Srpski fudbal je u slobodnom padu, to je već jasno i "vrapcima" na grani. Po ko zna koji put reprezentacija Srbije svojim igrama razočarala je navijače na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj, a kao i uvek što sledi nakon neuspeha, vreme je promene.
Remont, čistka, rekonstrukcija, analiza, sve su to termini koju u našem fudbalu poznati i koriste se kako bi se opravdali gresi čelnih ljudi. Svi se bave posledicama, a niko uzrocima i korenom problema. Nesporno je da su igrači podbacili, da nije bilo one želje koja je potrebna da bi se savladali protivnici na ovakvom takmičenju (pogledajte Rumune i Gruzine).
Ipak, simptomatično je da kad god "orlovi" izbore veliko takmičenje na njega odu u jako lošoj atmosferi. Kome igrači mogu da zahvale za to? Pa funkcionerima i čelnicima saveza koji već više od dve decenije uništavaju srpski fudbal. Njihovi sukobi, lični interesi, koristoljublje su ono što sputava i igrače, ali i navijače i celokupnu javnost.
Krenimo redom, da vratimo film svega onoga što se dešavalo u novijoj istoriji, u poslednje dve decenije, otkada je Srbija samostalna. U vreme bivstovanja Tomislava Karadžića na mestu predsednika FSS-a Srbija je sa Radomirom Antićem kao selektorom dominantno izborila plasman na Mundijal u Južnu Afriku.
Prvo mesto ispred jedne zemlje kao što je Francuska govori dovoljno kako je Antić posložio kockice, ali je zapelo u u sidrištu - na Terazijama. Užičanin je tražio povećanje plate pre takmičenja što je i dobio uz već tada narušenu atmosferu. Usledilo je podmetanje Antiću od Karadžića tokom SP, koje je nastavljeno u kvalifikacijama za EP. Otišao je Radomir, usledile su tužbe, a sud u Lozani odlučio je da je selektor u pravu.
Ničija do zore nije gorela pa nije ni Toletova koji je nakon isteka drugog mandata napustio Terazije. Ipak, kako to obično biva i kako narod voli da kaže "i nad popom ima pop", samo ovaj put u negativnom smislu, jer na mesto predsednika postavljen Slaviša Kokeza. Čovek koji se bavio amaterskim fudbalom pet godina je degradirao sve ono što se i ovako na "klimavim nogama" držalo.
Doveden je Slavoljub Muslin koji je poput Antića izborio direktan plasman u Rusiju što nam je bilo prvo veliko takmičenje posle osam godina fudbalskog posta, a onda šok. FSS je smenio selektora koji je izborio veliko takmičenje, što se ni u jednoj ozbiljnoj fudbalskoj organizaciji ne radi. Postavljen je Mladen Krstajić koji nije imao dan samostalnog trenerskog staža. To se pokazalo pogubno u Rusiji, jer smo završili takmičenje u grupi.
Kokeza se toliko uživeo u svoju ulogu predsednika FSS, da je poželeo da Savez vodi kao firme koje je posedovao. Prosto neverovatno zvuči da je čovek koji je u tom trenutku bio povremeni igrač Brodarca zatražio da se skine u zvaničnom meču - protiv Gruzije u Beogradu. Bio je toliko ambiciozan da se na jednom od treninga A tima skinuo u opremu, sa željom da trenira! Tadašnji selektor Muslin bio zgrožen.
Ovoj anarhiji i tiraniji na put je pokušao da stane tadašnji kapiten Branislav Ivanović koji mu to nije dozvolio rečima "Nije ovo cirkus, mi se spremamo za Mundijal" zbog čega mu je oduzeta traka. To nije bio kraj, jer su nakon Rusije Luka Milivojević i Nemanja Matić odlučili da više ne igraju za reprezentaciju. Svoj briljantni mandat Kokeza je zaokružio ispadanjem od Škotske u sred Beograda, pa Srbija nije otišla na EP 2020.
Ni ova dva poslednja takmičenja nisu mogla da prođu bez propusta i narušavanja atmosfere. Srbija je sa Piksijem izborila plasman u Katar na SP, ali su posle takmičenje obelodanjene premije koje su uzeli funkcioneri. Prosto nerealno zvuči da je generalni sekretar Jovan Šurbatović uzeo 350.000 evra premiju za odlazak na Mundijal, više nego igrači.
Slično je usledilo i posle plasmana na EURO kada su on i direktor reprezentacije uzeli po 100.000 evra premiju za plasman, duplo više nego fudbaleri.
Ni to nije bio kraj. Same su se otvorile afere odlaska na EP sa hrvatskim avionom, put u Nemačku u trenerkama umesto u odelima, i sijaset manjih propusta koji još nisu dospeli u javnost.
Rat sa Zvezdom
Karadžićev mandat obeležio je i višegodišnji sukob sa Crvenom zvezdom koja je u više navrata izdavala saopštenja i pozivala na smenu prvog čoveka srpskog fudbala.
Pokazivali su otvoreni bunt i nepoverenje u predsednika FSS koji je vladao kao apsolutista srpskim fudbalom.
Zašto niko ne gleda reprezentaciju?
Funkcioneri FSS, bivši i sadašnji, nepočinstvima i ponašanjem otuđili su fudbal od navijača. Ogromna je boljka što Srbija više od dve decenije nema organizovano navijanje kada igra reprezentacija.
Klubaštvo je toliko jako, da nacionalni tim žestoko trpi posledice. Stadioni su poluprazni kad igra Srbija, a činjenica da je nacionalni tim dve utakmice pred EURO igrao van zemlje, dovoljno govori.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
