Srbija može do pobede nad Danskom, ali potrebno je da neke stvari na terenu ne izgledaju kao u mečevima sa Slovenijom i Engleskom!
Mi se pitamo oko pobednika. Razlog je jasan, imamo kvalitet da pobedimo i bolje reprezentacije od Danske, ali... Pre rivala, moramo da pobedimo sami sebe. Da neke stvari koje konstantno grešimo uvidimo i ispravimo.
Disciplina u igri - prioritet svih prioriteta. Ako jedan igrač pogreši, drugi mora da "izgine" kako bi ispravio tu grešku. A, ne da širi ruke ili trči u prazno. To je ono što Stojković treba da prenese na tim. Potrebno je da sutra u Minhenu svi izađu sa razmišljanjem Strahinje Pavlovića. Svako drugačije shvatanje državnog dresa znači i pakovanje kofera i povratak u Srbiju.
Fokus - na apsolutno svakom minutu meča. Pojedini srpski fudbaleri kao uvredu shvataju kada ulaze na teren u drugom poluvremenu, to govori samo jedno - njima tim nije na prvom mestu. I to mora da se pod hitno promeni. Ako selektor nekom igraču da jedan minut na terenu, on u tih 60 sekundi mora da grize, a ne da se šeta! Još veća odgovornost je na momcima koji dobiju šansu od 46. minuta ili kasnije. Neverovatno je da se opet vraćamo na početke i priču o timu. Nadali smo se da imamo tim, a ne grupu kvalitetnih pojedinaca. Međutim, prva dva meča su odgovorila da je ovo drugo u pitanju. Niti je kasno, nije je bog zna kakva nauka preći u kategoriju "tim".
Ovi momci imaju neverovatnu želju. Potrebno je "samo" da ona bude ispravno kanalisana i usmerena ka timu. Kada je tako, totalno je nebitno da li će neko bodriti tim sa klupe, igrati 90 minuta, ali ući na teren u 87. minutu. Kada smo tim. Kada nismo, e onda se gleda svaki detalj...
Kurir sport/M.B
NE PROPUSTITE
