DR MILE SAMARDŽIĆ, PREDSEDNIK NADZORNOG ODBORA SD CRVENA ZVEZDA: Naša velika porodica broji 36 klubova u različitim sportovima

Povezivanje srpskog naroda u rasejanju, održavanje međusobnih veza i orjentacija ka matici Srbiji predstavlja institucionalni izazov i zadatak, koji boreći se za naše boje, na terenu najbolje sprovode naši sportisti. Često se čuje da su upravo oni najbolji ambasadori naše zemlje, to ne čudi jer oni ispod jedne zastave i ostvarenih rezultata ogrću slavom i ponosom čitav srpski svet.

- Danas velika Zvezdina porodica broji 36 klubova u različitim sportovima. Navijači Zvezde ma gde god da žive i rade neizostavni su deo velike Zvezdine porodice, koji podržavaju i bodre, kako velike tako i male klubove na sportskim događajima ne samo u Srbiji već i širom sveta. Takođe, treba odati zahvalnost sponzorima, koji su pomagali i sada pomažu Sportsko društvo „Crvena Zvezda“, kao i pojedinačne klubove u okviru Zvezdine porodice.

Sportsko društvo „Crvena Zvezda“ iznedrila je velika i uspešna imena sportskih radnika i sportista, koja su na najbolji mogući način predstavljala i dalje predstavljaju ne samo „Crvenu Zvezdu“ već i Srbiju u svetu. Kakva je njihova uloga u promociji sporta i povezivanju srpskog naroda u rasejanju?
Naši sportski radnici i sportisti su među cenjenijim širom sveta, mogli bi se nazvati i sportskim ambasadrorima, koji rade kroz takozvanu „sportsku diplomatiju“ i šire pozitivan imidž ne samo Sportskog društva „Crvena Zvezda“ već i Srbije širom planete.

Sport je generalno najjača industrija srpske nacije, kroz sport se najbolje prezentujemo svetu, a to pokazuju postignuti rezultati i popularnost naših sportista, sportskih radnika i klubova. Fudbaleri, košarkaši, vaterpolisti, odbojkaši i džudisti na najbolji mogući način prezentuju „Crvenu Zvezdu“, ali i Srbiju i srpski sport. Sportsko društvo „Crvena Zvezda“ kroz svoje uspehe stvara vrhunske sportiste, koji su dostojni da predstavljaju Srbiju u različitim sportskim disciplinama u okviru reprezentativnog sporta.

Sport je jedna od spona između matice i rasejanja. Kada se spomene „Crvena Zvezda“ među Srbima u rasejanju, neizostavne su emocije, ona je svojevrsni simbol za uspeh. Kako Vi vidite ulogu sporta, a pre svega sportskog društva „Crvena Zvezda“ u povezivanju i očuvanju veza Srba u rasejanju i matične države?

- Tu ulogu i zhavalnost pre svega treba pripisati navijačima „Crvene Zvezde“ od Čikaga pa do Sidneja, a i širom regiona, koji se okupljaju oko crveno-belog dresa. Pored njihove podrške klubovima Sportskog društva „Crvena Zvezda“ na međunarodnim i domaćim utakmicama, značajno je i to da se navijači „Crvene Zvezde“ u rasejanju okupljaju, druže i bodre naše klubove, neguju prijateljstva i ljubav posvećenu „Crvenoj Zvezidi“. Njihovu ljubav prema crveno-beloj boji prenose i na svoju decu. To je važno za očuvanje identiteta, jer je to jedan od načina stvaranja osećaja pripadnosti srpskom narodu kroz sport. Ne smemo zaboraviti da armija navijača „Crvene Zvezde“ sprovodi humanitarne akcije i pomaže naš narod na Kosovu i Metohiji, ali i u regionu zajedno sa našim sportistima. Sportsko društvo „Crvena Zvezda“ je društvo sa najvećim brojem navijača u rasejanju.

Navijači „Crvene Zvezde“ imaju običaj da kažu da su stubovi srpske države „Crkva, Vojska i Crvena Zvezda“. Priča o sportskom društvu „Crvena Zvezda“ počinje februara davne 1945. godine, kada su se omladinci, članovi Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Srbije, započeli pripreme za osnivačku skupštinu jednog omladinskog fiskulturnog društva, sa ciljem da bude sastavljeno od raznih sportskih sekcija. Osnivači su dugo diskutovali o tome koje bi ime bilo dobro dati novom sportskom kolektivu. Kumovi su bili Slobodan Ćosić i Zoran Žujović. „Mladost“ ili „Udarnik“, „Torpedo“ ili „Dinamo“, možda „Lokomotiva“ …I konačno, „Zvezda“. Ne. „Crvena zvezda“!

U velikoj dvorani starog DIF-a u Deligradskoj 27, 4. marta 1945. godine zvanično je osnovano Omladinsko fiskulturno društvo „Crvena zvezda“. Određene su i boje: crveno-plavo-belo sa belom petokrakom zvezdom na crvenoj majici – dresu.

Tog popodneva ostvarena je i prva sportska pobeda. Fudbaleri Crvene zvezde igrali su protiv ekipe Prvog bataljona Druge brigade KNOJ-a i slavili sa 3:0. Utakmica je odigrana na igralištu „Studenta“ pred 3.000 gledalaca. Pored fudbalske, Društvo je imalo još sedam sekcija: košarkašku, stono-tenisku, šahovsku, plivačku, atletsku, odbojkašku i veslačku. Fudbalerima i atletičarima pripao je teren S. K. Jugoslavije, košarkaši i odbojkaši dobili su terene bob-kluba na malom Kalemegdanu, veslači i plivači zgradu na Adi Ciganliji.

Odlučeno je da prostorije Društva budu u ulici Kralja Milutina 2, u jednoj sobi Gradskog odbora USAOS-a. Za prvog predsednika je izabran Đorđe Paljić, za potpredsednike Zoran Žujović i Slobodan Ćosić, za sekretara Ljubiša Sekulić, za blagajnika Dušan Bogdanović, za ekonoma Predrag Đajić.

Poziv na upis u sportski klub Crvena zvezda objavio je dnevni list „Politika“ 7. marta 1945. godine. Ostalo je – istorija… Zvezda je rođena!

Kako privreda i ekonomija utiču na razvoj sporta u Srbiji?

Sada, zahvaljujući privrednoj stabilizaciji i ekonomskom jačanju države Srbije, imamo situaciju da država ulaže u sport i sportiste, razvoj neophodne infrastrukture za održavanje takmičenja i pripremu sportista. Treba napomenuti da je država Srbija tokom prethodnih godina izdvojila značjna sredstva za ulaganje u infrastrukturu, koja je bila dobrim delom tehnološki prevaziđena. Danas se grade novi ali i renoviraju već postojeći stadioni i sportski objekti, koji su neophodni za dalji razvoj sporta u Srbiji. To je važno ne samo za profesionalne sportiste već i za društvo u celini, jer se na taj način građanma pruža mogućnost da se u najmodernijim sportskim objektima bave rekreativnim sportom. I to sve zahvaljujući državi i predsedniku Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću, koji imaju jasnu svest o značaju sporta. Tamo gde je jaka privreda ima mogućnosti za ulaganje u sport.

(Kurir.rs)