Beda prvi sindikalac Srbije Mirko Poledica očekuje da će domaći fudbal dočekati sledeći 1. maj u još težem materijalnom položaju

Kakav crni praznik...
Dobiti platu na vreme u srpskom fudbalu ravno je postignutom het-triku, kaže predsednik sindikata igrača Nezavisnost Mirko Poledica. Retki su klubovi koji redovno isplaćuju zarade igračima, a prema Poledičinim predviđanjima, sledeći 1. maj srpski fudbaleri će dočekati u još težim uslovima.

- Situacija je teška jer sistem ne postoji a nema ni kadrova. Od FSS se očekuje da stvara odgovarajući ambijent, da klubovima stavlja reflektore, novčano im pomaže... Pa gde to ima u svetu. Odgovorno tvrdim da je najveći problem u Zajednici Superlige i Prve lige i u klubovima koji ih čine. Oni ne stvaraju novac osim prodajom igrača, ne preduzimaju ništa i zato smo tu gde jesmo - priča Poledica.

♦ Kako izgraditi sistem?
- Sa ovim ljudima u klubovima, ne verujem da je to moguće. Nema tu mudrovanja niti izmišljanja tople vode. Sve su drugi već izmislili, samo treba primeniti njihova iskustva. Polazeći od toga, mi smo napravili ozbiljnu sindikalnu organizaciju koja uživa ugled u evropskim okvirima.

♦ Šta očekujete od sledeće godine?
- Očekujem da će biti još gore. Danas redovno plaćaju samo Vojvodina, Javor, Čukarički i možda još jedan ili dva kluba, nisam baš siguran. Ostali klubovi ni one jadne nadoknade ne isplaćuju, a stvar može samo da se pogorša.

Podrška od Butorovića

♦ Da li se stav klubova prema sindikatu izmenio?
- Do danas smo samo od Vojvodine dobili podršku, to jest od predsednika Bate Butorovića. Jedino je on rekao: "Nastavite da radite čak i kad mom klubu vaš rad ne ide u prilog." Izuzetno poštujem takav stav, kao što mislim da je otvaranje njihove akademije jedini način da srpski fudbal ispliva iz današnjih problema. Veoma je važno da klubovi dobiju mesto gde će školovati mlade igrače, ali i stvarati od njih ljude - zaključio je Poledica.

Srbija nema Pujola i Kasiljasa

♦ Koliko imate članova?
- To varira, ali sada se kreće oko 400. Naši 20-godišnjaci još nisu najbolje razumeli rad sindikata, već nam se javljaju samo kad treba da se reše njihovi problemi. Nema solidarnosti, ne shvataju značaj organizovanja, nemoguće je organizovati štrajk i zamisliti da, kao u Španiji Kasiljas i Pujol, izađu pred navijače svih boja i kažu da neće igrati dok njihove kolege ne budu isplaćene.