Fudbaleri Srbije eliminisani su sa Evropskog šampionata već posle grupne faze takmičenja. Tri utakmice, dva boda, samo jedan postignut pogodak... Zaista, ispod svakog očekivanja!
Zbog čega su "Orlovi" tako lako raširili krila i poleteli ka Srbiji pre očekivanog? Izdvojili smo pet faktora koji su bili ključ neuspeha reprezentacije na Evropskom šampionatu u Nemačkoj.
1. Nema sistema, a ni poverenja
Fudbalska reprezentacija Srbije izgledala je kao rasuta banda u Nemačkoj. Nikakav sistem nije postojao, nije se znalo ko šta radi, ni na terenu, ni u stručnom štabu, a igrači su potpuno izgubili poverenje u selektora Dragana Stojkovića.
Ovaj EURO pamtiće se po izjavama kapitena Tadića koji je prvo posle Engleske "vruće glave" rekao da je najbolji igrač u timu i da ga je pogodilo što nije počeo meč, a zatim je na kraju susreta sa Danskom otkrio kako fudbaleri nisu znali startnih 11 sat i po uoči utakmice odluke! Takve izjave nisu dopustive, posebno usred velikog takmičenja. Neki sistem mora da postoji i neke stvari se ne iznose u javnost... U našem nacionalnom timu se nije znalo ko šta radi, igrači su izgubili poverenje u selektora i bez sistema - krah je bio neminovan!
Takođe, koliko sistem ne postoji videlo se u izjavama selektora Stojkovića posle kraha protiv Danske. Piksi je tvrdio kako eliminacija nije neuspeh, kako se on i igrači vraćaju ponosni, uzdignuta čela... A kasnije je došlo i do pobune igrača! Nešto tu debelo ne štima!
2. Piksijevi eksperimenti s taktikom
Ko gde igra, ko šta radi...? Ovo su pitanja na koja nikada nećemo dobiti pravi odgovor! Ako zanemarimo golmana Rajkovića i poslednju liniju koju su činili Pavlović, Milenković i Veljković - niko od ostatka tima nije znao koja mu je uloga.
Stojković se, kao i na Mundijalu u Kataru, potpuno izgubio i iskoristio je reprezentaciju kao poligon za eksperimente. Igrali smo sa jednim, dva i tri napadača, sa četiri, pet i šest u veznom redu, sa Pavlovićem koji je kolabirao jer je morao da trči i napred i nazad... Na kraju je Piksi čak i samog sebe šokirao startnom postavom za utakmicu odluke! Eksperimenti nam se nikada do sada nisu isplatili, a tako je bilo i ovog puta!
3. Nonšalancija pojedinaca
Za reprezentaciju se igra srcem! Za nacionalni dres se gine! Za narod, himnu, grb, za pretke koji su ratovali i ostavljali živote kako bi Srbija bila to što jeste! Dok se mnogima koji su bili deo reprezentacije u Nemačkoj ne može zameriti na borbenosti, pojedinci su bili više nego nonšalantni i to nas je na kraju skupo koštalo!
Gol koji smo primili protiv Slovenije može se gledati i kao jedan od ključnih u neuspehu, a reakcija Segeja Milinković-Savića prilikom istog je - sramna!
SMS je kaskao za slovenačkim fudbalerom kog je čuvao tokom čitavog napada i na kraju je Rajković morao da vadi loptu iz mreže. Ne može se igrati tako nonšalantno, čak ni jedan jedini minut...
Ništa bolji nisu bili ni Saša Lukić i Nemanja Gudelj kod pogotka Engleske koji je takođe puno koštao Srbiju. Gledali su napad Engleza i pustili svoje igrače da se ušetaju u šesnaesterac, te na milost i nemilost ostave saigrače koji su u kaznenom prostoru ostali.
Belingem je to iskoristio i dao je pogodak za, ispostaviće se, jedinu pobedu u ovoj grupi!
4. Kasno paljenje
Prvih dvadesetak minuta protiv Engleske izgledalo je kao da se na terenu vodi borba mačke i miša. Primili smo gol, pa krenuli da igramo, a na kraju smo u drugom delu čak bili i bolji rival na terenu!
Protiv Slovenije ista priča! Bledo, bezidejno, mrtvo... Sve do primljenog gola! A onda - svi u napad! Vratilo nam se golom za izjednačenje, ali, ispostaviće se, nije bilo dovoljno...
Meč odluke sa Danskom - 45 minuta Srbija skoro da nije ni videla loptu, niti protivničku polovinu. A onda, preokret! Ponovo smo upalili, odigrali hrabrije, ali nismo imali sreće. Ipak, sreća se zaslužuje, a kada se ovako kasno pali - ne možemo očekivati da će nas pogledati!
5. Saudijska Arabija
Sergej Milinković-Savić i Aleksandar Mitrović bili su svetski priznati igrači koji su dominirali u Seriji A i Premijer ligi. Saga oko transfera Milinković-Savića u neki od elitnih evropskih klubova trajala je svakog leta, pričalo se i o iznosima od preko 100.000.000 evra... Sa druge strane, Mitar je rešetao mreže u ligi koja važi za najkvalitetniju!
Odlaskom u Saudijsku Arabiju Sergej i Mitar izgubili su na oštrini i jasno se videlo da to jednostavno više nije to! Mitrović se borio, ginuo za tim kao i uvek, ali mu je falilo "ono nešto". Sergej je, sa druge strane, izgledao kao da je "pao s Marsa" i odustao od ozbiljnog fudbala što je nedopustivo ako si deo reprezentacije.
Nema dileme da je Saudijska Arabija njima lično mnogo donela, pre svega na finansijskom planu, ali... Našoj reprezentaciji odnela je mnogo!
Šta i kako dalje?!
Da li podmladiti reprezentaciju, nastaviti sa istim selektorom koji ima ugovor do 2026. godine, kako ući u nova iskušenja, koga i šta promeniti? Neko odgovornost mora da preuzme!
Govorio je Piksi o ostanku na klupi, te je istakao kako to nije pitanje za njega. Pitanje možda nije, ali postoji i neka moralna odgovornost... Stojković je vezan ugovorom za klupu reprezentacije do 2026. godine i ako dobije otkaz FSS će morati i da mu isplati ostatak ugovora. Zbog toga su, bar za ovu temu, jedino dva rešenja prihvatljiva - da ostane na klupi i nastavi da vodi reprezentaciju ili da preuzme odgovornost i sporazumno raskine ugovor. Jer, koliko god pokušavali da se zavaramo - ne, četvrto mesto na Evropskom prvenstvu nije uspeh, ne, dva osvojena boda nisu uspeh i ne, jedan postignut pogodak nije uspeh!
Sa druge strane, nije ni Piksi jedini krivac... Možda je u prvom planu, ali nije jedini! Savez je produžio ugovor sa selektorom uoči Evropskog prvenstva što se ispostavilo kao greška... Možda je trebalo sačekati sa tim do Faktora je puno i detaljna analiza se mora uraditi. A mi Srbi, kao Srbi... Uvek ćemo se "ložiti" na fudbal i reprezentaciju... I nadati se da će krahova biti manje, a uspeha više!
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
