KAKVA PRIČA! ZA FILM! Uroš Nikolić je čovek za koga Srbija mora čuti: Rekli su mu da NEĆE MOĆI DA HODA, a on sada DAJE GOLOVE

Neverovatnu fudbalsku sudbinu ima Uroš Nikolić, igrač Vojvodine. O njegovom život mogao bi da se snimi dobar film.

O čemu se zapravo radi? Uroš Nikolić ima 28 godina, a u njegovom životu se toliko toga izdešavalo da bi mogao da se napravi dobar scenario. Ovaj momak koji je ovog leta potpisao za Vojvodinu, tačno 31. avgusta protiv Radničkog iz Niša (3:0) prvi put je zaigrao profesionalni fudbal posle skoro četiri godine!

Poslednju takmičarsku utakmicu Uroš Nikolić odigrao je još 30. novembra 2018. godine. I onda je nastao pakao u njegovom životu. Usledile su povrede tetive i kolena, nekoliko operacija, dugotrajno lečenje. Pojedini lekari savetovali su mu da batali karijeru, jer su predviđali da više neće moći da potrči i da bude srećan ako uopšte bude mogao da hoda. Skoro četiri godine ovaj hrabri momak bio je van fudbala. U fudbalski život vratila ga je Vojvodina, tačnije trener Milan Rastavac koji veruje u njega.

I kakav je povratak na teren bio? Filmski, kao i početak našeg teksta. Uroš Rastavac ušao je u igru u 79. minutu, a tri minuta kasnije levicom i u maniru rasnog strelca pocepao je mrežu rivala.

Uroš Nikolić rođen je u Nišu, fudbal je zavoleo u Radničkom, da bi stasao u mlađim kategorijama Partizana, da bi fudbalsku sreću sa 17 godina potražio u Mađarskoj. Prvo u Videotonu, pa u Puškaš Akademiji. Vratio se 2015. godine u srpski fudbal u Jagodinu, da bi samo sezonu kasnije završio u Belorusiji, u Dinamu iz Minska.

Tamo je sjajno igrao, zapao za oko skautima, međutim veliki broj utakmica, oko 70, uslovio je sklonost ka povredama. Ostvario je unosan transfer u Makabi iz Tel Aviva u decembru 2018. da bi se povredio već u januaru 2019. pred veliki derbi protiv Makabija iz Haife. Stradalo je koleno, a lekari su ga pogrešno lečili.

– Jedan u milion igrača ima ovakav povratak kakav sam imao ja. Samo ljudi u mom okruženju i lekari koji su verovali u moj oporavak, znali su kroz šta sam prošao. U Makabiju su mi dali šest injekcija direktno u tetivu za mesec i po dana i povreda je samo postajala gora. Prošao sam pakao dok sam došao do zvaničnog nastupa i ponosan sam na sebe što sam uspeo, što nisam odustajao, pobedila je moja ljubav prema fudbalu i jako sam srećan zbog toga. Moj brat je bio strašan fudbaler i bio je primoran da završi karijeru, i to mi je bio još jedan motiv da ne odustanem i da ja uspem da se vratim na teren. Želim da se zahvalim svima u Vojvodini, lekarskom timu i svakoj osobi koja je doprinela ovakvom povratku. Taj gol je gol svih nas – počeo je Uroš Nikolić za klupski sajt.

U Vojvodinu je stigao na poziv fitnes trenera Marka Stojanovića i šefa Milana Rastavca, sa jasnim ciljem, da jedni drugima uzajamno pomognu.

- Mima i ja se znamo nekoliko godina, ali do sada nije bilo prilike da sarađujemo. Bio mi je selektor u omladinskoj reprezentaciji, ali kasnije se nikada nije poklopilo da budemo u istom klubu. I njemu sam se juče posebno zahvalio, jer da nije bilo njega, verovatno ne bih došao u Vojvodinu. On je od samog početka verovao da ja mogu da pomognem Vojvodini, a i želeo je da Vojvodina pomogne meni. Zato je ovakav početak još lepši

Uroš Nikolić i dalje trenira po posebnom programu, ali će u pun trenažni proces ući od drugog dela sezone.

– Nažalost, ja i dalje moram da treniram po tom nekom posebnom režimu i da pazim da ne preopteretim koleno. Nadam se da će tako biti samo do zime i da ću onda dostići još veći nivo fizičke spreme. Marko Stojanović vodi moju rehabilitaciju i pomaže mi svakodnevno, hvala bogu da postoje ljudi kao što je on, ali i doktor Zoran Tocilj, jer da njega nije bilo, ja se ne bih više vratio na teren – otkrio je Uroš Nikolić.

Želja mu je da ozdravi i vrati se fudbalu, a i da pomogne Vojvodini da se domogne Evrope u tekućoj sezoni.

Kurir sport/A. R.