NAPRAVIO ČUDO SA ZVEZDOM, PA OTIŠAO ZA AMERIKU I POSTAO LEGENDA! Toma Zdravković ga je OBOŽAVAO, a život je završio TRAGIČNO!
Srboljub Srba Stamenkovićjedan je od najvećih majstora u istoriji srpskog fudbala, ali je pored najvažnije sporedne stvari na svetu voleo i život, pa su ga po tome mnogi zapamtili.
Rođen je 31. januara 1956. godine i bio je deo generacije Crvene zvezde koja je 1979. godine napravila čudo i igrala finale Kupa UEFA protiv Borusije Mehengladbah. Ipak, i pored toga što je bio jedan od najtalentovanijih fudbalera u Srbiji, a i šire, Srba ili Srbo kako su ga u rodnom Užicu zvali, voleo je i život i koju čašicu više, pa je brzo rešio da siđe sa velike scene i zaputi se za Sjedinjene Američke Države gde je prešao na mali fudbal.
Za Zvezdu je odigrao 44 utakmice i postigao 13 golova, a u Americi postao je legenda u sportu koji je bio u ekspanziji.
Postigao je 231 gol uz 311 asistencija za sedam godina, koliko je trajala njegova karijera. Nosio je dresove dva kluba Memfis Amerikansa i Baltimor Blestsa, tri puta je bio član ol-star ekipe a jednom je osvojio MVP titulu za najboljeg igrača MLS lige u malom fudbalu!
Koliko je voleo život najbolje su govorile reči pokojnog Tome Zdravkovića koji ga je obožavao.
- Moje srce kuca za fudbalere hazardere koji žive pun život. Baš kao što sam ga ja živeo. Oni svoj talenat ne dele na kašičicu već ga nemilice arče pa šta ispadne. Takvi su bili Šekularac, pa Srbo Stamenković, Sead Sušić... - rekao je jednom prilikom Toma.
Kada je završio karijeru vratio se u Užice gde je želeo da otvori piceriju, pa je dobio nadimak Sten Picamen (u Americi su ga zvali Sten). Ipak, tada se njegov život tragično završava.
Srba je tokom jedne šetnje Užicem pao, udario glavom o ivičnjak i preminuo od posledica povrede dva dana pred 40. rođendan.
Kasnije je o njegovom životu snimljen i kratak film koji je delo Aleksa Tselekidisa. On je u tom trenutku bio student režije, a kada je snimio film otkrio je i zbog čega je to uradio.
- Srbo Stamenkovic je bio brat od tetke moje majke, sa kojim je bila vrlo bliska u mladosti. Na žalost, nisam imao priliku da ga upoznam jer sam se rodio u godini u kojoj je on umro. Priča o njemu me je pratila od malih nogu, moj deda Stojan Đerić je bio sportski novinar I on mi je pričom dočaravao magiju Srbove igre. Majka mi je govorila da je on imao slavu, prijatelje, da je proputovao ceo svet, imao je novac, sve, samo nije imao dug život, sahranjen je na 40. rođendan. Voleo je ljude, pa i one koji nisu bili dobri prema njemu, bio je najbolji i najplaćeniji igrač malog fudbala, a ostao skroman. Novac ga nije promenio, jer za njega nije bio merilo vrednosti - rekao je Aleks jednom prilikom, pa dodao:
- Film je bio u meni dugo, želeo sam da majstoru fudbala, što je Srbo bio, podarim drugi život. Želeo sam da priču o njegovom životu podelim sa drugim ljudima, naročito jer će u januaru sledeće godine biti 20 godina od njegove nesrećne pogibije. Film je bio ispitni, snimljen je bez budžeta i imao je određenu dužinu trajanja, maksimalno do 10 minuta.
Kurir sport
BONUS VIDEO:
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore