OVOG FUDBALERA SU UBILI NACISTI, A ZABORAVILI KOMUNISTI: Bio je rođak Vladike Nikolaja, a sin mu je postao ČUVENI SRPSKI ŠAHISTA

Svedoci smo činjenice da je sijaset velikana našeg društva svesno zaboravljeno od strane komunističkih vlasti Jugoslavije 1945. godine. Vremenom klupko je počelo da se odmotava i da neki zaslužni ljudi budu otrgnuti od zaborava.

Takav je slučaj i sa jednim od najboljih fudbalera Kraljevine Jugoslavije, rođenim Valjevcom Filipom Velimirovićem Fićom. Rođen je 1907. godine, a svoj život skončao je u logoru 1942. godine.

Internet stranica "U ime naroda za slobodnu Srbiju" otkriva o tome kakav je fudbaler bio Filip Velimirović Fića, ali i kako je stradao. Bio je jedan od najtalentovanijih predratnih fudbalera. Igrao je za lokalne klubove, potom prešao u beogradsku "Jugoslaviju", a 1930. potpisao je za zagrebački "Građanski". Tu je postao glavna zvezda kluba i miljenik navijača, odigravši više od 50 utakmica.

U jeku najveće popularnosti, napustio je "Građanski"i otišao u vojsku Kraljevine Jugoslavije. Po odsluženju vojnog roka u Sarajevu, vratio se u rodni grad i ponovo zaigrao za lokalni V.S.K (Valjevski Sportski Klub). Tu ga je zatekla okupacija.

Nije poznato zbog čega ga je uhapsio Gestapo, s obzirom da se nije bavio politikom, niti je pripadao nekoj oružanoj formaciji. A, u to vreme okupacije od strane Nemačke u Valjevu i okolini bilo je četnika (pripadnika JVuO), partizana, ljotićevaca i nedićevaca.

Moguće, da je njegova rodbinska povezanost sa vladikom Svetim Nikolajem Velimirovićem, za Nemce bio dovoljan razlog da ga interniraju u zloglasni Mathauzen. Filip Velimirović Fića umro je u logoru, u 36-oj godini, par meseci pošto mu se rodio sin.

Izgleda da je Velimirovićevo poreklo, ili činjenica da je igrao za VSK, koji su komunisti zabranili, odmah po preuzimanju vlasti, priređivačima raznih "prigodnih" spomenica, zbornika, bilo dovoljno da ga potisnu u zaborav, piše stranica "U ime naroda za slobodnu Srbiju".

Inače, supruga Filipa Velimirovića bila je odlična šahistkinja Jovanka Velimirović, koja je bila prvi ženski šampion Kraljevine Jugoslavije 1939. godine. Ona je ljubav prema šahu prenela i na njihovog sina Dragoljuba- Draška Velimirovića, koji će postati jedan od najboljih šahista posleratne Jugoslavije. Dragoljub Velimirović rođen je 14. maja 1942. godine i nikada nije upozano svog oca. Njegov ujak Vojislav Petrović bio je jedan od najjačih igrača Beogradskog šah kluba u periodu 1932. do 1940, a bio je i učesnik prvog šampionata stare Jugoslavije 1935. godine u Beogradu.

Draško je počeo da uči šah u svojoj sedmoj godini, zavoleo ga, napredovao brzo i postao jedan od najboljih omladinaca. Preko 20 puta potvrdio je titulu velemajstora za šta je bilo potrebno pola poena više nego za osvajanje norme za velemajstora. Na olimpijadama učestvuje šest puta, a na olimpijadi u Nici 1972. godine osvaja dve srebrne medalje,jednu ekipnu i jednu individualnu. Na svetskom prvenstvu u Lucernu 1989. godine osvaja srebrnu medalju za Jugoslaviju. Bio je učesnik preko stotinu međunarodnih turnira a pobeđivao je i svetske prvake Vasju Smislova, Mihaila Talja i Maksa Evea kao i pretendenta na titulu Viktora Korčnoja. Preminuo je u Beogradu 22. maja 2014. godine.

Kurir sport/A. Radonić