ZVEZDA JE TUKLA PARTIZAN REZULTATOM 6:1! BIO JE TO POČETAK MILJANOVE IMPERIJE: Crveno-beli su tih godina odskočili od konkurencije

Nastavljamo serijal Kurira o večitim derbijima. Okršaj fudbalera Crvene zvezde i Partizana, 43. po redu, odigran je 17. novembra 1968. godine.

Utakmica između igrača Crvene zvezde i Partizana igrana je u 14. kolu sezone 1968/1969. na stadionu crveno-belih pred nešto više od 25.000 ljudi. Crvena zvezda je slavila rezultatom 6:1 (3:1) i to je najubedljivija pobeda kluba sa Marakane nad večitim rivalom.

Želeli su igrači Crvene zvezde predvođeni maestralnim Draganom Džajićem da se rezultatski osvete Partizanu za ubedljiv poraz iz 1953. godine, međutim nisu uspeli. Nedostajao im je samo jedan gol, iako su se igrači u crveno-belim dresovima propisno ispromašivali. Posebno se to odnosi na Ostojića, Lazarevića i Antonijevića.

Het-trik u 43. večitom derbiju ostvario je neverovatni napadač crveno-belih Stevan Ostojić, dok su se po jednom u listu strelaca upisali Miroslav Pavlović, Zoran Antonijević i Dragan Džajić. Jedini gol za Partizan postigao je Ilija Katić.

Trener te čuvene generacije Crvene zvezde bio je fudbalski trenerski guru Milan Miljanić. Popularni Čiča zaslužan je za iskorak Crvene zvezde u tadašnjem YU fudbalu u odnosu na konkurenciju. Preuzeo je ekipu u leto 1966. godine. Miljanić će punih osam godina predvoditi klub koji je za to vreme izrastao u pravog evropskog velikana. Do tada jugoslovenski fudbal prošao je kroz uvodnu fazu ispitivanja i petogodišnje dominacije Zvezde i Partizana.

U preostalih 25 godina zajedničke države Zvezda će biti konstanta, a smenjivaće se rivali. Miljanić je bio predvodnik nove orijentacije u klubu – oslanjanja na sopstvene snage. U prvoj sezoni on je izvršio potpunu smenu generacija i osvojio peto mesto, baš kao i prethodne godine. A posle toga počeli su uspesi.

Sticajem okolnosti, Miljan Miljanić je iz Crvene zvezde, posle 29 godina, otišao istog dana kada je i došao - 4. marta 1974, posle utakmice Kupa šampiona: Crvena zvezda - Atletiko Madrid (0:2, 0:0).

Crveno-beli su 43. večiti derbi odigrali u sledećem sastavu: Ratomir Dujković - Milovan Đorić, Petar Krivokuća, Miroslav Pavlović, Kiril Dojčinovski, Branko Klenkovski - Zoran Antonijević, Jovan Aćimović - Stevan Ostojić, Vojin Lazarević, Dragan Džajić.

Na klupi Partizana sedela je legenda kluba Stjepan Bobek, koji će tri kola pre kraja šampionata, otići u Olimpijakos, a zameniće ga Stevan Vilotić. Tada popularni Štef Crvenoj zvezdi suprotstavio je sledećih 11 igrača: Ivan Ćurković - Mane Bajić, Latif Čičić, Miloš Radaković, Branko Rašović, Nikola Budišić - Ljuan Prekazi, Vladimir Kovačević, Milorad Tošić - Ilija Katić, Svemir Đorđić.

Tokom sezone crno-beli su ostali bez dvojice važnih igrača odbrane Ljube Mihajlovića i Milana Damjanovića, koji su u oktobru otišli u vojsku. Neočekivano, Josip Pirmajer je prešao u Vojvodinu. Iz JNA se vratio Branko Rašović, a iz Nanta Vladica Kovačević. U Humsku su kao pojačanja stigli lija Katić iz Osijeka i Svemir Đorđić iz Vojvodine.

Utakmica je odigrana po teškom, raskvašenom i klizavom terenu, što je fudbalerima maksimalno otežavalo kontrolu lopte. Kiša je padala tokom celog meča. Najbolji akter derbija bio je Jovan Kule Aćimović, koji je tokom 90 minuta prosto na terenu radio šta je hteo i zamislio. Njega su odlično ispratili trostruki strelac Stevan Ostojić, Dragan Džajić, Kiril Dojčinovski, Miroslav Pavlović i Petar Krivokuća.

Prema izveštajima tadašnjih novinara fudbaleri Partizana bili su smušeni na terenu i izgubljeni od početka do kraja utakmice. Jedini koji je zaslužio prelaznu ocenu bio je golman Ivan Ćurković koji je činio čuda na golu i pored toga što mu je šest lopti u mreži. Donekle je poverenje trenera opravdao i Mane Bajić koji je taj derbi odigrao u odbrani, iako je bio izraziti vezni igrač.

Fudbaleri Crvene zvezde su te sezone 1968/1969. stigli do svoje desete jubilarne titule i po treći put u svojoj istoriji su odbranili trofej. Klub sa Marakane bio je prvi i jedini u tadašnjoj državi koji je primenio savremena naučna dostignuća u fudbalu. Jedino je Crvena zvezda, na naučnoj osnovi, u punoj meri kontrolisala formu svojih igrača, na osnovu saradnje sa sportskim lekarima, saradnicima Jugoslovenskog zavoda za fizičku kulturu u Beogradu. Stručni štab je pravio plan treninga ekipe i pojedinaca, koristeći savete i rezultate dobijene od naše najviše naučne ustanove u sportu.

Prvenstvo koje je prošireno na 18 klubova, te sezone 1968/1969. imalo je dramatičan tok. Dinamo je nekoliko puta vodio sa pet, ali i više bodova prednosti. Zagrepčani su bili prvi od osmog do 25. kola šampionata, kada ih je sa trona sklinula Crvena zvezda i na njemu je ostala do kraja sezone. Za crveno-bele je najteža bila 21. nedelja prvenstva, kada je Dinamo na Topčiderskom brdu pobedio sa 3:1. Pre tog derbija, gosti iz Zagreba su već imali tri boda prednosti, koju su potom uvećali na velikih i činilo se nedostižnih pet. Iako su tada svi videli Dinamo kao novog prvaka, Zvezda se nije predavala i posle šest uzastopnih pobeda je pretekla direktog rivala u trci za titulu. Dinamu je pripala jesen, ali je i ovoga puta Zvezdino proleće oduvalo sve protivnike, pa i "modre" iz Zagreba. Na kraju je bilo tri boda prednosti za Crvenu zvezdu.

Najbolji strelac prvenstva je bio Vojin Lazarević sa 22 gola. Krajnji bilans je glasio 18 pobeda, 12 nerešenih ishoda i četiri poraza, uz gol razliku 75:30. Crvena zvezda je titulu odbranila sa 48 bodova, tri više od zagrebačkog Dinama. Partizan je bio treći sa 40 bodova. I Crvena zvezda i Dinamo te sezone bili su efikasni, i jedni i drugi postigli su 75 golova u sezoni, ali je odbrana Beograđana bila čvršća primivši 30 pogodaka, u odnosu na Zagrepčane (33). Kup je te godine osvojio zagrebački Dinamo posle druge utakmice protiv Hajduka iz Splita kada su slavili rezultatom 3:0.

Kurir sport/A. R.