BIO JE LEGENDA 90-IH, HTEO JE DA BRANI ZEMLJU OD NATO BOMBI I NA JEDNOJ NOZI: Bivši trener Crvene zvezde prisetio se ratne 1999.

Mihajlo Bato Radulović medicinski fenomen i veliki stručnjak za fizičku spremu

Iako je bio osoba sa teškim invaliditetom, zbog trajne povrede noge, prijavio se vojsci Jugoslavije da kao dobrovoljac bude raspoređen na borbene položaje.

- Sećam se tog perioda. Imao sam želju da pomognem svojoj zemlji koja je besomučno tučena iz vazduha bombama. Ubijani su civili, žene i deca. I tada, kao i sada smatrao sam svoju obavezu da stavim svojoj otadžbini na raspolaganje - rekao je za Kurir Mihajlo Bato Radulović (71).

O Batinoj želji da pomogne svojoj zemlji svedoči i članak iz novina te 1999. godine, kao i fotografije iz garnizona u Bileći, gde je završio obuku za rezervnog oficira. Tokom mandata u Crvenoj zvezdi, od težih i lakših povreda oporavio je više od 200 fudbalera.

Mihajlo Bato Radulović stigao je u Beograd kao mladić iz rodnog Bara osadesetih godina prošlog veka sa svojim najboljim drugom Miodragom Stojanovićem Gidrom koji je važio za najjačeg Jugoslovena. U to vreme su bile aktuelne fer tuče gde su njih dvojica dominirali.

- Gidra je bio najjači Srbin, bez obzira na to šta ko misli. Fizički je bio neprevaziđen, mogu da pričaju šta hoće. Jednom prilikom je rekao: Samo Bata može da me prati, niko više. Pokojni Gidra i ja smo znali po 30 krugova da istrčimo na Marakani i on je uvek davao primer igračima šta je rad i kako treba da se radi. To znaju svi stariji igrači - ispričao je Bata pre nekoliko godina.

Tada, kada je bio u naponu snage 1981. godine, Bata se tokom jednog vatrenog okršaja bacio da zaštiti svog najboljeg druga Gidru i primio metak u leđa posle čega je ostao prikovan za krevet.

- Ne bih da pričam detalje o tome sada... Koga interesuje ima film ''Gidra - Rođen kao ratnik'', po istinitoj priči i tamo je sve opisano. To sam doživeo 1981. godine, bio sam potpuno nepokretan šest meseci, dijagnoza je bila paraplegija. Metak sam primio direktno u pršljen i meni je presečena kičmena moždina, niko ne može da objasni kako sam se vratio, zato su i rekli medicinski fenomen - rekao je tada Bata i nastavio:

- To su bili teški dani, nepokretan, prvo u kolica, pa na štakama, pa na jednoj štaci. Radio sam svaki dan, bio sam uporan. Imao sam jake ruke i to me spasilo, pa sam mogao da idem na štake. Šest meseci sam bio u Sokobanjskoj. Kad sam izašao iz bolnice krenuo sam u teretanu. Radio sam svaki dan. Prvi put sam krenuo u bokserskom klubu, a posle sam prešao u Zvezdu. Oporavak nije bio lak, nekad sam dva puta dnevno išao u teretanu i ljudima nekada nije bilo jasno. Mislili su "ovaj je poludeo, s njim nešto nije u redu". Tako sa štakama dođem u teretanu, ljudi se čude, vide mi i pomagalo. Vremenski sam to vratio sve. Desnu nisam mogao da radim maksimum koliko sam mogao. Ima i jedna reportaža iz tog vremena, nazvali su me medicinski fenomen. Možda mi je i Bog pomogao.

Kurir sport