Stariji poznavaoci fudbalskih prilika za Vladislava Bogićevića Blekija kažu da je bio jedinstvena ličnost, kako na terenu, tako i van njega. Fudbalski velemajstor, ali i pravi mangup.

Kao beogradsko dete koje je odraslo na Bulbulderu zavoleo je fudbal. Počeo je da igra u nižerazrednom Bulbuldercu, potom četiri godine proveo u Mladom Proleteru, a onda se preselio u Crvenu zvezdu gde je prošao sve omladinske kategorije. Igrao je kao vezni igrač i napadač. Za voljeni klub debitovao je 28. avgusta 1968. u Užicu protiv Slobode, kada su crveno-beli slavili rezultatom 5:3. U prvi tim ga je uveo popularni Čiča, Miljan Miljanić i promenio mu poziciju, forsiravši ga na mestu levog beka i centarhalfa. Dres Crvene zvezde nosio je do 7. decembra 1977. odigravši ukupno 395 utakmica (od toga 184 prvenstvene) i postigavši 42 gola (17 prvenstvenih). Jednu sezonu, na kaljenju proveo je u Sloveniji, gde je igrao za Maribor (1969/70). Tamo je bio standardan, upisao je 34 utakmice.

Sa Crvenom zvezdom osvojio je dve titule državnog prvaka 1972-73 i 1976-77 i jedan trofej Kupa 1977. godine. Kada je legendarni Dragan Džajić otišao u inostranstvo, Bleki je preuzeo kapitensku traku. Posebno je bila upečatljiva sezona 1976/1977 kada je Crvena zvezda pod komandom trenera Miše Pavića igrala najlepši fudbal u zemlji. Generaciju fudbalera činili su: Petrović, Jelikić, Novković, Baralić, Keri, Bogićević, Petrović, Nikolić, Filipović, Sušić, Stamenković, Kajganić, Jovanović, Ratković, Radović, Savić i Lukić.

Kada se očekivao napad na Kup šampiona, uprava vraća Dragana Džajića i uzima kapitensku traku Vladislavu Bogićeviću. Uvređeni Bleki, koji je bio vođa tima, odmah traži da ga puste u inostranstvo. Čelnici odbijaju, a Bleki, da bi se osvetio, u prvom kolu Kupa šampiona protiv Borusije Menhengladbah pravi dve kardinalne greške i Zvezda gubi meč sa 3:0 u Beogradu. U revanšu je bilo 5:1 i taj dvomeč je najteži poraz Crvene zvezde u istoriji.

To je bilo u sredu, a za četiri dana u nedelju, u večitom derbiju, Bleki ponavlja nešto slično i Crvena zvezda gubi od Partizana rezultatom 1:3.

Međutim, treba istaći da je odnos između Vladislava Bogićevića i Dragana Džajića bio protkan uzajamnim poštovanjem. Bleki nije krivio Džaju za svoj status u Crvenoj zvezdi, već tadašnju upravu. Da je tako, svedoči i jedna Blekijeva izjava iz tog vremena iz reprezentacije, koja se rado prepričavala u narodu:

- Zdravo Džajo, velemajstore, Moco (Vukotić) majstore i vi ostali šegrti!

Vladislav Bogićević bio je učesnik Svetskog prvenstva 1974. godine u Nemačkoj. Na ovom šampionatu postigao je jedan gol i to na utakmici protiv reprezentacije Zaira, gde je krajnji rezultat bio 9:0 za Jugoslaviju. Zanimljiva anegdota vezana je za Blekija na Mundijalu, pred odlučujuću polufinalnu grupu. Nacionalni tim čekao je tadašnjeg predsednika Josipa Broza Tita skoro tri sata, da bi ih primio i pozdravio. Blekiju je od dugog čekanja svega bilo preko glave, pa je otišao i tada delegaciji dobacio:

- Ne bih ovoliko ni mamu čekao!

Kurir sport