"BOMBA ЈЕ RAZNELA BRATOVU RUKU" Potresna ispovest Zvezdinog golmana: Drugar mu je doneo kašikaru u školu i rekao da NIJE PRAVA

Porodične tragedije i nesreće mnogo utiču na život svih ostalih u familiji. Odrede čoveku životni put.

Tako je bilo i sa golmanom Crvene zvezde Zoranom Popovićem. Vrednim i tihim momkom iz senke kluba iz Ljutice Bogdana. Jedna nedaća vezana za njegovog starijeg brata uticala je da postane golman.

- Mi nismo rođeni da igramo fudbal. Ja sam kao mali voleo da igram košarku, da gledam. Prekinuo sam da igram košarku zbog brata, on je bio golman, pa je morao da prekine zbog povrede šake. Želeo sam da nastavim njegov san, želeo je mnogo da bude golman. To mu se desilo u prvoj godini srednje škole, pukla mu je bomba u ruci - rekao je Zoran Popović u razgovoru za Meridijan sport i nastavio:

- Doneo je drugar u školu, rekao mu je da nije prava. Kada su je aktivirali, on nije hteo da je baci i pukla mu je u ruci kašikara i raznela mu šaku. Imao sam devet godina tada. Ja ga pamtim kao nekog koga sam gledao kroz prozor, bacao se po ceo dan na dva kamena. To je takvo vreme bilo, sada deca ne znaju šta je lastiš. Kada je bio u bolnici rekao mi je da više ne može da bude golman. Ja sam preuzeo njegovu ulogu i nastavio tim putem, rekao sam mu da će on da me vodi na treninge. Naučio me je prve fudbalske korake, usadio je to u mene. Ja sada da ne volim fudbal ne bih se bacao 200 puta svaki dan.

Zoran Popović rođen je pre 35 godina u Pakracu u Zapadnoj Slavoniji, danas Hrvatskoj. U Crvenu zvezdu je došao 2018. godine. Svesno je prihvatio da bude rezerva Milanu Borjanu, danas Omriju Glazeru, iako nije nimalo slabiji od obojice. Prošlu sezonu završio je na pozajmici u Čukaričkom.

- Upoređivali su me sa Borjanom, a baš tada kada sam branio protiv Ludogoreca se povela priča da li je vreme da se Borjan skloni. Ja sam rekao u nekom intervjuu, da je meni žao jer je Borjan dobio ono što ja nisam u Zvezdi – a, to je da branim u kontinuitetu bar šest meseci. E, tad možemo da se upoređujemo i da kažemo Pop je bolji ili je Borjan. Ja sam opet prihvatio tu ulogu drugog golmana. Mnogo je teško biti u senci prvog golmana, ali ja sam u glavi takav kakav jesam, smiren. To je moja najbolja osobina - istakao je Popović i dodao:

- Ja sam dugo ovde. Poznajem klub, svlačionicu, znaju šta mogu da pružim, imam iskustva u Zvezdi već pet godina. Znaju da ću tu “pokrpiti”, motivisati saigrače i kolege golmane, nekada je to teško, ali, trudim se samo svojim primerom da nešto pokažem. Nije lako, ali, to je ono što je Zvezdi potrebno. Namestio sam glavu, ali, opet ostaje žal. Nisam dobio šansu kao Borjan i Glazer, međutim, to je sve možda gore zapisano. Verujem u Boga, u sudbinu, možda to tako mora. Zahvalan sam na tome što je ovako kako jeste. Mnogi golmani bi voleli da su nam mom mestu. Jedan od razloga što sam potpisao sa Zvezdu, ne znam da li će se desiti, je taj da odigram samo jednu utakmicu u Ligi šampiona. To mi je onako ozbiljna želja. Voleo bih to da doživim.

Kurir sport