DOKTORKA FUDBALA IZ HRVATSKE POSTALA TRENER MUŠKOG TIMA! Petra Mandić: Pisala sam Klopu, zamalo da dobijem posao u Liverpulu

Ženski fudbal je u velikoj ekspanziji, a kolike su mogućnosti žena u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu možemo samo da naslutimo.

Kako ste reagovali kad vam je ponuđen posao trenera Dubrave usred sezone?

- Iskreno, da su mi ponudili bilo šta u fudbalu, odmah sam za i uskačem u vatru. Ne bojim se izazova. Znala sam da je ekipa donekle promenjena, i da su dva igrača otišla u Sloveniju. Jedino što nisam mogla da iščitam je koliko su spremni i kakvi su s povredama. Moram da budem pažljiva i da ih dižem u formi. Idelana situacija je da ih sama pripremam na leto i nadam se da ću biti u prilici sledeće sezone.

Da li je postojao strah od ovog izazova?

- Imam samo veliku odgovornost, znam da će biti izazovno, ali nikad se nisam bojala u tom lošem smislu. Nikad nisam radila sa ekipom koja je bila na tronu nego sam ih dotle dovodila. Tako je bilo i kad sam radila u ženskom fudbalu. Sad imamo meč s Cibalijom, čeka nas teška utakmica. Jedva ih je u prošlom kolu pobedio lider prvenstva.

Do sada ste vodili ekipu na dve utakmice u gostima, startovali ste porazom od vodećeg tima Zrinski Osječko, a onda osvojili prvi bod protiv Dugopolja. Nedostaju jedino golovi.

- Nije nas hteo gol i sad je trenutak kad moramo da počnemo da ih dajemo. Nisam zadovoljna, ali dosta radimo na tim stvarima. S većim brojem treninga dolaze i te stvari. Protiv Zrinskog smo imali "mrtvu šansu". Jakovljević je samo trebalo da postavi nogu, ali je promašio. I u drugom poluvrremenu Vugrinec je glavom pogodio prečku i odmah primili gol. Znate kako je u fudbalu, ako ne iskoristiš svoje šanse, budeš kažnjen. Srećom, pa nas Dugopolje nije kaznilo za promašaje u sledećem meču.

Da li ste postavili sebi cilj za ovu sezonu?

- Ne želimo da se dovedemo u situaciju da se u poslednjim kolima izvlačimo i borimo za opstanak. Idealno bi bilo da se što pre popnemo u gornji deo tabele.

Mediji u Hrvatskoj su napisali da ste iz Rijeke, a istina je?

- Rođena sam u Splitu i odrasla u Kaštelima. U Rijeci sam igrala futsal, ali u Hrvatskoj postoji političarka istog imena i prezimena, pa su nas verovatno pomešali. I onda je neko to objavio, drugi bukvalno prepisali.

Kako ste postali doktorka fudbala?

- Studirala sa Kineziološki fakultet i izabrala sve izborne predmete i smer fudbal. Nakon završenih pet godina studija stekla naziv magistra kineziologije, da bih nakon toga stekla zvanje doktor društvenih nauka smer fudbal na kineziologiji. Predavala sam u Splitu i u Zagrebu kao spoljni saradnik. Bila sam najbolji kandidat da postanem stalni predavač, ali izabrali su drugu kandidatkinju. Mediji su mi dali nadimak doktorka fudbala. Lepo zvuči, jer se odmah pomisli na Mesija i Ronalda kad se kaže tako nešto. Ipak, zvanje treba potkrepiti rezultatima.

Niste slučajno postali trener Dubrave. Prethodno ste radili i kao trener ženskih timova, u futsalu, kao kondicioni trener, pomoćni trener, a čak ste bili i sudija.

- Htela sam uvek da paralelno radim i kao kondicioni i kao trener, pa da u saradnji s kolegama izvučemo najviše. Imam iskustva sa sportistima, i privatno sam sarađivala, kad je u to u pitanju, osoba sam koja voli da radi. Jednostavno, nisam lenja, ne vidim sebe u istoj rečenici s lenjim osobama. Život pre Dubrave je bio takav da san od 8 do 12 sati u teretani, pa od 14 do 21. Radim ono što volim. Nemam mnogo privatnog života, ali društvena sam. Jednostavno, smeta mi dim cigarete u izlasku i ako dođem posle 1 propadne mi čitav sutrašnji dan.

Kako ste uspostavili autoritet u timu?

- Što se tiče autoriteta, poznavala sam ove momke i pre. Kliknula sam najbolje dosad s nekim od muških timova s kojima sam radila, nemam problem sa autoritetom. Sve se može dogovoriti na lep način, bez vređanja. Nekad se podigne ton, ali sve u granicama pristojnosti. Za sada sve slušaju i upijaju šta im kažem. Od prvog trenutka se osećam prihvaćenom, videla sam to u njiohvim očima. Sve dalje je plus i za njih i za mene. Primera radi, dala sam im sugestiju šta da naprave ako sudija pogreši. I rekla da ništa ne dobijamo protestima osim kartona. Imamo stvarno dobru komunikaciju. Htela sam da ih iznenadim za Uskrs, vodiću ih sve na ručak.

Drugi nadimak koji su vam dali je "Klop s Kuste" dok ste radili kao pomoćni trener u Kustošiji. Šta se krije iza toga?

- Došla sam do Klopovog broja preko jednog menadžera, mpg prijatelja iz detinjstva. Dugo sam se mislila da li da mu pošaljem CV, a kad sam to uradila, on ga je prosledio ženskom fudbalskom klubu Liverpul i preporučio me za trenera. Napisala sam mu par rečenica ako može da mi da priliku i da proceni iz mog CV i posavetovati me gde da se javim. Ubrzo mi je poslat mejl ženskog FK Liverpul u kome su me obavestili da sam u najužoj konkurenciji za poziciju trenera prvog tima. Na kraju su izabrali drugu kandidaktinju.

Da li ste to doživeli kao udarac ili kao podstrek za nastavak karijere?

- Nisam bila razočarana, bila sam presrećna samom činjenicom da neko kao Jirgen Klop ima toliko srce. Sve ostalo što se nije desilo, verujem da je tako trebalo da bude i da će se desiti kad bude pravo vreme za to. Kod mene nema razočaranja, uvek pozitivno gledam na stvari.

Kurir.rs

Bonus video: