ZAPAMTITE GENERACIJU 2005! Srbija ne mora da brine za budućnost! Mladi fudbaleri poručuju: Mi nismo ekipa, mi smo braća i familija

Istorija će da pamti Drulovićeve omladince (U19), prvake Evrope iz Litvanije 2013. godine.

Uvodni redovi za one koji danas ispisuju lepe stranice srpskog reprezentativnog fudbala u uzrastu do 17 godina. Krivokapićeve kadete. Blistaju "orlići" na Prvenstvu Evrope u Izraelu, iz najteže grupe na šampionatu, izborili su plasman u četvrtfinale, pa u polufinale Prvenstva Evrope i bez obzira na konačan epilog, posle svega viđenog, može slobodno da se konstatuje – zapamtite generaciju 2005!

Veliki deo fudbalske javnosti prvi put sada čuje za Lijeskića, Majstorovića, Miloševića, Stankovića, Šljivića, Bubnja, Serafimovića, Đekića i ostale momke koji svojim igrama i ponašanjem osvajaju simpatije na kontinentalnom šampionatu. Kroz kvalifikacije bili su bolji od Hrvatske, Slovenije... došli su u Izrael kao jedina reprezentacija iz regiona, a na prvenstvu su podigli lestvicu, iza sebe ostavili Belgiju i Tursku. U meču sa prvi favoritom na turniru, višestrukim evropskim prvakom Španijom, izborili su plasman u četvrtfinale, a zatim preko Danske preleteli u polufinale.

-Od prvog dana selektor nam ponavlja da svakog rivala respektujemo, ali da verujemo u sebe najviše. I verujte da nam ime protivnika nije važno, jer u svaki meč ulazimo sa istim ciljem. Jedina smo reprezentacija na Prvenstvu iz našeg regiona, a to govori da smo napravili iskorak. Merimo se sa najboljima. Stručni štab i selektor pripreme analizu svakog protivnika, dobro nas upoznaju sa svim njihovim vrlinama i manama, poklanjaju pažnju najmanjim sitnicama. Koliko god da smo svesni značaja meča, selektor nas dodatno motiviše nekim primerima iz istorije našeg fudbala ili sporta, emociju i strast koju ima prenosi na nas. Izađemo na teren kao gladijatori, željni pobede. Važno je da damo sve od sebe, kako ističe selektor, da budemo čisti kad se budemo pogledali u ogledalo – ističe Milan Majstorović, sjajni defanzivac, "krivac" za penal protiv Španije koji je Jovan Milošević pretvorio u zlata vredan gol za prolaz u četvrtfinale.

Ništa nije slučajno i sve mora da se zasluži. A iza svega stoji ogroman rad i velika posvećenost. Zato ovde nikoga ne čude gotovo neverovatni preokreti u režiji generacije 2005. Mnogo puta Stanković i drugovi vraćali su se iz minusa, dešavalo se da imaju i dva gola zaostatka, a da se onda na kraju raduju. Bilo je to u drugom krugu kvalifikacija protiv Slovenije i Velsa. Neverovatna mentalna snaga, karakter za nekoga ko ima 17 godina. Tako se rađaju i stvaraju šampioni. Tako se postaje naslednik Mitrovića, Rajkovića, Veljkovića, Sergeja ili Maksimovića…

-Mi nismo ekipa, mi smo braća! Svi smo kao jedan, van terena, pogotovo na terenu. Prihvaćen sam od saigrača kao da smo rođeni i odrasli zajedno. Dišemo kao jedan – kaže Jan Karlo Simić, rođen u Nemačkoj, igrač strahovitog potencijala, beskompromisan, hrabar i odlučan, strelac prvog gola u četvrtfinalu protiv Danske.

Niko iz ove generacije igrača neće da vam odgovori na pitanje: ko je najbolji igrač? Svako će da vam da isti odgovor – tim! Ali to neće niko da učini iz kurtoazije i neke učtivosti. Ne, svaki pojedinac to zaista misli.

-Za familiju, a mi smo familija, ne postoji granica. Mi smo tu da pomeramo granice. Da svakim danom budemo bolji, napredujemo. Uz ljude koji nas vode, možemo mnogo. Pokazali smo to do sada, ali to je prošlost. Fudbal priznaje samo šta ćemo da uradimo sutra. A mi smo gladni uspeha – kaže kapiten Aleksandar Stanković.

Generacija o kojoj će se tek pisati i pričati, generacija koja će biti ponos srpskog fudbala. Momci koji se trude da budu dostojni dresa koji nose, ali i momci koji su za medalju van terena. Vaspitanje koje imaju, poštovanje prema ljudima koji ih okružuju, naravno i rivalima, samo je jedan od bitnih preduslova koji im garantuje lepe karijere. Srbija ih zaslužuje, zato zapamtite generaciju 2005!

Kurir sport