STOJKOVIĆ OTKRIO: Ivica Kralj me sprečio da ranije dođem u Partizan

"Tri pelepe godine, gde su me svi dočekali i gde sam se osećao bitno i prijatno. Mnogo familijaran klub. Posle tri meseca sam uvek razmišljao o ostanku. Sve se skockalo da je bilo pravo uživanje. Kada dođete na Teleoptik ne ide vam se kući", počeo je priču golman.

Stojković je istakao da je i pre osam godina malo je nedostajalo da već tada obuče dres Partizana ali otišao je u Nant.

"Bilo je više priča o mom dolasku. I posle mog omladinskog staža i posle Zemuna. Tadašnji moj menadžer mi je nešto nagoveštavao i bilo je blizu ali nije bilo ostvarljivo jer je tu bio Ivica Kralj" rekao je Stojković.

Pre nego što je postao čuvar mreže Vladimir je bio napadač u mlađim kategorijama Loznice.

"Bio sam dugo napadač i najbolji strelac u svom uzrastu. Bio je tada i Mateja Kežman u Loznici, kao i brat Igora Duljaja - Joakim. Posle tri meseca mog priključenja timu stao sam na gol. Trenirao sam sa osam godina starijima od sebe, ali nije bilo realno da igram za njih. Bio sam na klupi, bilo mi dosadno da ne igram i čekam svoju generaciju. Jednog dana mi se obratio trener ekipe rečima „Imamo nekog golmana - budalu, ne zna čovek šta da očekuje od njega, ti Imaš gene, otac golman kao i brat, da li bi branio? Ja sam došao na prvi trening, rekao hoću, samo da bih bio u prvih 11. Odmah sam počeo da se bacam, onako nezgrapno i sve samo ne školski. Videlo se da ima tu nekog potencijala. Malo su me „ložili“ sve kao bravo, bravo...Vidim ja nema ništa od toga i vratim se u napad. Posle nekoliko meseci ponovo dođem u situaciju da branim i tada mi kažu da presečem. Branio ne branio nije bilo mnogo mesta za mena, ali sam ipak odlučio da stanem među stative. Brat mi je poslao rukavice iz inostranstva. Sećam se gledao sam neki meč na TV i oduševio se kada sam video da svi gledaju u golmana kada odbrani nešto".

Ubrzo je krenuo Stojković da krči sebi put kroz selekcije okruga, regiona, pa sve do reprezentativnog dresa.

"Krenuo od selekcija i dogurao do pionirske reprezentacije Jugoslavije kod Đorđa Kokovića. On mi je rekao da je sve super, ali moram da pređem u neki veliki klub da bih branio za reprezentaciju", priča Stojković i dodaje:

"Kazao je mom tati da ima klub za mene i da je u pitanju Partizan. Otac se oduševio i rekao dogovoreno. Došao je brat iz inostranstva ka Beogradu da se dogovori sve. Odjednom, brat Vladan me zove i kaže sredio sam da odeš u Zvezdu. Znam da je Koković bio za to da dođem u Partizan, ali je brat koji je u mlađim kategorijama branio u Zvezdi svratio do tog kluba da nešto završi, naleteo na sada pokojnog Miroslava Pavlovića Paviku i u pet minuta se sve izdešavalo", zaključio je Stojković.