Prvotimac Partizana Bojan Ostojić prisetio se pakla kroz koji je prolazio tokom NATO agresije na našu zemlju.

Na današnji dan pre 23 godine počelo je NATO bombardovanje Jugoslavije u kojem je, za 11 nedelja, prema nezvaničnim izvorima poginulo oko 2.500 civila i oko 1.000 vojnika i policajaca.

Ostojić, koji je tada imao 15 godina, dobro se seća svake bombe koja je prošištala iznad aerodroma Ponikve i šoka koji je njegova porodica doživela kada je stigla lažna vest da mu je je najstariji brat Zoran stradao na Kosovu.

"Ja sam najmlađi od petoro dece", počinje priču Bojan.

"Zoran, Zorica, Goran, pa sestra Gorica i ja. Za vreme bombardovanja bio sam u Sevojnu sa porodicom. Nismo očekivali da će biti toliko strašno, dok sa prozora nismo videli kako gađaju vojni aerodrom Ponikve udaljen 23 km od Sevojna. Tada smo shvatili da je vrag odneo šalu, da je stvar ozbiljna i odlazili smo u sklonište. U skloništu smo provodili i dane i noći, sve do trenutka kada smo saznali da je moj najstariji brat Zoran, koji je u to vreme bio na ratištu na Kosovu ranjen".

"Kao danas se sećam datuma, 13. 4. 1999. Dobijali smo razne informacije, od toga da nema nogu, pa do toga da je poginuo. Živeli smo u neizvesnosti sve dok ga nije njegova jedinica SAJ dovezla u Sevojno. Bogu hvala, bio je povređen samo u ruku, dok je njegov najbolji drug poginuo, a nekoliko ih je bilo takođe ranjeno. Kada je došao i rekao da više ne idemo u sklonište, već ostanemo kod kuće, za mene je kao dete tada rat prestao. Uz njega sam se osećao smireno i više nisam znao za strah", otkrio je Ostojić.

Kurir sport/FK Partizan