VELIKO SLAVLJE ŠIROM JUGOSLAVIJE: Fudbaleri u UTAKMICI STOLEĆA srušili moćni Sovjetski savez VIDEO

Fudbaleri Jugoslavije osvojili su srebro na Olimpijskim igrama 1952. godine.

Rojters je tu utakmicu nazvao "utakmicom stoleća".

Sve je isto – isti protivnici, isti teren. Ista je sudijska trojka, engleski sudija Elis, a pomoćnici Finci Niberg i Alo. Delegat FIFA opet Stenli Rouz. Sada je interesovanje još veće, prisutno je preko 18.000 gledalaca.

Već u 5. minutu hladan tuš. Centarfor reprezentacije Sovjetskog Saveza Bobrov, dovodi svoju ekipu u vođstvo od 1:0. U jednoj situaciji koja nije bila tako opasna, uputio je šut sa udaljenosti od oko šesnaest metara i pogodio mrežu. Beara nije stigao da interveniše, jer bio je tako pokriven da nije mogao videti loptu, a malo ga je i zaslepilo sunce.

Lopta se prenosi sa jedne na drugu polovinu terena. Međutim, naši igrači polako preuzimaju inicijativu, a usled nametnutog pritiska igrači u crvenim dresovima se povlače u odbranu.

U 10. minutu šansa za „plave.“ Čajkovski dodaje loptu Mitiću, koji sa ivice kaznenog prostora oštro šutira, a golman Ivanov je odbija krajnjim naporom. Odbijenu loptu prihvata Vukas, šalje je prema golu, ali neko iz odbrane uspeva da je izbije sa gol linije. U 15. minutu Vukas izvodi korner. Nabačenu loptu Mitić sprovodi do Bobeka koji silovito startuje, ali je protivnički odbrambeni igrač bio brži za delić sekunde i otkloni opasnost. U 17. minutu SSSR je mogao da povede sa 2:0. U jednoj situaciji Stanković kolenom zahvata loptu koja leti prema Bearinoj mreži, ali na svu sreću, prohujala je pored stative u korner. Učestali napadi naših fudbalera su urodili plodom. Igrao se 20. minut kada je Vukas primio loptu i driblingom se oslobodio svojih čuvara. Loptu je prosledio Zebecu, a on Mitiću, koji sa 5-6 metara neodbranjivo šutira i izjednačuje na 1:1. Publika oduševljeno pozdravlja izjednačenje „plavih.“

Napadi se i dalje nastavljaju. Pet minuta posle izjednačenja novo uzbuđenje. Pred golom protivnika u neviđenoj gužvi, šutirali su Bobek, Mitić, Vukas, Zebec, ali se lopta uvek od nekog odbijala.

U 29. minutu penal za Jugoslaviju. Mitića sa leđa u kaznenom prostoru ruši centarhalf Bašaškin, a sudija Elis pokazuje na belu tačku. Siguran realizator je Bobek. Šutirao je jako, Ivanov se bacio na pravu stranu, ali šut je bio neodbranjiv i to je 2:1 za „plave.“ Novo oduševljenje i velika radost. Publika zdušno bodri naše reprezentativce.

Nakon pet minuta, slična situacija kao u 25. minutu. Naši igrači iz napada su upućivali šuteve prema golu, ali je ispred gola bio „živi zid“ od ruskih fudbalera. Prvo poluvreme je završeno 2:1 za Jugoslaviju. Odmah na početku drugog dela igre, nova šansa. Ognjanov se stuštio prema golu,. Prevario je golmana Ivanova koji mu je pošao u susret i našao se pted praznim golom. Međutim, u velikoj brzini pomalo brzopleto šutira, tako da lopta odlazi pored gola.

U jednoj akciji Čajkovski iz daljine šutira, lopta je uz put okrznula beka „crvenih“ Nirkova, promenila pravac, ali je u luku letela pod prečku i završila u mreži. Rezultat je 3:1 za Jugoslaviju – 54. minut.

Posle ovoga igrači SSSR-a igraju grubo. U gruboj igri posebno je prednjačio Bašaškin. Ali, naši su i dalje atakovali na gol protivnika. U 67. minutu najizglednija prilika za naš tim. Svi su videli loptu u golu., međutim ona se odbila od stative. Opsada sovjetskog gola i dalje traje. Domaća publika navija za nas, a zvižducima negoduje zbog grube igre našeg protivnika. Poslednjih 20 minuta protekli su u egzibicionim potezima „plavih.“ Rezultat je mogao biti i veći od 3:1, ali da ne dođe do toga, pobrinuo se čuvar mreže Ivanov.

I kada je sudija Elis označio kraj utakmice, prolomio se silan aplauz. Zaslužena pobeda Jugoslovena.

„Publika je sva na nogama, a mnogi od posmatrača uspeli su da probiju kordon i da ulete na teren da bi prvi čestitali pobedu jugoslovenskim futbalerima“ – ovako je opisivao specijalni izveštač „Sporta“ Milan Ercegan.

Ova pobeda je bila od velikog značaja. Naši reprezentativci dajući izjave našem radio reporteru, pozdravljali su sav naš narod, zahvaljujući im se na podršci i ohrabrenju pred utakmicu.

Veliko oduševljenje bilo je i u novinarskoj loži. Našim novinarima je jedan engleski kolega sav ushićen rekao: „Vi ste njih pobedili pre dva dana, ali niste imali pozitivan rezultat. Sada ste to postigli!“

Velika radost bila je i u Helsinkiju u logoru naših sportista. Novinari u Jugoslaviji izveštavali su, kako su građani širom zemlje proslavljali pobedu naših fudbalera.

„Veselje u Novom Sadu“, „Zagrepčani su oduševljeno pozdravili pobedu“, „Split pozdravlja uspeh naših futbalera“, „Radost u Crnoj Gori“, „Pozdravi Pančeva“, Telegram graditelja iz Sevojna“, „Narodno veselje na Kosovu i Metohiji“, „Oduševljenje u Zrenjaninu“, „Slavlje u Železniku“... samo su neki od naslova izveštaja koje je objavila „Borba.“ A u velikom slavlju već je spevan stih „Staljin sada suze roni, sve u Sibir redom goni.“

U izveštajima strane štampe, isticana je odlična igra i zaslužena pobeda naših, kao i gruba igra protivnika. Sovjetska Agencija TASS, o utakmici izvestila je u svega dva reda. Inače, ostvarilo se predviđanje izveštača pariskog lista „L'ekip“ da će u finalu igrati Jugoslavija i Mađarska. I zaista, to je i bilo finale Olimpijskih igara 2.VIII 1952. u Helsinkiju, koje je 2:0 dobila ona sjajna generacija mađarskih reprezentativaca.

U svojim sećanjima na utakmicu protiv Sovjetskog Saveza, poznati golootočanin književnik Dragoslav Mihailović, ispričao je kako su tada kružile priče da će golootočani navijati za Sovjetski savez, što nije bilo tačno. Golootočani su navijali za Jugoslaviju i radovali se njenoj pobedi. Bili su patriote i voleli su Jugoslaviju. Po Mihailovićevom mišljenju, patriotizam i ideologija se razlikuju, tako da je 1948. unutar partije bio ideološki sukob.

Obe utakmice protiv SSSR-a, naša reprezentacija je igrala u istom sastavu: Beara – Stanković, Crnković – Čajkovski, Horvat; Boškov – Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek, Zebec.

Zaista može se verovati starijim ljubiteljima fudbala koji su mišljenja da je ovo najbolja reprezentacija Jugoslavije svih vremena.

Saša R. Petrović / Kurir sport