LEGENDA PARTIZANA, UŠAO U SRCA NAVIJAČA - PA NESTAO: Otišao je u bolnicu da poseti klupskog kolegu, pa završio na PSIHIJATRIJI!

Na današnji dan 2010. godine umro je srpski i jugoslovenski fudbaler Petar Borota.

Borota svakako nije bio najbolji jugoslovenski golman tog vremena, ali je u sezoni 1980/1981 proglašen Čelsijevim igračem godine. Redove tog tima, međutim, napustio je 1982. godine, po dolasku novog menadžera Džona Nila, a kasnije Borotine epizode u Brentfordu i Benfici nisu bile toliko uspešne, niti zanimljive. Ono što je Borotu krasilo, pored izvanrednih fizičkih predispozicija, bio je sjajan odnos sa navijačima, koji su ga voleli uprkos svim glupostima koje je voleo da pravi. Ipak, kada pričamo o atipičnim Borotinim potezima, možda bi se trebalo vratiti na sam početak njegove karijere. Verovatno malo ljudi zna da se Borota na startu karijere, pored fudbala, bavio i auto-trkama, kao i to da je sredinom sedamdesetih, u pokušaju da iskaže svoj slikarski talent, priredio autorsku izložbu u galeriji Srećna nova umetnost, u kultnom beogradskom SKC-u. Od samog početka karijere, dakle, poznati golman je pokazao da se po mnogo čemu razlikuje od ostalih fudbalera.

Ljubav prema umetnosti mogla je da ga košta i zatvora, budući da je nakon završetka igracke karijere bio dovođen u vezu sa krađama u nekim beogradskim muzejima. Te tvrdnje, međutim, nikada nisu dokazane… Navijači Partizana Borotu će, pored sjajnih odbrana u sezoni 1977/1978, pamtiti i po nekoliko komičnih situacija koje danas svakako predstavljaju značajan deo istorije crno-belih. Na 63. večitiom derbiju, posle nedosudjenog faula nad njim, Borota je ležao na zemlji sa loptom u naručju. Njegov venčani kum, a tada napadač Zvezde, Miloš Šestić, prišao mu je, i rekao: „Kume, svirao sudija faul!“ Pošto se zna da kum nije dugme, Borota je spustio loptu da izvede slobodan udarac, a centarfor crveno-belih ju je pokupio i lagano se ušetao u gol!

Nešto slično dogodilo se i na meču protiv Dinama iz Berlina. Borota je tada odbranio jedan udarac i spustio loptu na zemlju, šaljući svoje igrače napred, ali nije video da je u njegovoj mreži napadač Dinama. Završetak anegdote možete da pretpostavite, “pokvareni” Nemac mu je prišao sa leđa, uzeo loptu i postigao gol. Za Borotine beogradske dane vezana je i anegdota o poseti psihijatrijskom odeljenju jedne beogradske bolnice. Naime, Borota je išao da obiđe klupskog druga Čavu Dimitrijevića, ali je promašio sprat i završio na odeljenju za psihijatrijske slučajeve. Kada je shvatio da je pogrešio, krenuo je ka izlazu, ali ga je tu zaustavio čuvar i upitao kuda je krenuo. Zbujeni Borota je odgovorio da je krenuo napolje i pokušao da mu objasni ko je i čime se bavi. Međutim, iskusni čuvar se nije dao tako lako: „Znam, znam, ovde svaki drugi kaže da je Dragan Džajić!“ Nesporazum je jedva rešen.

U dresu reprezentacije eks-Jugoslavije Borota je odigrao četiri međudržavne utakmice u 1977/78. godini, a navijačima je u sećanju ostala utakmica kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, protiv Rumunije u Bukureštu. Plavi su tada pobedili sa 6 : 4, ali je Borota primio gol iz velike udaljenosti, a komentator tadašnje jugoslovenske televizije izjavio je: „Jadan (Safet) Sušić, ne može da se nadaje golova koliko Borota može da primi!“ Debitant Sušić je dao tri gola na tom meču, ali Jugoslavija kasnije nije uspela da se plasira na Svetsko prvenstvo u Argentini.

Imao je i poseban stil oblačenja, pa je tako na terenu često branio u bermudama, odnosno šortsu do kolena, imao je i frizuru mini-val, a neretko je nosio i kačket. Svoj raskošni talent, ali i neobičnu narav, Borota je demonstirao više puta i u dresu Čelsija. Voleo je da izlazi iz kaznenog prostora i dribla, pa mu se na jednoj utakmici sa Votfordom dogodilo da je stigao do sredine terena, kada mu je protivnički igrač Malkom Posket oduzeo loptu i, naravno, dao gol. Voleo je Borota da slavi svaki gol sa Čelsijevim navijačima, a jednom je navodno bio nezadovoljan za vreme meča, i u znak protesta seo na prečku! Ono što je predmet sporenja već duži niz godina jeste angdota sa jedne od utakmica engleskog kupa. Navodno, nakon odbranjenog penala, Boroti je kačket pao iza linije, a on je, držeći loptu u rukama, ušao u mrežu da ga pokupi i time postigao autogol! Ovu priču, međutim, nisu mogli da potvrde ni pedantni engleski statističari, tako da je verovatno u pitanju urbana legenda. Svoju poslednju utakmicu u dresu Čelsija, Petar Borota odigrao je 1982. godine, pre nego što ga je na golu londonskog tima zamenio tada sedamnaestogodišnji Stiven Frensis.

Ubrzo je napustio Čelsi, i o njegovoj daljoj karijeri u Brentfordu i Benfici malo se zna, ali je uspeo da upiše još jedan zanimljiv detalj u svoju biografiju. Naime, za vreme sankcija Južnoafričkoj republici, Borota je prihvatio poziv jednog od tamošnjih klubova, kako bi izbegao služenje vojske u SFRJ. Nakon završetka igračke karijere, Borota je prosto nestao iz vidokruga javnosti. Bez obzira na sve poluinformacije i čarsijške priče, Petar Borota je svojim potezima zauvek rezervisao mesto u srcima pravih fudbalskih fanatika, koji su u njemu dobili jednog od svojih najvećih heroja. Tako su ga navijači Čelsija izabrali u “Kultnih 11” u zvaničnom magazinu kluba. Borota je umro u Italiji februara 2010. godine posle duge i teške bolesti samo 22 dana pre svog 57. rođendana.

(Kurir sport/Sportska sećanja)