JUBILEJ! SREMAC OBELEŽAVA 95 GODINA POSTOJANJA: Oduvek se znalo zašto protivnici s respektom dolaze u Vojku

Fudbalsko proleće koje se u Vojki čekalo decenijama, još od dana kada je trener Zoran Rankov 1992. pogurao Sremac do perfektne sezone u Novosadsko-sremskoj zoni i počeo da ispisuje stranice za istoriju ovog kluba.

- Kada je sezona počela i na polusezoni nismo očekivali ovakav rezultat, ali nakon odrađenih priprema, video sam da ti momci mogu radom da nadomeste ono što je ekipi možda nedostajalo u tom momentu. Momci su izuzetno radili, tako da nije očekivano, ali ne mogu da kažem i da je neočekivano zato što smo mi bili ubedljivo fizički najspremnija ekipa. Dokaz je statistika gde smo u utakmicama protiv favorite, od 75 minuta pa do kraja, imali dominaciju, davali golove i rušili protivnike koji su i organizaciono i materijalno bili jači – kaže trener Nikola Popov.

Uspeh koji je Popov napravio je tim veći što je u ekipi od 20 igrača, čak njih16 iz Vojke. U startnih 11 osam ili devet igrača iz Vojke. Svaku utakmicu najmanje četiri bonusa rođenih od 2003. do 2005. svi iz Vojke. A ono što bi trener Popov rekao, “uzet je skalp ekipama koje su uložile u jednog igrača koliko Sremac u ceo tim”. A možda je baš sve to i bio razlog da se publika, u nikad većem broju, vrati na tribine.

- Igrali smo dobar fudbal i izgledali smo dobro na terenu, ali publiku je privuklo to što su to radila deca iz ovog mesta. Bilo je i ranijih sezona da je Sremac igrao dobro, ali je tu ekipu činilo 80 posto igrača sa strane, ali publici nije bilo isto zadovoljstvo da vide momka iz Beograda koji ovde igra i neko svoje dete. To je razlog vraćanja publike na stadion. Igrali smo dobro, iz ovog mesta smo i davalio smo sve od sebe, jer ne igra isto za ovaj klub onaj ko je ovde došao iz Beograda i neko ko je ovde rođen – objašnjav Popov.

A oni kojima je pošlo to za rukom je ekipa koju čine: Nemanja Strugalović, Petar Bošković, Stefan Djekić, Stefan Vračev, Nikola Delić, Milovan Cvijanović, Dušan Simetić, Marko Stojanov, Sava Ćurčin, Žikica Indjić, Ognjen Eraković, Vladislav Rankov, Vladimir Kolarov, Dejan Grujin, Jovan Rudan, Mihajlo Kujundžić, Branislav Rankov, Nikola Čavić, Marko Čortanovački, Đorđe Jovanović, Nikola Lošić, Nikola Pavković, Srdjan Ostojić i Marko Rajić.

Sledi pauza, a onda su pred klubom novi ciljevi. Zna li se šta će biti prioritet?

- Prioritet kluba ostaje stabilna pozicija u Sremskoj ligi i plasman u prvoj polovini tabele. Neće biti nerealnih ambicija. Razvoj naših igrača je najvažniii. Još uvek se ne poklapaju razvoj naših mladih igrača i napad na neku titulu, tako da između dve stvari biramo visok plasman i ulaganje u naš kadar – dodaje Popov.

Prema rečima rukovodstva kluba, ekipa će uglavnom ostati na okupu, a očekuju se i pojačanja.

- Radi se na tome da se vrate naši igrači Stefan Conevski (Radnički Nova Pazova) i Strahinja Kapuran (BSK Batajnica), meni lična želja je da dovedemo i Aleksu Romca i Nikolu Nikolina (Jedinstvo Stara Pazova), a zvezda prelaznog roka, ako se poklope sve karte, bio bi Nemanja Kačar (Podunavac Belegiš).

Ono što je možda i najbitnije za Sremac jeste da li trener Nikola Popov ostajete na čelu stručnog štaba, sobzirom da se nakon ovakvor rada i rezultata, za njegovo ime vrlo brzo pročulo.

- Posle postignutog rezultata uvek ima nekih ponuda, ali ako se ambicije ne budu menjale i nakon razgovora sa upravom, mislim da ću i dalje biti tu – kaže trener vojačkog tima.

Interes je, kažu u klubu, da se ekipa konsoliduje, da novac koji se trošio na igrački kadar sa strane, sada ulažu u infrastrukturu i omladinsku školu. To je stav nove uprave, koja je takođe mlada, predsednik je Nikola Kovačević, sportski direktor Dejan Grujin koji još i igra aktivno, u Upravnom odboru su Dejan Nikolčić, Glamočak, Dragan Inđić, Milan Urošević, Vladimir Jovanović...

- Bila je ovo dobra i usapešna sezona, mada početak to nije nagoveštavao. Preuzeli smo klub na klimavim nogama, sa velikim dugom, ali smo uspeli da uključimo dosta ljudi iz sela i isplivamo na površinu. Naša ekipa je najmlađa u ligi, a vodio ih je takođe jedan od najmlađih trenera u ligi i svi su opravdali naša očekivanja - kaže predsednik kluba Nikola Kovačević.

On s ponosom ističe da je u ekipi dosta dece iz Vojke, ali i da se radi na tome da čitav igrački kadar bude sastavljen od domaćih igrača.

- Naš cilj je da nam igrački kadar bude potpuno iz Vojke. Zato i dajemo na značuju radu sa mlađim kategorijama - dodaje Kovačević.

- Okupio se mlad tim ljudi koji želi da ojača klub igrački, a kasnije kada nam ova ekipa stasa, onda možemo „napasti“ višu ligu i ući u Vojvođansku koja po svim parametrima Sremcu i pripada – nadovezuje se Popov.

Organizaciju rada Omladinske škole preuzeo je profesor Vukajlo Petrić, 2019. Podignuta je brojčanost dece, trenuto je 80 mališana sa kojima su radili i Predrag Čortanovački, Nemanja Kačar, Slobodan Petrović, Strahinja Carević i Miloš Lazić (radi sa golmanima). Omladinska škola ima selekcije kadeta i pionira i dve bazne selekcije od 2011. i mlađe.

- Ako želimo da shvatimo istoriju kluba kako treba, ako se okrenomo iza sebe, shvatićemo da imamo ozbiljnu obavezu pred sobom i priznaćete da pred nama nije nimalo lak zadatak, ali je i motiv veliki, a to je da vratimo klub tamo gde mu je i mesto. Taj put je dug i težak ali jedini koji ćemo slediti. A ako nešto dovoljno voliš onda to može da bude i vetar u leđa i motivacija na tom putu – kaže trener Sremca.

Svestan da je Sremac u istoriji ostao upamćen po rezultatu iz 90-tih godina kada je klub igrap treći rang takmičenja (Srpsku ligu), trener Nikola Popov priznaje da se posle toga klub nikada nije oporavio.

- Mi samo u priči znamo za tu godinu kada se za Sremac pročulo u jugoslovenskim okvirima, ali sistem nije bio održiv. A naš cilj je upravo ovo drugo, da napravimo održiv sistem. Ne bih voleo da se ponovo dogodi „bljesak“ posle koga ćemo doći do katanca na kapiju – poručuje Popov.

Dejan Grujin, rekorder po broju odigranih utakmica

Dejan Grujin, ime je koje će ostati zabeleženo u novijoj istoriji kluba kao neko ko je odigrao najviše utakmica u dresu Sremca – više od 500. To je I bio razlog zašto je ove godine nagrađan priznanjem MZ Vojka kao najuspešniji sportista iz ovog mesta.

Njagovo prisustvo na terenu uvek je značilo demonstraciju dobre igre, tako da je vrlo brzo zapao za oko okolnim klubovima. Međutim, sem kraćeg «izleta», po polusezonu, u Borcu iz Surduka i Mladosti u Kupinovu, nije menjao klupske boje. Ostao je veran svojoj velikoj ljubavi – Sremcu iz Vojke. A sobzirom da kopače još ne skida, nema sumnje da će se brojka odigranih utakmica, još povećavati.

- Za 16 sezona odigrao sam preko 450 zvaničnih, odnosno preko 500 utakmica računajući i one pripremne i prijateljske. Bilo je izuzetno zadovoljstvo biti deo i ove mlade ekipe, a rezultat koji smo postigli je I više nego što se od nas očekivalo – kaže Dejan Grujin

U susret velikom jubileju

Ove godine klub obeležava 95 godina od osnivanja, a u susret velikom jubileju - stogodišnjici fudbala u Vojki, priprema se i monografija o fudbalskom klubu.

Inače, sve je krenulo davne 1927. godine kada je osnovan prvi fudbalski kolektiv u opštini. Inicijatori za osnivanje fudbalskog kluba u Vojki, još 20-tih godina, bili su Branko Heror, Lazar Živić, Dušan Smiljanić, Pera i Laza Dobrodolac, Žika Nikolin, Milan Aćimović, Gojko Hadžić, Rada Čobanović, Rada Bukurecki, Nikola Jovanović, Jova Hadžić, Laza Inđić, Joca Pavković, Rudika Lebherc i Mila Marković. Inicijativa tih ljudi pretvorena je u delo 1927. godine kada je osnovan FК Soko.

Loptu je doneo Jozef Fabri, seoski kolar, a to «okruglo čudo» kod meštana Vojke izazvalo je veliko interesovanje već od prvog dana. Ne zna se ko je prvi pokazao veštinu baratanja «okruglim vragom», ali se zna da su prve utakmice odigrane već iduće, 1928. godine na igralištu na kraju Pazovačke ulice. Osnivač i prvi predsednik bio je Duško Heror, a članovi uprave – inicijatori za osnivanje fudbalskog kolektiva u Vojki.

Iako je klub osnovan 1927. godine, dugo Soko nije nastupao u zvaničnim takmičenjima. Heror i društvo u početku su igrali samo prijateljske utakmice, a prema kazivanju starijih, bila je to jedna solidna ekipa koja je boje Sokola, kasnije Jugoslavije, branila sve do 1933. godine. Predvodio ju je golman Branko Heror, bekovski par Žarko Samardžija i Blagoje Ignjatović, u half liniji su igrali: Petar Dobrodolac, Dušan Smiljanić i Lazar Živić, a napad su činili Nikola Ninković, Nikola Jovanović, Lazar Popov, Dimitrije Кostić, Radovan Erdeljanin, Dragoljzb Gvozdenac i Ilija Bugarin.

Poslednju utakmicu u predratnom periodu, Sremac je odigrao dan uoči prvog oružanog sukoba sa ustašama. Bilo je to 21. jula 1942. godine kada su se u Vojki sastali Sremac i BSК iz Batajnice. Već sutradan, na front su otišli i neki igrači Sremca, a među prvima su bili Đoka Grujić Pišta, i Dušan Filipin Žan. Na poziv Кomunističke partije Jugoslavije (КPJ) i ostali fudbaleri su se uključili u pokret Narodno-oslobodilačke borbe (NOB). Među mnogobrojnim učesnicima NOR-a bili su, pored već pomenutih, i Milivoj Ćirin, Milorad Ragastovac, Aleksa Bajić, Pera Dobrodolac, Mitar Laslo, Milan Perić Šida, Duško Zeković, Đorđe Stojanov Mozer i drugi.

Jedan deo kolektiva, ili bolje reći kompletna ekipa, je zauvek otišla iz fudbala žrtvujući svoje živote za bolje sutra budućih generacija. Među njima su: Žarko Samardžija Džaja, Ljubomir Đorđević Ljuba, Milorad Grujin Puja, Nikola Filipin, Milan Čikoš, Lazar Živić, dragoljub Perić, Bora Čobanović, Živko Marković, Stevan Popov Кeldža, Šuke Ekmedžić... ...Mnogo njih je nestalo, ali niko sasvim i niko zauvek. Jer, sve dok je Sremca, živeće i sećanja na sve te divne ljude koji su deo sebe ostavili u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu u ovom mestu.

Asovi koji su potekli iz Vojke

Pored pojedinaca koji su čitavom jednom razdoblju dali lični pečat, u Sremcu postoje i takvi igrači koje možemo svrstati u klasu super-asova, jer su iznad proseka i imaju pored prvoligaškog iskustva, čak i internacionalna dostignuća. Sremac je tokom 95 godina svog postojanja imao tu privilegiju da je gotovo u svakoj deceniji, pored istinskih asova, imao tako kvalitetne i pouzdane igrače sa kojima su mnogi prvoligaški klubovi postizali sjajne rezultate, a svojom igrom oduševljavali publiku.

Drevna je istina da o ukusima ne treba diskutovati, ali je sasvim sigurno da u razvrstavanju kategorija fudbalera, koji su tokom minulih decenija nosili dres Sremca, sigurno nismo pogrešili kada smo među super-asove svrstali vojačke prvoligaše, reprezentativce.

A imena koja su pronela i pronose slavu Vojke širom zemlje, ali i planete su pre svih Aleksandar Кolarov, najuspešniji sportista svih vremena, Siniša Gajin Ćinana, Dragan Popov, Dragan Ćurčin, Zoran Rankov, Nestor Barjaktarević, Obren Ekmedžić, Živko Marković Mare, Nemanja Antunov, Nikola Кolarov, Marko Ćurčin, Vladimir Кapuran, Miloš Abadžija, Radovan Marković, Nebojša Skopljak, Nemanja Кačar, Dragan Skopljak, Branko Elez, kao i one mlade snage koje su zaigrale u mlađim kategorijama srpskih prvoligaša: Đole Jovanović, Nikola Nikolin, Stefan Sredojević, Stefan Conevski, Milovan Cvijanović, Stefan Rankov, Кujundžić, Stojanov, Rajak...

Kurir.rs/T.U.