ROĐEN KAO SRBIN PRAVOSLAVAC, SAHRANJEN KAO HRVAT KATOLIK: Neobična priča o najboljem golmanu U ISTORIJI jugoslovenskog fudbala!

Tokom posete stadionu "Poljud" Kurir se uverio da legendarnog Vladimira Bearu veličaju kako je i zaslužio, iako su ga, dok je igrao za Hajduk, ljudi iz kluba i navijači ponižavali zato što je Srbin i pravoslavac, zbog čega je i napustio klub nakon osam uspešnih godina.

Golman je postao slučajno, na "Starom placu" 1946. godine, kada su ga ljudi iz Hajduka zamolili da zameni povređenog golmana jer rezervni nije stigao na trening.

Niko nije ni slutio da je baš tada počela blistava karijera jednog od najboljih jugoslovenskih, ali i svetskih golmana u istoriji.

Bio je legenda Hajduka, Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije, a nakon njegove smrti 2014. podigla se prašina oko mesta gde je sahranjen.

Beara je rođen kao pravoslavac u Zelovu u Dalmaciji, u kojem su živeli Srbi, želeo je da počiva na pravoslavnom groblju u rodnom selu, u porti Crkve Svetog Ilije gde su sahranjeni i njegovi preci.

Tu je za života podigao grobnicu, međutim, sahranili su ga kao katolika u Splitu, na Lovrincu, uz opelo koje su služila tri fratra.

Njegova supruga Jadranka govorila je u hrvatskim medijima zašto je odlučila da ne ispoštuje Vladimirovu poslednju želju:

- Ja sam odlučila da sahranimo Bearu na Lovrincu i to je moje pravo. U Zelovu su mi rekli da je led oštetio grobnicu, a kad sam došla na grob, videla sam da led nije mogao da napravi to, već je to neko uradio namerno.

I tokom boravka u Hajduku Beara je imao probleme zbog toga što je Srbin pravoslavac.

Saigrači i ljudi iz kluba su ga ponižavali zbog toga, a upravo to je razlog zbog kojeg je 1955. godine napustio klub nakon osvajanje titule prvaka Jugoslavije sa Splićanima.

Narednih pet godina je proveo u Crvenoj zvezdi, s kojom je osvojio tri šampionske titule i dva Kupa maršala Tita.

U karijeri, koja je okončana 1964. godine, branio je još za Alemaniju i Viktoriju Keln.

NESREĆA GA VEZALA ZA MANASTIR DRAGOVIĆ

U ranom detinjstvu Beara je doživeo nesreću kada je udario glavom o kamen dok je s drugom decom skakao u duboku rupu od zemlje i peska. Pao je u komu i lekari nisu imali dobre prognoze.

Majka Marija ga je iz bolnice u Splitu zaprežnim kolima odvezla u manastir Dragović, gde su mu čitali molitve za ozdravljenje pred ikonom Svete Petke. Vladimir se probudio iz kome, a čak su i lekari to pripisali čudu.

MESTO NA KOJEM JE SLUČAJNO POSTAO GOLMAN

Jedna od zanimljivijih priča iz života Beare jeste način na koji je postao golman.

Jednog dana 1946. godine, kao osamnaestogodišnjak je posmatrao trening Hajduka na Starom placu.

Prvi golman se povredio, a rezervni još nije stigao na trening, pa je trener Jozo Matošić pokazao prstom na Bearu i rekao: "Mali, ajde stani na gol, dok onaj mulac ne dođe".

Oduševio je sve, osim napadača koje je zaludeo sjajnim odbranama. Odmah mu je rečeno da se sutradan pojavi na treningu, a godinu dana kasnije je postao prvi golman Hajduka.

Na Starom placu je odigrano 3.149 utakmica, Hajduk je pobedio na 1.982, izgubio na 689, dok je 478 susreta završeno bez pobednika.

Na njemu su Splićani igrali sve do 1979. godine kada je završena izgradnja "Poljuda". Danas se na Starom placu igra ragbi.

BALET - DRUGA LJUBAV

Beara je bio neponovljiv golman s neverovatnim refleksima. Zbog golmanskih karakteristika dobijao je razne nadimke, kao što su "leteći panter" i "čovek od gume", a posebno je upečatljivo "balerina s čeličnim šakama", kako su govorili za njega.

Pored toga što je branio na vrhunskom nivou, Vladimir je redovno igrao balet u splitskom pozorištu, što je veoma neobično za jednog fudbalera.

Kurir sport