U narednih 30 dana donosimo vam 30 priča o najvećim jugoslovenskim sportistima

Profesionalac od glave do pete, fudbalski gospodin i džentlmen čiji život je obeležio rad, predanost i odanost. Čovek koji je plenio svojim optimizmom, osmehom, verom u uspeh. Disciplinovani zaljubljenik u fudbal, kapiten za primer, uspešan trener i veliki zvezdaš koji je bio uzor brojnim genaracijama... Junak naše današnje priče je veliki Vladimir Vladica Popović.

screenshot-4.jpg
Printscreen 

Vladica je rođen 17. marta 1935. godine u Zemunu.

Svoje prve fudbalske korake napravio podmlatku Crvene zvezde, u kojoj je bio od svoje 15 godine. Vladica je živeo za crveno-bele boje. Za 12 godina, koliko je kao fudbaler proveo u klubu(1953. do 1965. godine) odigrao je 499 utakmica i postigao 39 golova za slavni beogradski klub.

U dresu Zvezde osvajao je četiri prvenstva Jugoslavije (1957, 1959, 1960. i 1964. godine) i tri trofeja Kupa Jugoslavije (1958, 1959. i 1964. godine) – ukupno najvećih trofeja sa crveno-belima.

Pouzdani i odgovorni defanzivac godinama je sa ponosom nosio kapitensku traku Crvene zvezde u kojoj je ostavio neizbrisiv trag.

Karijeru je nastavio u Štutgartu, međutim, u sezoni 1965/66. malo je igrao, pa je prešao u redove Štutgart Kikersa gde je prove dve godine i na 52 utakmice zabeležio dva gola. Godine 1968. se preselio u Venecuelu gde je nosio dres Deportivo Kanarijasa.

screenshot-5.jpg
Printscreen 

Reprezentacija

U dresu seniorske selekcije Jugoslavije odigrao je 20 mečeva. Debitovao je 23. decembra 1956. godine protiv Indonezije (5:1) u Džakarti, a oprostio se 16. juna 1965. protiv Norveške (0:3) u Oslu. Bio je član tima na svetskom prvenstvu 1958. u Švedskoj, ali nije igrao. Na Mundijalu u Čileu 1962. godine Jugoslavija je zauzela četvrto mesto, a Vladica Popović je odigrao svih šest utakmica i bio jedan od najboljih fudbalera Jugoslavije na turniru.

U Južnoj Americi veliki Vladica Popović uspešno je uplovio u trenerske vode i ostavio neizbrisiv trag. Bio je trener koji je izuzetno cenio red, rad i disciplinu, profesionalac od galve do pete, koji je na stadionu provodio dane i uvek bio tu za svoje igrače.

Sedamdesetih godina vodio je kolumbijske klubove, Independijente Santa Fe, Nasional iz Medeljina, Deportivo iz Kalija, kao i Portugezu iz Venecuele. Dva puta je bio šampion Kolumbije, 1971. sa klubom iz Santa Fea i 1974. sa Deportivom iz Kalija. Ostao je jedini stranac u istoriji koji je sa dva različita kluba uspeo da osvoji titulu u Kolumbiji.

Pregovori sa Eskobarom

Svojim sjajnim rezultatima Vladica je kupio ljubitelje fudbala u Kolumbiji, a njegovi uspesi nisu promakli ni velikom fudbalskom zaljubljeniku - Pablu Eskobaru.

Ozloglašeni narko-bos bio je očaran Vladicom Popovićem i nudio mu je ogromnu sumu novca da preuzme Idependjente iz Medeljina, klub koji je on finansirao.

U jednom intervjuu legendarni trener svojevremeno je ispričao anegdotu o nepristojnoj ponudi čuvenog narko-bosa.

"Jednom me je na razgovor pozvao Pablo Eskobar. Svi su već tada znali ko je on i to je bio poziv koji ne smeš da odbiješ. Odveo me je u svoju vilu i želeo da me impresionira tako što me u bazenu poslužio viskijem. Tražio mi je da postanem trener njegovog kluba iz Medeljina, ali sam ja to odmah odbio. Znao sam da takvom čoveku ne smem da kažem da ću da razmislim jer bi to bilo isto kao da sam pristao. Pogledao sam ga u oči sa iste razdaljine kao što sada gledam vas, skupio sam hrabrost i rekao: "Hvala, ali ja to ne mogu". Tražio je da ne odbijam odmah, pričao da će napraviti zabavu u svojoj vili sa najlepšim ženama samo za mene, da ću dobiti koliko god para želim... Međutim, znao sam da ne smem u tako nešto da uđem. Ako me pitate da li sam se uplašio kada sam ga odbio, neću vas lagati. I sad mi kolena klecaju kad se setim, ali zato i sada znam da sam doneo jedinu ispravnu odluku u tom trenutku", otkrio je jednom prilikom Vladica Popović.

U svojoj domovini vodio je Napredak, Trepču iz Kosovske Mitrovice i banjalučki Borac. U Crvenoj zvezdi je bio član stručnog štaba, a u sezoni 1991/92 dobio je priliku da predvodi šampionski tim iz Barija. Vladica je vodio Zvezdu do trijumfa u Interkontinentalnom kupu (1991) i postao prvak Jugoslavije (1992). U finalu Interkontinentalnog kupa, 8. decembra 1991 u Tokiju, Crvena zvezda je u finalu ubedljivo pobedila čileanski Kolo Kolo (3:0) i posle titule evropskog šampiona, iste godine je postala i prvak sveta.

screenshot-6.jpg
Printscreen 

Vladica Popović bio je i selektor Perua na Kopa Amerika 1993. godine.

"Srećan sam što sam uspeo da budem i trener i selektor. Da igram u reprezentaciji i Crvenoj zvezdi", rekao je jednom prilikom Popović.

Vladimir Vladica Popović preminuo je 10. avgusta 2020. godine u Beogradu u 85. godini života.

117787961-10158839232849884-8668900334837796335-o.jpg
Fk Crvena Zvezda 

Prijateljstvo sa Peleom

Jedan od retkih fudbalera koji može da se pohvali prijateljstvom sa najvećim fudbalerom svih vremena - Peleom.

"Veliki igrač je bio. Ostao mi je u divnoj uspomeni po svojoj skromnosti i svom ponašanju. Imali smo zajedničke razgovore i bili smo u kontaktu. Ostao mi je u najlepšoj uspomeni", rekao je jednom prilikom Vladica.

foto: Instagram

Oženio se pa požurio na trening

Reprezentativni dres za Vladicu Popovića bio je san.

Iako nije imao zapaženu ulogu na prvenstvu u Švedskoj 1958 godine, taj šampionat ostao je posebno urezan u njegovom sećanju.

"Bio sam jedan od mlađih fudbalera koji se priključio onoj poznatoj reprezentaciji, a dva dana uoči polaska za Švedsku sam se oženio. Supruga Ljijana i ja smo otišli kod matičara 11. maja 1958. godine pre podne i bukvalno iz opštine doktor Aleksandar Obradović me je odveo na Stadion JNA" otkrio je svojevremeno Vladica.

Tog dana reprezentacija je igrala meč sa Engleskom i slavila je 5:0. Bio je to susret u kom su Petaković, Veselinović i Šekularac raspametili fudbalsku naciju.

Kurir sport

NE PROPUSTITE