EMOTIVNO! Završio karijeru posle 22 godine, pa otvorio dušu: Hvala svima što ste bili deo mog fudbalskog života!
Nedelja 9. jun bila je dan pun emocija za Vladicu Stankovića, legendu nižih liga južne Srbije. On je rešio da stavi tačku na svoju fudbalsku karijeru i to na meču između FK Veliko Trnjane i FK Brza.
U objavi na svom Fejsbuk profilu Stanković se zahvalio svima koji su bili deo njegove fudbalske priče.
- Posle 22 godine aktivnog igranja fudbala odlučio sam da je vreme da se moja skromna fudbalska karijera polako privede kraju. Svoju prvu utakmicu odigrao sam davne 2002. godine za ekipu "Polet". Kao petnaestogodisnjak bio sam najmlađi u ekipi pa je mesto među stativama bilo rezervisano za mene, a i gde da igraš pored Raše, Šejna, Srđana Kostića, Srđana Todorovića, Bobana učitelja, Ivice Pavlovića, Rese, Pece, Dejana Cvetanovića, Ivice Zdravković itd. Nakon Poleta došao je red na FK Real Donja Jajina gde sam bio do 2007. dok se nisam oženio. A kad se oženiš onda si odatle, odakle ti je žena... Dakle idemo u Trnjane i sledećih nekoliko sezona bio sam član FK Veliko Trnjane - počeo je priču Stanković, pa u dahu nastavio:
- Nakon privremenog gašenja kluba, svoj dom sam našao u ekipi FK Sušica na čelu sa Igorom Belim Đorđevićem, trenerom Dejanom Đorđevićem i neprikosnovenim golmanom Srđanom Cvetkovićem. Maksa, Tasa, Čkalja, Kemba, Ivan, Nidza... Do sutra da nabrajam svoju braću. Stvarno sam se četiri godine osećao kao kod kuće. Do tada sam mislio da u igri učestvuješ samo ako postižeš golove, ali mi je Deki pokazao i dokazao da mogu da igram i na drugim pozicijama dalje od gola. Dobio sam poziv od rođenog brata Miloša Stankovića koji je tada bio u upravi F.K. Atletiko i naravno da nisam mogao da ga odbijem. Posle dve sezone ušli smo u viši rang a ja sam odlučio da se vratim u svoje Trnjane odakle više nisam mrdao i gde sam upisao najviše nastupa. Nema više mesta za označavanje tako da mi se drugari neće naljutiti što ih neću nabrojati a ima ih najviše. Na kraju bih da se zahvalim svima koji su zajedno sa mnom slavili pobede, tugovali posle poraza, radovali se svakom golu. Hvala svima što ste bili deo mog fudbalskog života. Voli vas brat sve. Sada je vreme da mlađi žive za najvažniju sporednu stvar na svetu.
Jedna lepa priča stigla je do kraja, a da li će Stanković ostati u fudbalu videćemo u danima koji su pred nama.
BONUS VIDEO:
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega