Legendarni fudbaler gotovo da se nije pojavljivao u javnosti otkako je završio karijeru, pa je izuzetno zanimljivo čuti njegova sećanja na jednu od najboljih generacija u istoriji našeg fudbala
U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006. godine reprezentacija Srbije i Crne Gore, predvođena selektorom Ilijom Petkovićem, osvojila je prvo mesto u grupi ispred Španije, BiH, Belgije, Litvanije i San Marina.
Ključnu ulogu u pohodu na direktan plasman do završnog turnira imala je odbrana našeg tima koja je na 10 mečeva primila samo jedan gol, i to na najtežem gostovanju, protiv "furije" u Madridu.
Goran Gavrančić, član fantastične četvorke, koji je zajedno s Vidićem, Krstajićem i Dragutinovićem zaključao sve prilaze golu Jevrića, gostovao je u novoj epizodi kultne emisije "Mojih TOP 11" autora Nebojše Petrovića i prisetio se najvećeg podviga u svojoj reprezentativnoj karijeri:
- Lepa vremena. Poslali smo jednu Španiju u baraž, reprezentaciju koja je samo dve godine kasnije osvojila Evropsko prvenstvo i započela najdužu dominaciju u istoriji svetskog fudbala. Nedavno sam naleteo na snimak meča i iznenadio se koliko smo dobro parirali Špancima. Jedan takav pristup, organizacija igre, disciplina i visok presing najbolji su recept i putokaz ovoj mladoj gardi kako da izađe na crtu aktuelnom prvaku Evrope - poručuje Gavrančić momcima Dragana Stojkovića, koje na startu novog ciklusa Lige nacija očekuje najteži mogući ispit.
- Imao sam čast da prvu utakmicu u dresu državnog tima odigram u Finiksu protiv Meksika, kada su se opraštali Jugović, Mihajlović, Jokanović i Mijatović. Meni je sve to bilo nepojmljivo, nisam mogao ni da maštam o tome. Jugu sam viđao u mlađim kategorijama Crvene zvezde, jer ga je Toma Milićević koristio kao primer kako se upornošću i disciplinom stiže do najviših visina. Peđa mi je delovao kao čovek sa druge planete. Sada bih znao da pokažem sedište na zapadnoj tribini gde sam sedeo na utakmici protiv Mađarske i divio se njegovim golovima u baražu za SP 1998. I onda dolazim u situaciju da delimo svlačionicu u reprezentaciji. Nestvarno!
Petko nije izdržao pritisak
Najviše bure uoči Svetskog prvenstva u Nemačkoj izazvala je odluka Ilije Petkovića da umesto povređenog Mirka Vučinića na spisak dopiše Dušana Petkovića.
- Ma, Duca je veliki laf. Beogradska faca. Prihvatili smo ga kao deo ekipe i, što se nas tiče, nije bilo ni najmanjeg problema. Ali je javnost osula paljbu po Petku, koji je divan čovek i veliki emotivac. Sve vidi, oseća, uvek kaže šta treba. On nas je svojim poštenim odnosom i jednostavnim rečnikom spojio i napravio jakim kolektivom. Pred Italiju u Beogradu, uspavao sam se za ručak, silazim u restoran, Petko me je samo pogledao ispod oka, namignuo i okrenuo glavu na drugu stranu. Neko drugi bi me izbacio iz ekipe. Nažalost, nije izdržao pritisak i sve se raspalo preko noći.
Dobar raspored na početku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2006. omogućio je pulenima Ilije Petkovića da prvu utakmicu protiv Španije u Beogradu dočekaju na čelu tabele.
- Pred 50.000 gledalaca na Marakani vodila se rovovska bitka sa zvezdama poput Serhija Ramosa, Raula, Fernanda Toresa... Evo, sad me hvata trema dok čitam njihova imena. Petko je promenio formaciju i ja sam prvi put zaigrao na poziciji desnog beka. Razmišljao sam danima kako ću se snaći, jer nisam navikao da budem uz aut-liniju. Stiže moćna Španija, pun stadion, da se ne izblamiram. S psihološkog aspekta, jako teška utakmica. Koroman mi je pomogao da se opustim i odigram bez greške. Gazio je u šestoj brzini i znatno mi olakšao posao.
Najbolje šanse propustili su Kežman i Fernando Tores.
- Uf, kad se setim Kežine stative. Svi smo već videli loptu u golu. Pobeda bi nam već tada, na sredini kvalifikacija, garantovala direktan plasman na Mundijal. Videlo se da smo drugari, da cela ekipa igra srcem za reprezentaciju.
Remi bez golova doveo je "plave" u situaciju da na stadionu "Visente Kalderon" nemaju opciju poraza na raspolaganju.
- Iskreno, niko nas nikada nije razbio kao Španci u prvom poluvremenu u Madridu. Raul je dao gol, i to je ta jedina kapitulacija u celom ciklusu kvalifikacija. Čak nije bila iz neke izrađene akcije, lopta ga je posle kornera pogodila u rame i ušla u mrežu. Ali je sevalo sa svih strana, mogli su pet da nam daju. Sećam se ekonoma. Neće u poluvremenu u svlačionicu, pitao me je: "Šta se dešava?", kažem: "Brate, ne znam koga pre da čuvam". Oni kao na motoru. Rotiraju strane, napadaju u talasima, šutiraju iz svih pozicija.
Na poluvremenu, srećom, samo 1:0.
- U nastavku potpuno druga slika. Stali smo malo na loptu, oni su se verovatno ispucali i sve je bilo lakše. Pomogle su nam i izmene Luisa Aragonesa. Izvukao je Toresa, Visentea i Hoakina. Petko je posle utakmice rekao: "Da mi je dao da biram, sklonio bih baš tu trojicu sa terena." Ušao je Žiga i došli smo do daha. Duga lopta, Žiga je spustio do Dekija, šut sa 16 metara, lopta pogađa Kežu i 1:1. Bod kao kuća posle svega što se dešavalo u prvom poluvremenu. Kao da je htela da uđe i da nas nagradi za sve što smo radili i gradili tokom kvalifikacija.
Ostalo je samo da se plasman na Mundijal overi u mečevima s Litvanijom i BiH.
- Duel s Bosnom je moja najlepša utakmica u karijeri. Iznenadila me je i razočarala nedavna izjava Sergeja Barbareza da su pogrešili što nisu napustili teren. Navodno su bili vređani i provocirani od naših navijača. A šta mi da kažemo za meč u Sarajevu? Provokacije su na takvoj utakmici normalna pojava. Važno je da dole na terenu sve bude fer i korektno. Da su se uplašili, jesu. Na vreme smo dali gol, uigrana akcija, Žiga je sa trećeg sprata spustio loptu na Kežu, i to je to. Šteta što nismo dali i drugi, jer bi igrali mnogo opuštenije i Vida verovatno ne bi dobio crveni karton koji ga je isključio iz kombinacije za premijeru protiv Holandije.
Mnogima ni danas nije jasno kako je moćni kolektiv iz kvalifikacija doživeo potpuni slom na Svetskom prvenstvu.
- Jednostavno, niko od nas, računajući i kompletnu fudbalsku javnost u zemlji, nije bio spreman na prvi poraz koji je kad-tad morao da se dogodi. Toliko kritika posle Holandije, toliko hajke i pritiska na Petka... Bio je mnogo dobar čovek i, da bi udovoljio svima, počeo je da vuče pogrešne poteze. Vidić je prvu utakmicu propustio zbog suspenzije, pred drugu se povredio... Krle takođe, Ivica je bio rovit, ja tek završio oporavak posle operacije. Ekipa se razbila u paramparčad i fijasko je bio neminovan.
Roben je golom u Lajpcigu samo naslutio šta će se dešavati u nastavku turnira.
- Igra protiv Holandije uopšte nije bila toliko loša, ali se stvorila atmosfera kao da je smak sveta i da moramo kako znamo i umemo da napadnemo Argentinu. Bio sam cimer s Vidom, znam da mu je teško palo što se pre Svetskog prvenstva uigravao tim za Holandiju kao da je to jedina utakmica na turniru. Možda on to neće priznati, ali, ako razmisli dublje, shvatiće da sam u pravu. Mislim da nije bilo u redu što su ga doveli u situaciju da se ne oseća kao deo ekipe. Pa čekaj, Holandija je samo jedna epizoda. Šta je sa Argentinom i Obalom Slonovače?
A protiv Argentine, trauma za ceo život.
- Crveni karton Kežmana, sa igračem manje, onako raštimovani, nismo ni mogli da prođemo bolje. I tu smo na početku drugog poluvremena imali neke šanse, moj šut je završio tik pored stative, Savin zicer... Uđu Mesi i Tevez, a mi kao isceđeni limun. Pa daj da ga iscedimo do kraja. Sami smo krivi. Ko visoko leti, nisko pada. Zato taj udarac toliko boli. Mislite da je Mijatu lako kad ga svake godine pitaju za prečku u Tuluzu. Tako je i meni kad me podsete na šesticu u Gelzenkirhenu.
TOP 11 saigrača u karijeri Gorana Gavrančića
Brzaković - N. Đorđević, Vidić, Krstajić, Bajalica - Jokanović, Stanković, Ninković, S. Konseisao - Ilijev, Kežman. Trener: Valerij Lobanovski.
Istina o sukobu Kežmana i Vidića
Pripreme naše reprezentacije u Austriji pred put na SP u Nemačku obeležio je i čuveni konflikt Mateje Kežmana i Nemanje Vidića, o kome Gavrančić sa ove vremenske distance govori krajnje iskreno i objektivno:
- Ništa to nije bilo toliko strašno kao što se stekao utisak sa strane. Vratili smo se posle treninga u sobu i Vida kaže: "Ali, Gavro, nisam ga udario." Ja ga gledam i smejem se. Kažem: "Daj, bre, jesi malo." Ali bez ikakve namere, sve u žaru borbe tokom treninga. Kažem: "Vido, brate, znaš Kežu, takav je, kao muva, vrti se oko tebe, vreba loptu, čeka šansu, samo ga skloniš rukom." Takav je tip igrača, ali nema lošu nameru. Jednostavno, dva različita karaktera, sudarili su se na terenu, paf... Jedan je malo jače uklizao, drugi mu je zamerio, i to je to. Nije bilo ni tuče ni bilo čega što je zasluživalo da izazove toliku pažnju javnosti.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
