Uvek ću pričati ono što mislim, nemam potrebu da se dopadnem svima. Bez obzira na sve, želim da pomognem

Bez ustezanja.
Selektor reprezentacije Siniša Mihajlović nije izdržao na utakmici Vojvodina - Partizan duže od pola sata jer mu se smučilo da gleda navijačko divljanje, koje ponovo nije sankcionisano. U intervjuu za naš list Mihajlović je istakao da od prave podrške s tribina mnogo zavisi rezultat sledeće utakmice u kvalifikacijama s Belgijom, a opisao je i susret pomirenja s kolegom Igorom Štimcem u Varšavi.

♦ Zašto ste pre kraja meča napustili stadion Karađorđe?
- Otišao sam posle 30 minuta, jer to nije bio fudbal. Tuča navijača, bacanje petardi, baklji, nisam mogao to više da gledam. Sudija, internacionalac (Milorad Mažić, prim. nov.), koji je te nedelje svirao na meču Barselona - Spartak, nije se ponašao u skladu sa evropskim propisima. Da jeste, on bi prekinuo meč.

♦ Koje je rešenje za sprečavanje huliganizma?
- Država je najvažnija, međutim, pre nego što sam postao selektor, bio sam na jednom skupu naših sudija i tamo smo započeli raspravu o penalu na meču Lige šampiona Barsa - Milan kad je oboren Fabregas. Neki se nisu složili s tom odlukom, ali ako je takva preporuka UEFA, onda se takvi prekršaji sankcionišu. Izuzetno je loše zbog vaspitavanja mladih igrača da ovde važe jedni, a napolju drugi kriterijumi. Zato, kad se desi problem s navijačima, ne treba razmišljati. Pa, prekini meč, brate mili, uradi tako kao da si u Ligi šampiona.

♦ Kad će vam dosaditi da govorite o negativnostima?
- Uvek ću pričati ono što mislim, nemam nikakvu potrebu da se dopadnem svima. Tačno je da mi je glavni zadatak plasman na SP u Brazil. Ako uspem, za javnost ću biti odličan trener. U suprotnom će reći da sam „smrad“. Bez obzira na moju dužnost i to što će drugi reći o meni, imam želju da pomognem srpskom fudbalu u celini.

♦ Da li strahujete zbog toga što igrači više sede na klupi?
- Verujte, koliko je loše to što nisu u pravoj formi, toliko je i dobro, jer dolaze na okupljanja motivisani, željni igre i dokazivanja, potpuno odmorni, što je najvažnije. Na primer, Štimac mi je rekao da su na SP ‘98. bili treći zato što većina Hrvata nije igrala u klubovima.

♦ Da li biste bili zadovoljni sa četiri boda iz sledeće dve utakmice?
- Bio bih najsrećniji sa šest bodova, a da li će biti četiri, tri ili nijedan, ne znam. Siguran sam da rezultati zavise najviše od moje ekipe. Često im kažem: Kad biste imali vere u sebe koliko ja verujem u vas, uopšte ne bismo imali problem da se plasiramo na SP u Brazilu.

Stranci misle da ratujemo

♦ Na utakmici s Velsom Stojkoviću su posle gola zviždali kod svakog kontakta s loptom, dok su najjača skandiranja bila ona u kojima se vređao Tomislav Karadžić, a priča se da je atmosfera bila dobra.
- Gledao sam Dnevnik posle meča Vojvodina - Partizan i u izveštaju nije bilo ni reči o tuči navijača. Često sam dolazio na derbi mečeve u Srbiji u društvu stranaca, koji su u neverici gledali šta se dešava na tribinama. Gori sve, tuku se između sebe, protiv drugih, nasrću na policajce, pa me ljudi pitaju da li u Srbiji to zovu utakmicom. Sutra, kad kupim naše novine, pišete da je atmosfera bila super, prava fudbalska. Gospodo, pa nije to fudbal.

Veći čovek nego igrač

♦ Posle pomirenja s Mutuom, Ibrahimovićem, Vijerom i Štimcem, ko još čeka vašu ruku?
- I kao igrač, i sada kao trener, uvek sam imao respekt prema saigračima i protivnicima. Bio sam iskren u svim situacijama i nisam se plašio da kažem u lice ono što bi drugi prećutali. Pitajte uprave bivših klubova, igrače koje sam trenirao, kakav sam bio čovek prema njima. Ne verujem da ćete pronaći dvojicu koja će reći da sam bio nekorektan.

Glupo je što moram sebe da hvalim, ali mislim da su mi najveća imena italijanskog fudbala došla na oproštajni meč zato što sam veliki čovek, a ne veliki igrač.