NAVIJAM ZA PARTIZAN I SVE ZVEZDINE PROTIVNIKE: Letos je odbio crno-bele, a sad još jednom potvrdio nadimak "Grobaris totalitare"

Aleksandar Vuković poznatiji je u Poljskoj, nego u Srbiji ili rodnoj Republici Srpskoj. Ljubav i privrženost Partizanu nikada nije krio, čak šta više uvek ju je isticao u prvi plan i od toga nikada nije bežao.

Aleksandar Vuković se kao fudbaler i trener izgradio i profilisao u Poljskoj, igrajući i trenirajući u nekoliko navrata Legiju iz Varšave. Šest godina, u dva navrata, nosio je dres najvećeg kluba iz Poljske, a isto toliko vremena bio je i na funkcijama u klubu. Za Partizan je igrao od 1994. do 2000. godine, a u klub je stigao iz rodne Banjaluke.

Tokom leta bio je jedan od glavnih kandidata za trenera Partizana, o čemu je Kurir pisao. Ozbiljno je pregovarao sa klubom, međutim odbio je crno-bele. Tek posle neuspešnih pregovora sa Aleksandrom Vukovićem, klub je ukazao poverenje Iliji Stolici.

- Prevladali su emotivni razlozi. Partizan mi je toliko bitan da nisam mogao da odem tamo i doživim poraz. Nisam želeo da budem deo nečeg što bi mi donelo veliku promenu i brzu finansijsku dobit, a istovremeno je garantovalo brz otkaz treneru koji bi preuzeo Partizan u tom momentu. Osetio sam bih bio osuđen na neuspeh i ništa više. Kada je sezona počela, sve se ispostavilo tačnim. Ekspresno je došlo do smene trenera. Ne znam čak ni da li će biti jedina ove sezone - rekao je Aleksandar Vuković za poljski portal "Weszlo", svestan da je možda propustio priliku karijere:

- Kada sam dobio ponudu, sagledao sam situaciju iz svih uglova i nisam mogao da je prihvatim, iako me zvao najveći klub koji je mogao da me pozove. Emotivni deo mi je važan, iako sam svestan da mi je sada možda voz zauvek prošao, da mi je to bila prva i poslednja prilika da ostvarim svoj san. S druge strane, da li bih ostvario san kada bih se od starta čisto držao za slamku iznad garantovanog neupeha? Znao sam šta se dešava u klubu. Partizanova ponuda je mogla tu situaciju da potpuno promeni. Mogao sam da postanem poznat kao premijer ili neki ministar, jer bi odjednom svi znali za mene. Ali nije bilo vredno toga.

Bez obzira na sve Partizan i dalje zauzima najvažnije mesto u njegovom srcu.

- Partizan ili Zvezda? To je jedan od najvažnijih životnih izbora. Jedan od izbora koji definišu čoveka. Daleko sam od nekih konflikata zbog toga što neko voli druge boje, ne mrzim ljude koji misle drugačije. Radikalizam i otpisivanje ljudi koji navijaju za Zvezdu ne idu uz mene. Neki moji bliski prijatelji su veliki navijači crveno-belih i šalimo se na tu temu. Ali nema prostora za šale kada pričamo o tome šta simboliše Zvezda i šta predstavlja Partizan. Moju poziciju branim strastveno. I to tako činim da ponekad dođe na ivicu šovinizma. Pitaju me tad kako mogu da ne navijam za srpski klub. A ja kada me pitaju za koga navijam često kažem: „Za Partizan i sve Zvezdine protivnike“. Iz tog ugla, mogu da razumem kada navijač Visle ne podržava Krakoviju na utakmici protiv nekog nemačkog kluba. I obrnuto. Za neke je to neobjašnivo, a za mene potpuno normalna stvar - objasnio je svoju životnu filozofiju Aleksandar Vuković, čovek od 43 leta.

Kurir sport