GENIJE KOJEG ŽIVOT NIJE MAZIO: Protiv Reala dobio je crveni karton zbog prigovora, iako je bio GLUV! U Hrvatskoj je SVE IZGUBIO!

Damir Desnica! Mlađi ljubitelji fudbala u Srbiji verovatno ni ne znaju kakav je umetnik u kopačkama bio, ali se zato oni stariji sa setom sećaju njegovih bravura, brzine i znanja.

Damir Desnica rođen je u srpskoj porodici iz Krajine na današnji dan 20. decembra 1956. godine u gradiću Obrovcu. U severo-zapadnom delu Dalmacije, poznatom kao Bukovica. Život od rođenja nije mazio malog Damira.

Kada je napunio godinu dana, roditelji otac Đoko, lokalni, obrovački mesar, te majka Marija, administrativna radnica u Domu zdravlja, posumnjali su da nešto nije u redu sa njihovim sinom.

Dečak uopšte nije reagovao na zvuk, pa su otišli u bolnicu. Dijagnoza je neočekivana i fatalna, Damir je bio gluv. Roditelji su bili šokirani, jer niko sa očeve i majčine strane nije bio gluvonem. U maloj sredini, prepunoj predrasuda Damir je morao da živi, iako deca u obdaništu i u komšiluku nisu želela da se druže sa njim, tačnije bežala su od njega.

Dečak je bio meta izrugivanja, ali se nije povlačio u sebe. Kada je napunio sedam godina otišao je u Zagreb, u Specijalnu školu za gluvonemu decu. Tu je živeo sa decom koja su imala isti hendikep. Uživao je u igri i druženju i prvi put se sreo sa loptom, koja je za njega bila nešto posebno.

Kada je završio osnovnu školu vratio se u rodni Obrovac, ali samo na raspust. Srednju školu upisuje u Rijeci, završava za bravara i sve više se zaljubljuje u fudbal. Njegov talenat prepoznali su u lokalnom klubu Elektroprimorje za koji je zaigrao sa svega 16 godina.

Posebno dobro Damir Desnica slagao se sa Milanom Radovićem, rođenim Užičaninom koji je 1976. godine stigao u Rijeku. Dvojica Srba, Era i Krajišnik, odmah su se dobro razumeli, kako na terenu, tako i van njega i postali nerazdvojni prijatelji, a njihovo drugarstvo traje i danas. Rijeka je u to vreme ostvarila najveće uspehe u istoriji kluba, dva puta je bila pobednik Kupa Jugoslavije 1978. i 1979. godine.

U to vreme Damira Desnicu gledali su i ljudi iz Crvene zvezde, Partizana, Hajduka i Dinama, ali on nije želeo da napušta Rijeku, gde je pronašao sreću. Navodno je odbio Zvezdu pravdajući se da je povređen, a i "da mu se ne ide iz Rijeke". Oženio se Jasnom, rodom iz Zenice, koja je takođe gluvonema i dobio dve ćerke Maju (42) i Tinu (39). Kada je došlo vreme da ostvari transfer u inostranstvo izabrao je da ode u belgijski Kortrajk. Tamo je proveo pet godina.

Uoči početka građanskog rata u Jugoslaviji 1990. godine Damir Desnica se sa porodicom vraća u Rijeku. I tada ulazi u najtežu fazu svog života. Gotovo sav novac koji je zaradio u inostranstvu držao je na računu u Ljubljanskoj banci. Raspadom države, taj novac prosto je nestao i porodica Desnica našla se u velikom problemu. Sve što je Damir stvarao tokom karijere, prosto je nestalo.

Uz to, došao je rat, a Damir Desnica kao Srbin našao se na udaru u Hrvatskoj, iako se uvek klonio politike i bilo kakvih izjašnjavanja po tom pitanju. Da bi preživeo i da bi supruzi i ćerkama omogućio bilo kakav život bio je prisiljen da u poznim godinama igra fudbal. Međutim, slabo su ga plaćali, a godine su učinile svoje. Njegova ćerka Maja išla je od vrata do vrata kako bi naplatila očeve partije pred kraj karijere, ali bezuspešno. Poniženja koja je doživljavao njen otac, proživljavala je i sama i to kao dete.

Usled ratnih dešavanja, kuća Damira Desnice koju je napravio u Ribnici, mestu pored Obrovca doživela je teška oštećenja. Kasnije, posle rata Damir je obnovio kuću u rodnom kraju. Pokušali su Damir i njegova supruga da posluju otvaranjem prodavnice u Rijeci, međutim nisu se dugo zadržali u poslu. Damir se potom zaposlio kao domar u preduzeću "Rijekasport", a priznata mu je olimpijska penzija jer je bio učesnik Olimpijskih igara za gluve 1973. u Švedskoj. Njegova supruga, koja je po zanimanju tehnički crtač nije mogla da radi u struci zbog predrasuda, pa je do penzije obavljala poslove čistačice.

Danas je Damir Desnica penzioner, živi u stanu koji je dobio još kao igrač Rijeke u poznatom riječkom naselju Srdoči. Uživa sa suprugom, a kada dođe lepo vreme sa prijateljima igra poznatu dalmatinsku igru - balotu. Odigrao je jednu utakmicu za reprezentaciju Jugoslavije 1978. u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, protiv Rumunije, i dao jedan gol u pobedi od 3:2 u Bukureštu.

Kurir sport/A. Radonić