženje, izlasci, grad... Ceo život sam posvetio fudbalu, živim za fudbal. Odlazim kući sa željom da se što bolje odmorim i spremim za naredni trening. Idem povremeno na jogu, ali sve u svrhu fudbala jer je sve podređeno njemu.

Kako bi ocenio ovu polusezonu Partizana, ali i svoj učinak u istoj?

- Ja mislim da Partizan nikada u istoriji nije imao više bodova na polusezoni. Za mene lično veoma sam zadovoljan. Bitno mi je samo koliko sam napredovao. Kada pogledam sebe na početku sezone i sada vidim da je bilo dosta napretka i to mi je mnogo bitno.

Koliko ti znači to što je RIkardo Gomes pored tebe?

- Stalno mi daje savete i motiviše me. Gledam ga i pokušavam što više da naučim od njega, mnogo mi znači što je on tu.

Kako si se fizički prilagodio na seniorski fudbal, ima li razlike?

- Ima razlike, pogotova za mene koji sam se kasnije razvio. Ja još uvek rastem, po centimetar-dva na svakih šest meseci što znači da još nisam završio rast, a kamoli razvoj mišića. Drago mi je da već sada mogu da igram za seniore, a kada završim poptuno razvoj znači da ću biti još bolji.

Šta je tvoja veća prednost - igra glavom ili igra nogom?

- U omladincima najviše golova sam dao levom nogom, što je čudno. Prosto ne razmišljam o tome, kako se namesti.

Kao mali si, baš kao Zlatan Ibrahimović, trenirao borilačke sportove. Koliko ti to znači danas u "borbi" sa protivničkim defanzivcima?

- Iskreno, osćeam da mi znači. Trenirao sam boks i MMA i dosta mi to znači sa samopouzdanje, ali i snagu. Zbog svega toga sam i dobio nadimak "Bokser". Takođe, bavio sam se i atletikom kao mali ali sam morao da prestanem jer sam naglo porastao. Kao mali sam trenirao i atletiku, to mi je bio prvi sport.

Koju želju bi poželeo od Deda Mraza za Novu godinu?

- Titula nam je glavni cilj, gol u derbiju kao put ka cilju i Liga konferencija kao šlag na tortu.

Kada bi birao ekipu za mali fudbal koga bi doveo u svoj tim?

- Sebe pre svega, a onda Lolu Smiljanića kao iskusanog igrača, naravno tu je i moj Smederevac Živković i Lazara Pavlovića. Takođe, Popovića na golu, bez njega ne može.

Za koga iz omladinske škole misliš da je sledeći veliki projekat Partizana?

- Dosta njih je dobijalo šansu, ali izdvojio bih Nikolu Stankovića koji će sigurno imati sjajnu karijeru. On je puno posvećen fudbalu i to se retko viđa. On vredno radi i verujem da će jednog dana napraviti blistavu karijeru, da li u Partizanu ili nekom drugom klubu, videćemo.

Sa kim najviše provodiš vreme od igrača?

- Pre svega sa ovom mlađom ekipom. Najpre Baždar, a onda Šutić, Jović i Lazar Pavlović.

Neka lična želja za 2022. godinu?

- Da napredujem i budem bolji nego prošle godine.

Autor: Nemanja Ilić