PROŠLA JE BOLNA I TEŠKA GODINA! Dan kada nas je napustio Miha - fudbalski bombarder sa dečačkim osmehom!

Danas se navršava tačno godinu dana od smrti jednog od njaboljih srpskih fudbalera svih vremena - Siniše Mihajlovića.

Sjajnim partijama u dresu lokalnog Borova ekspresno je privukao pažnju najvećih klubova u bivšoj Jugoslaviji.

Bio je blizu prelaska u zagrebački Dinamo, ali do transfera na kraju nije došlo i 1988. godine postao je igrač novosadske Vojvodine sa kojom je osvojio istorijsku titulu prvaka Jugoslavije.

U decembru 1990. kupila ga je Crvena zvezda za milion maraka, što je bio apsolutni rekord u jugoslovenskom fudbalu.

Velemajstorske partije Siniše Mihajlovića u dresu Crvene zvezde su nagrađene i najvrednijim trofejima klupskog fudbala. Majstor slobodnih udaraca se tokom tokom boravka u klubu iz Ljutice Bogdana okitio sa dve titule prvaka Jugoslavije, peharom prvaka Evrope u Bariju i svetskog klupskog šampiona u Tokiju.

Navijačima zvezde i dalje odzvanja u glavi ono čuveno: "Mihajlović u sredinu... GOOOOOL", nezaboravni momenat sa utakmice polufinala Kupa evropskih šampiona, kada je Crvena zvezda zahvaljujući Mihi eliminisala moćni Bajern iz Minhena.

U finalu je Zvezda pobedila Olimpik iz Marseja posle penala, a jedan od strelaca sa bele tačke bio je i Siniša.

U leto 1992. godine napustio je Zvezdu i otisnuo se u Italiju, a prva stanica bio je Rim.

Dve godine nastupao je za Romu, ali taj period nije mu ostao u najlepšem sećanju. Svojevremeno je izjavio da su mu to bile dve najgore sezone u karijeri.

Godine 1994. prešao je u Sampdoriju koju je sa klupe predvodio čuveni Sven Goran Eriksen. Proveo je četiri sjajne sezone u ovom klubu, nije osvojio trofej, ali je svojim sjajnim partijama osvojio srca ljubitelja fudbala i postao jedan od najboljih odbrambenih igrača u ligi.

Sa Eriksenom 1998. godine prelazi u rimski Lacio, sa kojim osvaja titulu prvaka Italije, dva Kupa Italije i Kup pobednika kupova.

Poslednje dve sezone u karijeri proveo je u milanskom Interu sa kojim je osvojio Seriju A i Kup.

Nakon blistave karijer uplovio je u trenerske vode i 2006. godine postao pomoćnik Robertu Manćiniju u Interu.

Dve godine kasnije započeo je i samostalnu trenersku karijeru, postao je šef stručnog štaba Bolonje. Kasnije je preuzeo Kataniju, pa Fiorentinu.

Siniša je 2012. godine postao i selektor reprezentacije Srbije, ali se na toj funkciji zadržao samo godinu dana. Podmladio je tim, ali nije uspeo da izbori plasman na Mundijal u Brazilu 2014. godine, pa je napustio reprezentaciju i vratio se klupskom fudbalu.

Dve sezone je vodio Sampdroriju, pa Milan i Torino, a od 2019. do 2022. godine bio je trener Bolonje.

U julu 2019. godine šokirao je javnost kada je saopštio da boluje od leukemije.

"Poštujem bolest. Suočiću se s tim, podignute glave, pogledati pravo oči kao i uvek", rekao je tada na konferenciji za medije u Bolonji.

Najavio je da će pobediti u životnoj utakmici i to je uspeo dva puta. Nažalost, treći put nije...

Bolest se vratila u martu 2022. godine i usledila je nova bitka. U maju je izašao iz bolnice i vratio se obavezama u klubu, a septembru je dobio otkaz u Bolonji posle lošeg starta sezone.

Iako je leukemiju uspeo da pobedi dva puta, ona se ponovo vratila, ali Siniša i dalje nije gubio nadu, verovao je da će je ponovo savladati. Nažalost, nije uspeo, ali ga je ceo svet zapamtio kao večitog borca.

Tokom karijere osvojio je 16 trofeja: pet prvenstvenih titula, Kup šampiona, Kup kupova Evrope, četiri kupa Italije, Interkontinentalni kup, Superkup Evrope i tri superkupa Italije.

Do danas drži rekord u Seriji A sa 28 postignutih golova iz slobodnih udaraca. Toliko ih je dobro izvodio da je 1998. na utakmici njegovog Lacija i Sampdorije postigao het-trik samo iz slobodnjaka, po čemu je jedinstven u istoriji.

U Brazilu su mu jednom merili snagu šuta i utvrdili da je lopta išla brzinom od 165 kilometara na sat.

Kurir sport/J.M.