Nenad Lalatović kao trener imao je dve kratke epizode van Srbije. Jednu u Saudijskoj Arabiji kada je vodio Al Batin i drugu u Ukrajini, kada je bio trener Zorje iz Luganjska.

lala1.jpg
Printskrin/jutjub 

Odlazak Nenada Lalatovića u Ukrajinu nije bio onakav kakvim ga je zamislio. Umesto da razmišlja samo o fudbalu bio je okružen ambijentom koji nema veze sa istim. U ratu zahvaćenoj Ukrajini Nenadu Lalatoviću nije bilo lako.

Mnogi poznavaoci fudbalskih prilika u Srbiji često u razgovorima kažu da je Nenad Lalatović odlaskom u Ukrajinu zatvorio sebi vrata Rusije, zemlje koja jeste pod sankcijama, ali i kao takva je ogromno tržište. Od srpskih trenera u Rusiji rade Dejan Stanković (Spartak Moskva), Marko Nikolić (CSKA Moskva) i Saša Ilić (Nižnji Novgorod). Prošle godine Vladimir Ivić vodio je Krasnodar, a veliki trag ostavio je Miodrag Grof Božović koji je punu deceniju radio u ovoj zemlji.

- Ja sam veliki profesionalac. Igrao sam u Ukrajini i Rusiji. Voleo bih da se rat između te dve zemlje što pre završi. Dobio sam poziv iz Ukrajine, tamo sam radio i igrao, Šahtjor mi je mnogo pomogao. I otišao sam da radim profesionalno - rekao je Nenad Lalatović za Kurir i nastavio:

- Da li sam zatvorio vrata Rusije? Ne znam. Vreme će pokazati. Da se razumemo, volim Srbiju i tu radim sa emocijama, u inostranstu sam profesionalac. Svi koji kažu drugačije, lažu. Jedini razlog zašto sam otišao u Ukrajinu da radim bio je novac.

Kurir sport

04:30
ŽIVOTNA ISPOVEST NENADA LALATOVIĆA: Gledao sam majku kako umire, kupao sam je i pazio... Izvor: Kurir TV