ŽIVOTNA PRIČA NAJPOZNATIJEG ĆELAVCA NA SVETU: Psihotični pogled ledi krv u žilama, igrači su bežali GDE IH NOGE NOSE kad on poludi

Fudbal ne bi imao ni približan nivo popularnosti da nije igrača koje obožavaju navijači, stariji i mlađi, širom sveta.

- Igrao se 66. minut prvog kola grupne faze Evropskog prvenstva u Holandiji i Belgiji 2000. između domaćina Holandije i Češke kada je defanzivac Češke Tomaš Repka negde na centru terena srušio Edgara Davidsa. Italijanski sudija Pjerluiđi Kolina Repki je odmah pokazao žuti karton, ali prgavi Davids smatrao je da ima još nešto reći Čehu.

Došlo je do prilično oštre verbalne prepirke između dva igrača, a onda je među njih uleteo Kolina. Italijan je prvo posmatrao svađu, a onda je pokušao blagim, prijateljskim i pomirljivim tonom da im da do znanja da prekinu kako bi igra mogla da se nastavi.

Međutim, obojica su tvrdoglavo nastavila da isteruju svoju pravdu, a kad je Repka prešao granicu, Kolina je napravio nešto po čemu je postao simbol, ne samo suđenja, već svetskog fudbala čitave jedne dekade. Crven u licu od ljutnje, s nabreklim žilama i iskolačenim očima, nasrnuo je na Repku, odgurnuo ga je i počeo da urla.

Holandski pitbul je, videvši šta se sprema, odavno pobegao na bezbedno kod saigrača, dok se Čeh, nakon što se vulkan besa okomio na njega, pokorno okrenuo obećavši Italijanu da mu neće više protivrečiti. Bio je to Pjerluiđi Kolina u svojoj punoj snazi i moći. Teatralan, dramatičan, gromovit, bučan, ali u prvom redu pošten i ispravan.

FUDBALSKI SUDIJA, MOŽDA I NAJTEŽE ZANIMANJE U SVETU SPORTA

Biti fudbalski sudija strašno je zahtevan posao. U današnje doba jedan od najtežih u svetu sporta. Jer nijedan drugi sport ne budi toliko emocija i strasti kao fudbal. Za primer ćemo uzeti Hrvatsku. Kako smo na eksplicitan način imali prilike da se uverimo proteklih dana, nakon svake iole bitnije utakmice isključivo se priča o suđenju, a ne o igri.

U javni diskurs upadaju pozvani i nepozvani, "hrabri" internet ratnici na društvenim mrežama histerično pozivaju na linč sudija, ulje na vatru dodatno dolivaju klubovi kako bi, kamuflirajući vlastite greške i propuste, za sve okrivili sudije, a da bi apsurd bio veći, na spornim sudijskim odlukama koje su podelile javnost političke poene skupljaju i lokalni šerifi koji sebi daju za pravo da se petljaju u ono u što se nikako ne smeju petljati.

Bez ikakve namere da ulazimo u (ne)kvalitet hrvatskih sudija i njihovo (ne)poštenje, činjenica je da ih vređaju, da im se preti, redovno primaju gnusne poruke, a neki od njih bili su čak i fizički napadnuti. Ali mržnja prema ljudima u crnom sigurno nije omiljen hobi isključivo hrvatskih fudbalskih navijača. Nipošto. Sudije su na udaru gde god da se fudbal igra na kugli zemaljskoj.

ČUVENA IMENA KOJA SU ZBOG PRETNJI SMRĆU MORALA DA NAPUSTE SUĐENJE

Sudije su bili otimane, prebijane, u primitivnijim sredinama i na nižim nivoima čak i ubijane. Od nasilja prema fudbalskim sudijama nisu imune ni one nacije koje se vole dičiti civilizmom, a žrtve su bile neka od najuglednijih imena u branši.

Švajcarski sudija Urs Mejer je 2004. prekinuo karijeru nakon što je u četvrtfinalu Evropskog prenstva 2004. na susretu između domaćina Portugala i Engleske poništio gol Solu Kembelu zbog navodnog faula nad golmanom. U raspucavanju s bele tačke Englezi su, naravno, kao i svaki put ispali, a ostrvski mediji i navijači krivca za poraz pronašli su u švajcarskom sudiji.

Nakon što je jedan britanski tabloid objavio Mejerove lične podatke, Švajcarac je primio više od 14.000 pretećih poruka, nakon čega je odlučio da baci zviždaljku.

U martu 2005. švedski sudija Anders Frisk objavio je da se povlači iz suđenja, nakon što su on i članovi njegove porodice dobili hiljade pretnji smrću. Friskov "zločin" je bio taj što je isključio Didiera Drogbu tokom susreta Lige šampiona između Čelsija i Barselone, a vatru je potpalio tadašnji trener Plavaca, Žoze Murinjo, koji je javno rekao da je vido švedskog sudiju kako je pozvao trenera Barselone Franka Rajkarda u svoju sobu tokom poluvremena.

UEFA je zbog nedokazane klevete kaznila Portugalca, ali mrlja se nije mogla isprati, Frisku je meta bila stavljena na leđa i bio je prisiljen da ostavi suđenje. Živu glavu je jedva spasio i norveški sudac Tom Hening Ovrebo zbog katastrofalnog suđenja u revanš utakmici polufinala Lige šampiona, opet, između Čelsija i Barselone i, opet, na štetu Engleza.

Norvežanin je Englesku napustio pod strogom policijskom pratnjom, a nekoliko godina kasnije priznao je da nije prestajao da dobija preteće poruke besnih navijača.

Engleski sudija Mark Klatenburg u karijeri je sudio sva važnija finala, od FA kupa, FA Komjuniti Šilda, sve do finala Lige šampiona, finala olimpijskog turnira u Londonu 2012. te finala Evropskog prvenstva u Francuskoj 2016. Ali ni on nije bio imun na iživljavanje navijača. Problem je bio opet s Čelsijem.

- Da, sećam se da su me prijavili 2012. zbog navodnog vređanja njihovog igrača Džona Obija Mikela. Jasno da to nije bila istina, što se kasnije dokazalo na sudu. Čini mi se da je igrač bio kažnjen sa 60.000 funti zbog klevetanja. Nije mi bilo lako tih dana mi je zbog laži mogao da mi uništi karijeru. Stizale su mi svakodnevno pretnje. Ne samo meni već i mojoj porodici. Čak sam razmišljao da prestanem da sudim - otkrio je Englez pre pet godina.

NAJBOLJI SUDIJA JE ONAJ KOJI SE NE VIDI NA TERENU, ALI TU IMA JEDNA KVAKA

Ukratko, onaj ko se odluči na sudijsku karijeru mora da bude spreman na svašta. Poznata je izreka da je najbolji sudija onaj koji se ne vidi na terenu. Međutim, u toj mudroj rečenici postoji jedna kvaka. Tihe, nenametljive, dobre i poštene sudije istorija fudbala uglavnom ne pamti.

Ti su ljudi svoj posao odradili u službi fudbala i tu je njihov zadatak bio završen. Što je zapravo i logično. Niko na kafi neće ushićeno prijateljima komentarisati kako je sudija virtuozno dosudio nekakav indirektan udarac niti će se društvene mreže užariti zbog fenomenalne reakcije sudije kod korištenja VAR tehnologije.

Ukratko, o sudijama se jedino priča ako nešto gadno zabrljaju ili ako neka njihova odluka bude toliko sporna da će u svakom slučaju, dosudio je on ispravno ili ne, biti predmet interesa javnosti.

Najbolji primer za to je azerbejdžanski sudija Tofik Bahramov, čija se velika statua nalazi ispred nacionalnog stadiona u Bakuu, a tu "počast" je zaslužio priznavši fantomski gol Geofa Hursta u finalu SP-a 1966. Čudnim spletom okolnosti postao je najpoznatiji čovjek u istoriji fudbala svoje zemlje.

IZUZETAK ZVANI PJERLUIĐI KOLINA

Ipak, kako u svemu u životu postoji izuzetak koji potvrđuje pravilo, isto važi i za fudbal. Taj se izuzetak u ovom slučaju zove Pjerluiđi Kolina. Najbolji, najpoznatiji i najprepoznatljiviji sudija u istoriji ne samo fudbala, nego sporta uopšte. Od sredine devedesetih pa sve do sredine dvehiljaditih činilo se da je sve iole važne utakmice sudio 188 centimetara visoki Italijan upečatljivog izgleda i specifičnog načina suđenja.

Premda je zviždaljku okačio o klin pre sad već punih 17 godina, Kolina je i danas jednako popularan i prepoznatljiv kao što je bio dok je aktivno sprovodio pravdu na fudbalskim terenima. Jedini je sudija u celokupnoj istoriji sporta koji je uspeo da postane brend.

Za njega znaju svi, čak i oni koji o fudbalu nemaju pojma niti ih on zanima. Ti ljudi možda neće znati ko su Pavel Nedved ili Marcel Desai, niti bi prepoznali Aleksandra del Pijera kad bi ovaj prošao pokraj njih, ali Kolinu ne bi omašili. U to budite uvereni.

SAMO JE KOLINA ZNAO KAKO S NAJVEĆIM BARABAMA U FUDBALU

Engleski novinar Stjuart Horsfild lucidno je opisao Kolinu kao oličenje "Krika", čuvene slike slavnog norveškog ekspresionista Edvarda Munča. I nije nimalo pogrešio. Onako visok, krakat, ćelav, čelično plavih izbuljenih očiju i psihotičnog pogleda kad bi ga uhvatio nalet besa, Kolina je bio sposoban da ukroti i primiri najopakije igrače tog vremena.

Đenaro Gatuzo je kao igrač bio sve samo ne stočko i miran tip. Milanov razbijač bio je pojam borbenosti, ali ga je krasila i ogromna jezičina. Stalno se svađao sa sudiajma, ali nikad s Kolinom. Zapravo, to je učinio samo jednom i nikad više.

- Bilo je to negde na početku moje karijere. Igrao sam za Salernitanu. Ne mogu da se setim šta je točno bilo, ali znam da sam ja bio u pravu, a ne Kolina. Krenuo sam u obračun, ali onda me je on samo pogledao. Okrenuo sam se i otišao - kroz smeh je godinama kasnije pričao legendarni Đenaro.

Način na koji je Kolina vodio škakljive utakmice kojima je malo trebalo da se otmu kontroli bio je jedinstven, nije pre i nikad posle viđen na fudbalskim terenima. Možda je preterano reći da su se igrači bojali neobičnog suca, ali nije im bilo svejedno kad su znali da je on na terenu.

U JEDNOM TRENUTKU BI URLAO NA IGRAČE, A VEĆ U DRUGOM BI IM BIO POPUT STARIJEG BRATA

Poštovali su ga, a i on je cenio njih. Znao je kada treba da upotrebi prut, a kad šargarepu. Bio je majstor u pronalaženju balansa pristupa igračima i trenutku na terenu. U jednom bi trenutku vrištao na igrače, već u drugom bi se prema njima ponašao kao stariji brat.

Nikad se na terenu nije ponašao kao hladni fudbalski birokrata lišen emocija, upravo obrnuto, pokušavao je da bude čovek i zbog toga, čak i kad je grešio, njemu se zameralo puno manje nego ostalim sudijama.

U Barseloni 28. maja 1999. odigrano je jedno od najluđih finala u istoriji Lige šampiona. Na Kamp Nou je Bajern vodio protiv Mančester junajteda rezultatom 1:0 sve do sudijske nadoknade kad su Englezi postigli dva pogotka i osvojili naslov prvaka Evrope.

Kolina je sudio tu utakmicu i u razgovoru za "Sportslifestyle" prisetio se haotične završnice utakmice i rekao je da mu je to iskustvo uveliko promenilo i život i pogled prema fudbalu.

- Bila su to poslednja dva minuta finala Lige šampiona. Video sam igrače Bajerna na klupi kako se spremaju za proslavu naslova, a onda je Mančester junajted postigao dva brza gola i delile su ih sekunde od pobede. Nikad neću zaboraviti zvuk koji je dolazio s dela tribina na kojima su bili engleski navijači. Zvučalo je kao rika lavova, a Bajernovi navijači su ućutali, bili su u šoku. Totalni muk - pričao je Kolina pa nastavio:

"Igrači Junajteda su euforično slavili drugi gol, dok su igrači Bajerna popadali po travi iako utakmica još nije bila gotova. Nikad neću zaboraviti Samija Kufura. Pao je na zemlju u očaju i suzama je rukama udarao po travi. Prišao sam mu, uhvatio sam ga za ruku, podigao i rekao mu da se smiri i da ustane, da ima još 20 sekundi. U tom trenutku sam video pravo lice fudbala - smrt i život na jednom stadionu, ljude koji ludo slave i ljude koji su u smrtnom očaju.

Bilo je pomalo dirljivo gledati Kolinu nakon kraja utakmice kako se izmiče od igrača Junajteda, pokušavajući doći do igrača Bajerna nudeći im uehu, neku dobru reč, čak i zagrljaj. Englezima nije bio potreban, oni su tada bili na sedmom nebu, Nemci su ipak bili fizički i mentalno uništeni.

Zato je došao kod njih jer je znao šta proživljavaju. Baš kao što je tri godine kasnije, odmah nakon što je odsvirao kraj finala Svetskog prvenstva u Japanu i Južnoj Koreji, u kojem je Brazil pobedio Nemačku 2:0, dojurio do utučenog Olivera Kana kako bi ga prijateljski podigao.

- Za sudiju je najvažnije da bude pošten. Ako nisi fer, nisi dobar sudija. Kao sudija, morate biti nepristrasni i poštovati obe ekipe. Mislim da je poštovanje nešto što treba zaslužiti, ono se ne dobija tek tako. Mislim da je najvažnije da, kad uveče odeš kući i ugasiš svetlo, možeš reći sebi: 'Znaš šta, danas si napravio dobar posao.' Uvek sam pokušavao da budem transparentan u onome što radim i mislim da mi je to pomoglo da steknem poverenje igrača i trenera. Ipak, puno više volim da me cene igrači nego treneri - izjavio je veliki Italijan, koji nikad nije robovao strogim pravilima struke i odbijao je gledati pravolinijski na svoj posao.

JEDNOSTAVNOST GA JE UČINILA POP-KULTURNOM IKONOM ČITAVE JEDNE DECENIJE

Naravno da je pratio upute i zakone igre, nije izvodio cirkus niti se sprdao sa svojom profesijom, ali za razliku od svojih brojnih kolega često je znao da prepozna kontekst i neretko je znao da zažmuri na jedno oko. Mrzeo je uštogljenost i preteranu vrednost.

Kad bi prepoznao da je trenutak nabijen emocijama, prećutao bi čak i pokoju uvredu na svoj račun ili bi igrača poštedeo žutog kartona kad bi ovaj u euforiji skinuo dres slaveći pogodak. Zato što je bio čovek, a ne robot. Redefinisao je ulogu koju su mnogi pre smatrali dosadnom.

Teško je reći da je bio popularniji od najboljih fudbalera, posebno ako znamo kakve su ikonetine igrale tada kad je on sudio, ali nije bio ni daleko. Snimao je reklame, ne samo u Italiji, nego i u našem regionu. Bio je stalni gost u najgledanijim televizijskim emisijama, a sredinom dvehiljaditih dva puta je bio na naslovnoj strani popularne video igre "PES". Da, na naslovnoj strani kultnog "PES-a" dva puta je bio fudbalski sudija.

Pjerluiđi Kolina je rođen 1960. u Bolonji. Majka mu je bila učiteljica, a otac vojno lice zaposleno u ministarstvu odbrane. Školovao se u katoličkoj školi koju su vodile časne sestre, a kasnije je studirao ekonomiju i radio je u vojsci. "Ja sam čovek od pravila. Verovatno je to posledica mog strogog vaspitanja", rekao je jednom.

Kako je Bolonja grad košarke, obožavao ju je i mlađani Pjerluiđi, ali Italija je ipak zemlja fudbala i Kolina je kao i svaki dečak sanjao da će da postane profesionalni fudbaler. Ali vrlo brzo je shvatio da nije dovoljno talentovan i na preporuku prijatelja odlučio je da postane sudija. Sa 17 godina je upisao sudijski kurs i pokazalo se da je to bio pun pogodak.

GUBITAK KOSE NEKOME BI BIO STRAŠAN UDARAC NA SAMOPOUZDANJE; KOLINA JE TO PRETVORIO U SVOJU PREDNOST

Neverovatno brzo se peo u sudijskoj hijerarhiji i samo tri godine je proveo u nižim ligama pre nego što je dobio priliku da sudi u Seriji A. Gotovo u isto vreme oboleo je od akutne alopecije i ostao je bez kose. Nešto što je potencijalno moglo da bude pogubno za samopouzdanje, Kolina je pretvorio u svoju prednost.

S novim imidžom i neobičnim izgledom te posebnim stilom suđenja privlačio je pažnju i meteorski je napredovao. Nakon svega 43 odsuđene utakmice u Seriji A, stavljen je na FIFA listu sudija.

Prvi veliki međunarodni zadatak dobio je u finalu Olimpijskih igara u Atlanti 1996. između Argentine i Nigerije. Početak je bio nervozan s obe strane i utakmica je lako mogla da ode u haos da Kolina u prvih 22 minuta igre nije podelio dva žuta kartona i smirio igrače te mirno priveo susret kraju.

Na Mundijalu 1998. sudio je samo dve utakmice, a na dvoboju između Holandije i Belgije isključio je Patrika Klajverta zbog udaranja laktom. Posle gore spomenutog finala Lige šampiona 1999. Kolina se nametnuo kao najbolji sudija sveta koji je dobijao uglavnom najteže utakmice.

Na Svetskom prvenstvu 2002. osim finala sudio je još samo dve utakmice, a posebno je važna bila ona između Engleske i Argentine zbog turbulentne istorije dve zemlje te kako se ne bi ponovila situacija iz kontroverznog susreta te dve reprezentacije u osmini finala četiri godine ranije kad je danski sudija Kim Milton Nilsen naivno naseo na glumu Dijega Simeonea i isključio Dejvida Bekama.

Ovaj put nikakvih problema nije smelo da bude i zadatak je dobio Italijan. Utakmicu je odsudio bez ijednog incidenta ili sporne situacije. Između 1998. i 2003. rekordnih šest puta zaredom bio je izabran za najboljeg svetskog sudiju, a 2005. dobio je rekordnu sedmu nagradu za najboljeg sudiju Serije A.

JEDNA REČENICA NOTORNOG LUĆANA MOĐIJA GOVORI SVE O KOLINI

U aferi Kalčopoli, skandalu koji je osramotio i u dobroj meri unazadio talijanski fudbal, od svih sudija Serije A samo su Kolina i Roberto Roseti ostali neokaljani. Italijanski istražitelji su u dugoj i opširnoj istrazi dokazali da je tokom sezone 2004/05. tadašnji glavni operativac Juventusa Lućano Mođi krojio kadrovsku krštenicu sudija kako bi Juventus bio prvak.

Među brojnim dokazima koje su istražitelji predali sudu nalazio se zvučni zapis razgovora Mođija i tadašnjeg šefa sudija Serije A u kojem mozak udruženog zločinačkog poduhvata jasno kaže da je Kolinu nemoguće potkupiti jer je previše "objektivan i zbog toga mora biti kažnjen".

Kad je napunio 45 godina, Fudbalski savez Italije je napravio korak bez presedana kad je podigao starosnu granicu sudija kako bi legendarni ćelavac mogao da sudi još jednu godinu u Seriji A i kako bi se od suđenja oprostio na najvećoj mogućoj sceni - na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2006. Ipak, to se nije dogodilo.

U avgustu 2005. Kolina se pojavio u jednoj reklami za Opel, a kako je poznati nemački proizvođač automobila u isto vreme bio sponzor Milana, Savez je zbog mogućeg sukoba interesa najavio određene korake protiv Koline.

ČAK I NAČIN NA KOJI JE OTIŠAO POKAZAO JE KOLIKO JE BIO VELIK

Veliki sudija nije čekao da ga kazne niti je na račun svog ugleda pokušao da zataškta slučaj. Mogao je da je hteo, j*biga, on je Pjerluiđi Kolina, veći je od cele lige, a kamoli od nekakvog anonimnog službenika koji mu je zapretio suspenzijom.

To mu nije padalo na pamet. Čitavu karijeru je napravio zahvaljujući svom karakteru i poštenju i nije ni pomišljao da zbog jednog pogrešno povučenog poteza ukalja vlastiti integritet i pregazi vlastite ideale. Podneo je ostavku.

- Nakon 28 godina odlučio sam da podnesem ostavku. Ljudi moraju da veruju u sudiju. Na kraju smo svi izgubili - rekao je nakon ostavke. Posle penzije Kolina je ostao u nogometu.

Dugo je bio neplaćeni konsultant Italijanske komisije fudbalskih sudija i član UEFA sudijskog odbora. Poslednjih godina je prvi čovek Sudijske komisije FIFA i jedan od najzaslužnijih za implementaciju VAR-a u fudbal.

Pre 12 godina je primljen u Kuću slavnih italijanskog fudbala, a koliko je bio cenjen u domovini, najbolje govori činjenica da je tu počast dobio pre velikana Dina Zofa i Paola Maldinija, koji su u Kuću ušli godinu dana kasnije.

Spomenuli smo da je Kolina na Svetskom prvenstvu 2002. sudio samo tri utakmice - finale, susret između Engleske i Argentine u grupnoj fazi i osminu finala između domaćina Japana i Turske. Četvrti sudija te utakmice je bio Englez Grejem Pol. Njegov komentar pripreme Koline za tu utakmicu možda najprikladnije sumira ostavštinu velikog Italijana.

VRHUNSKO ZNANJE JE BILA PODLOGA ZA UTORITET I HARIZMU KOJU JE IMAO

- Nacrtao je sastave obe reprezentacije na tabli. Rekao nam je kako će igrati jedni, a kako drugi. Upozorio nas je na igrače koji bi nam mogli stvarati probleme i detektirao je sve kritične situacije koje pomoćni sudija može da očekuje da će se dogoditi na njegovom delu terena. Neverojatno. Sve je pokrio. Bila je to priprema do nultog stepena. U nijednom delu pripreme nije pogriješio - rekao je Pol potvrdivši da je kod Koline ipak vrhunsko znanje bilo podloga za autoritet koji je imao.

Fenomen Koline jako je teško racionalno objasniti. Teško je shvatiti činjenicu da je jedan fudbalski sudija bio toliko slavan. Mnogi će reći da je svoju popularnost stekao na veštački način, na račun svog specifičnog izgleda i stila suđenja te da je bio proizvod Fudbalskog saveza Italije i FIFA koji su vapili za sudijom koji će da bude zvezda.

Čak i da je to tačno, čak i da je Kolina imao "guranje" u početnim godinama, reputaciju kakvu je kasnije stekao nemoguće je dobiti na veštački način. S harizmom se rodiš ili ne. Kao što ni kapitenska traka na ruci ne znači ništa ako ti liderski gen nije u venama.

Možda je Kolina zaista bio pravi čovek na pravom mestu u datom trenutku, ali on je taj trenutak iskoristio kako bi sve dalje bila samo njegova priča. Dejvid Bekam je prema vlastitom priznanju samo jednom tražio od nekoga da zamene dresove. Bio je to Kolina.

Teško je verovati da je slavni Englez to napravio bez da je imao neki jaki razlog, kao što je još teže poverovati da bi nekakva FIFA-ina lutka na koncu uspela u svega par sekundi "napaljene petlove" s početka teksta primiriti i ukrotiti ih samo pogledom i čistim autoritetom. To je mogao samo Pjerluiđi Kolina. Najveći.

Kurir sport/Index

Bonus video: