MNOGI FUDBALERI CRVENE ZVEZDE SU BILI NAORUŽANI: Čudesna životna priča legendarnog asa koja se čita u dahu! OTKRIO BROJNE TAJNE

Nenad Maslovar bio je pravi umetnik u kopačkama, kojeg i danas dobro pamte stariji navijači Crvene zvezde.

Miran, skroman, nenametljiv takav je bio Nenad Maslovar (57) koji je dres Crvene zvezde nosio u najgorem periodu, u vreme sankcija, nemaštine, inflacije i bede u svakom smislu. Na Marakanu je stigao tokom ratnih dešavanja u bivšoj Jugoslaviji iz mostarskog Veleža, a iz Crvene zvezde otišao je u Japan, u Džeg junajted, klub koji je bio veliki rival Nagoji Dragana Stojkovića Piksija.

Danas, Nenad Maslovar radi u OFK Grbalja iz Radanovića, u Crnoj Gori, klubu koji je izrazito srpski i koji je zbog toga poslednjih decenija platio visoku cenu. Ovaj Kotoranin je oštar oponent Dejanu Savićeviću, predsedniku FSCG, njegovoj kadrovskoj politici i svemu onome što se dešava u crnogorskom fudbalu.

Nenad Maslovar nedavno je govorio za Glas Srpske i u opširnom intervjuu pričao o svojim danima u Crvenoj zvezdi, kumstvu sa Miodragom Grofom Božovićem, ratu zbog kojeg je napustio Mostar, karijeri u Japanu, ali i aktuelnim fudbalskim prilikama u Crnoj Gori.

U aprilu 1992. godine Nenad Maslovar bio je fudbaler Veleža iz Mostara u koji je stigao dve sezone ranije, iz subotičkog Spartaka, gde ga je doveo Tomislav Tole Karadžić.

- Osećao se miris lošeg vremena, da će se nešto loše desiti. Međutim, do poslednjeg dana moji prijatelji i ja nismo verovali da će se dogoditi najgore. Družio sam se sa dosta ljudi van fudbala i ubeđivali su me da ostanem dole, da ne idem, da će se sve smiriti. Mada su se pojavili neki rezervisti na jednoj obali Neretve, a na drugoj obali drugi, pa je bilo malo čarki, incidenata. Bio je petak kada je eksplodirala neka cisterna kraj jedne kasarne. Odlučio sam toga dana da odem do Budve, ne bi li se smirila situacija. Iz kluba su me molili da odem sa ekipom u Suboticu na meč protiv Spartaka, ali ne znam zašto, bio sam čvrst u odluci da odem za Budvu. Pomoćni trener je bio Džemal Hadžiabdić, čak mi je i on govorio da idem sa ekipom. Ne znam zašto nisam otišao, jednostavno sam instinktivno odlučio da odem za Crnu Goru. Poveo sam i tadašnju devojku. Krenuli smo zajedno i već sutradan je bio grad blokiran i nije se moglo ni ući, ni izaći iz njega. Počeo je rat – počeo je priču Nenad Maslovar.

Posle boravka u Budvi, stigao mu je poziv iz Beograda.

- Pratio sam situaciju. Posle 20 dana boravka u Budvi prijatelji su mi rekli da Dragan Džajić želi da se čujem s njim. Dobio sam broj i javio sam mu se. On mi je rekao da bi voleo da dođem u Beograd, da treniram sa Zvezdom. Nije mi to rekao, ali mislim da je to bio poziv na svojevrsnu probu, da vidi kako ću se uklopiti gore s njima. Trenirao sam jedno tri meseca sa generacijom koja je osvojila Interkontinentalni kup. Poseban je osećaj bio trenirati sa tim momcima koje sam do juče gledao na televiziji. Jesmo mi bili i rivali, igrao sam protiv njih, ali drugačije je kada ste s njima u ekipi. Bili su tu Zvonko Milojević, Ilija Najdoski, Goran Vasilijević… Kasnije su dolazili i drugi igrači iz ostalih klubova iz BiH, koji su se priključivali nama i Partizanu. Posle sam i potpisao za Zvezdu u letnjem prelaznom roku. Nisu me zanimale finansije tada, bilo mi je bitno da dođem u Zvezdu.

U vreme devedesetih godina prošlog veka, nije bilo lako živeti. Kriminal je cvetao u ratnom okruženju, a posebno zanimljiva priča bila je vezana za Zvezdinu svlačionicu. Pričao je o tome Miodrag grof Božović za Kurir, sada je to potvrdio i Nenad Maslovar.

- Bili smo dosta naoružani. Nema ko nije nosio oružje, opasna su vremena bila. U našoj svlačionici bilo je dosta momaka koji su nosili oružje, tako da smo mogli krenuti na neki jači vod. Ha-ha-ha-ha... Ja nisam nosio, nikada, ni u tom vremenu nisam imao afiniteta prema oružju. Grof Božović isto nije nosio, to je sigurno. Neko jeste, neko nije, nisam nikoga pretresao... Ha-ha-ha-ha...

Prijateljstvo u Crvenoj zvezdi Nenad Maslovar i Miodrag Božović krunisali su kumstvom.

- Da, da. Sjajan je dasa, da nije takav ne bi ga ni zvao za kuma, ha-ha-ha-ha. Sa njim su nezaboravni momenti gde god smo bili zajedno, od Budve, Beograda, Japana…

Zbog sankcija, Nenad Maslovar nije odigrao nijednu utakmicu za Crvenu zvezdu u Evropi.

- Mislim da smo i tada imali jako dobru ekipu. Igrali smo evropske utakmice sa Partizanom. U te dve godine odigrao sam više od deset utakmica protiv “crno-belih”. Partizan je bio i fudbalski jači, ali i van terena. Država je tada bila iza njih, odnosno ljudi koji su bili bliži vlasti. U drugoj mojoj sezoni, bili smo dobri, ali jedan kiks nas je udaljio od trofeja. Mogli smo ponovo da uzmemo Kup, ali nije nam se dalo. Sezona 93/94. bila je berićetna za mene, što se tiče igre, golova i asistencija… Prve godine sam bio možda malo u grču i nisam pokazao sve što mogu. Čim sam dobio malo više slobode u igri, moj kvalitet je došao do izražaja. Inače, ludo je vreme bilo. Inflacija je bila ogromna, znalo se desiti, dobijemo platu i dok dođemo da zamenimo novac, ode 30 odsto plate. To je bila neverovatna, dnevna inflacija… Dobijali smo mi i pomoć pored plate, polutke, brašno, šećer… Toga nije bilo u prodavnicama, narod to nije mogao da kupi. Mi smo to delili rodbini i prijateljima…

Trener Crvene zvezde bio legendarni Milan Živadinović, čuveni "Bard" koji se upokojio 2021. godine.

- Živa je bio interesantan lik, veliki motivator, omiljen među igračima. Često smo, mi igrači, kod mene, pre i posle utakmica, jeli neke pite, koje nam je pravila moja tadašnja tašta. On je čuo za to i onda me je često na treninzima pitao: “Maki, jesi se najeo pite, pa danas ne možeš ništa, ha-ha-ha…” Sećam se i onog njegovog standardnog: “Momci, nemate para, ali obucite se bre, da ljudi misle da ste puni kao brodovi, ha-ha-ha!”

Iz Crvene zvezde Nenad Maslovar otišao je u Japan, gde je proveo šest godina.

- Tamo su mi se rodile dve ćerke. To je bilo najbolje vreme, sve je bilo fenomenalno. Nisam otišao tamo na prvu ponudu. Bio sam malo skeptičan kada je reč o Japanu i fudbalu. Odlučio sam, ipak, da odem i vidim. Sačekao me je menadžer, bio je to naš najbolji sudija Zoran Petrović. Pokazali su mi da u Džef junajtedu igra Pijer Litbarski, legenda nemačkog fudbala, svetski prvak, Frank Ordenevic, neki Česi, jedan Brazilac pa u drugim klubovima, Karl-Hajnc Rumenige, Karlos Dunga, Toto Skilaći, Gvido Buhvald, pola brazilske reprezentacije sa Mundijala u SAD… Kad sam to vidio, zapitao sam se: “Pa dobro, zašto i ja ne bih zaigrao ovde, ha-ha-ha-ha”?! Lako smo se posle dogovorili, potpisao sam ugovor i rekli su mi: “Dobro bi bilo da si oženjen”. I ja sam poslije potpisivanja ugovora otišao u Budvu, oženio se i vratio se, ha-ha-ha-ha. Kad su počele pripreme nisam imao pravo da igram zbog nekog sertifikata, samo sam trenirao. Oni su igrali prijateljske utakmice. Mada nisam se ja nešto pokazivao ni na treninzima. Drugačiji je to stil igre. Japanci su brzi, hitri, stalno su oko vas, nemate slobodu, a ni ja nisam bio neki brzanac, ali sam brzo mislio i odigravao. Ništa nisam pokazivao. Čuo sam posle da su se hvatali za glavu, koga su to doveli… Međutim, pre početka prvenstva igrali smo jedan meč tamošnjeg “Nabisko kupa” protiv Piksijeve Nagoje. Bili su tu i Geri Lineker i Dragiša Binić. I pitam ja trenera, Japanca, pošto nisam igrao nijednu prijateljsku utakmicu da mi da šansu, da me vide na terenu, a ne samo na treningu. Prihvatio je, stavio me je da budem među tri stranca koja su mogla da igraju, od nas šest, koliko nas je bilo. Slavili smo u Nagoji sa 3:0 ili 3:1, ne sećam se tačno. Namestio sam dva gola, upoznali su me i od tada sam bio standardan. Čak su se posle šest meseci zahvalili Litbarskom. Bio sam među najboljima u ligi i tada su Japanci vodili statistiku, u vrhu smo bili Piksi i ja. Cenili su me stvarno. Kad sam završio karijeru, njihovi novinari dolazili su da me snimaju, pokazivali su mi neke ankete gde sam uvek bio među 10 najboljih igrača tamo. Ostavio sam neki trag.

U Džefu je igrao sa Goranom Vasilijevićem, koga je znao iz Crvene zvezde.

- Teška drugovanja, ha-ha-ha-ha. Da smo, odnosno, da sam bio profesionalniji, bilo bi bolje. Japanci ne izlaze mnogo, ali Maza i ja smo baš uživali. Živeli smo blizu Diznilenda. Izlazili smo pre i posle utakmica, ma stalno. Da toga nije bilo, možda bi Maza malo duže igrao u Japanu, ha-ha-ha-ha. Bio je godinu dana, ali uživali smo u životu.

Kasnije je došao i Rade Bogdanović.

- Rade je stigao iz Koreje. Imao je ponudu iz Ajaksa, mislim. Ostao je u Džefu, dobro smo se slagali na terenu. Posle je napravio i zavidnu evropsku karijeru, u Atletiku. Bio je veći profesionalac od moje malenkosti, ali je uz mene počeo i on više da izlazi, ha-ha-ha-ha. Ne mogu da zaboravim neke naše pripreme na Novom Zelandu, ha-ha-ha-ha... Ali, nije baš priča za novine, ha-ha-ha-ha… Danas je Rade zvezda televizija, ali da ima više takvih kao on, bilo bi bolje našem fudbalu. Nezavisan je, može da kaže ono što misli, u većini stvari je u pravu, zanimljiv je, iskren, publika to voli da čuje.

Nenad Maslovar odigrao je samo tri utakmice u dresu reprezentacije, i to 1997. godine.

- Bio je to jedan turnir u Koreji. Sećam se da smo Bogdanović i ja sa porodicama otišli u Tajland, na odmor. Zvao nas je tadašnji menadžer s kojim je kontaktirao savez, jer su neki igrači otkazali, pa su nas pozvali, jer smo bili blizu. Prekinuli smo odmor i priključili se reprezentaciji. Bila je dobra ekipa, bili su tu Bata Mirković, Slaviša Jokanović, Ivica Kralj, Željko Petrović… U to vreme na mojoj poziciji je bilo dosta dobrih fudbalera, Piksi je imao prednost. Da sam bio bliže možda bih odigrao više mečeva. Bio sam daleko u Japanu, Piksi je bio u centru pažnje. Nema žala što nisam igrao više, drago mi je i ponosan sam što sam bio deo nacionalnog tima.

Nenad Maslovar i danas je u fudbalu.

- U Grblju sam već nekih 17, 18 godina. Trenutno sam sportski direktor. Bio sam i predsednik kluba, tu sam sa prijateljima, vodimo taj klub. Takođe sam u Izvršnom odboru FS Crne Gore i predsednik sam Južne regije, međutim, nemam dobar odnos sa čelnicima Saveza, na različitim smo talasnim dužinama…

Na kraju, Nenad Maslovar zaslužan je za jedno kvalitetno pojačanje Crvene zvezde.

- Zvezda je tražila levog beka. Preko druga koji je imao odnos sa Luisom Ibanjezom, pitao me je da ga predložim Zvezdi. Bio je slobodan u tom momentu, igrao je pre toga u Mađarskoj, Dinamu. Pogledao sam ga i video da je to to, predložio sam ga Zvezdanu Terziću i angažovali su ga. Odigrao je fenomenalno i od tada Zvezda nema takvog igrača - zaključio je Nenad Maslovar.

Kurir sport/Glas Srpske