TRI MESECA PROVEO U BOLNICI ZA PSIHIJATRIJU! Igrao za Srbiju, za Novaka kaže da je pravoslavac i okultista, a za Zvezdu da sebi voli da tepa da je stub srpstva!
Ivan Ergić oduvek je bio fudbaler koji je odstupao od klišea
Ivan Ergić bio je i ostao atipičan fudbaler, posebno kada je okončao karijeru. Čim je okačio kopačke o klin posvetio se nekim drugim stvarima, počeo je da piše poeziju.
Često je govorio koliko je fudbal težak, posebno za mladog čovek. Ivan Ergić nekoliko puta je upadao u depresiju zbog fudbala. Ovaj srpski Krajišnik, Dalmatinac, rodom iz sela Gaćelezi pored Šibenika imao je impresivnu karijeru. Zbog rata, kao Srbin izbegao je iz Hrvatske sa porodicom u Australiju. Tamo je počeo da igra fudbal, a posle kluba Pert Glori obreo se u Juventusu. Posle toga igrao je za Bazel i Bursu, kao i reprezentaciju Srbije.
Nedavno je Ivan Ergić boravio u Zagrebu, gde je održana premijera predstave “Jezik kopačke" koju je napisao zajedno sa dramaturgom Filipom Grujićem. Glavni junak je mladi fudbaler iz Hrvatske koji potpisuje za nemački klub Volfzburg. Predstava govori o tome kakav je položaj profesionalnog fudbalera u savremenom kapitalizmu. Sve se dešava u magičnom trouglu - fudbal, kapitalizam, depresija.
Sam Ivan Ergić dugo je patio od depresije. I to nikada nije krio.
- Kada sam pao, i psihički i fizički, imao sam tek 21 godinu. Tada nisam razumeo da sa mnom nešto nije u redu i da su moji bolovi ustvari psihosomatski. Morali su me "odneti" u psihijatrijsku bolnicu gde sam proveo tri meseca. I danas mislim da je to moje najbolje iskustvo u životu. Tu sam video šta se sve događa u svetu vrhunskog fudbala kojem sam pripadao. Od prvih manipulacija, ucena, videli su da sam spreman da igram besplatno samo da bih igrao u tako velikim klubovima - kazao je Ergić.
Prisetio se i kada je potpisao za Juventus, kada su mu rekli da će igrati pored Zinedina Zidana.
- Time su me kupili. Bio sam mlad, dete, ostvario dečački san. Svi dečaci žele biti fudbaleri, a onda ti to ostvariš, kažu igraćeš pored Zidana, sve mi je to bilo veliko. Međutim, kada sam počeo da upoznajem ljude koji su mi bili idoli, kada sam shvatio koliko su oni površni banalni, sve se pomalo počelo rušiti.
Ivan Ergić kaže da su sport i fudbal konkretno u svom nastanku bile radničke igre, ali da ih je vremenom kapitalizam preuzeo pod svoje.
- U toj sferi dokolice i kulture, kapitalizam je od igre napravio takmičenje i tako radnika uvlačio u svoju logiku, odnosno u svoju ideologiju, bez da je to izgledalo kao nametnuto. Dakle, klupski fudbal prati taj nadklasni razvoj, dok se u nekim zemljama klubovi politički "nacionalizuju", što se vidi naročito u našem podneblju. Najbolji primeri su danas Zvezda, koja sebi voli da tepa da je jedan od stubova srpstva, ili Tuđmanova Kroacija, odnosno Dinamo. Uz to, možemo pričati i o reprezentaciji, koja sama po sebi ima homogenizujuću dimenziju, i nekad ide do tog nivoa ostrašćenosti da se može govoriti i o "glajhšaltungu" (izjednačenje op.a.). Navijači, koji u dobrom svom delu imaju taj klasni bekgraund, prestali su da razmišljaju o tome.
Na pitanje da li su profesionalni fudbaleri preplaćeni ili su zapravo u robovlasničkom odnosu? Ili jedno i drugo, Ergić daje zanimljiv odgovor.
- Možda je to još jedan paradoks, koji je moguć u takozvanom postmodernizmu, duhu vremena koji gaji kontradikcije i relativizam. To je vreme u kojem je fudbaler i konzervativan i liberalan, porodičan čovek s jedne strane, a s druge strane jako promiskuitetan i raskalašan. On je i nacionalista i kosmopolita. Ovisno o uspehu i heroj i izdajnik. Novak Đoković može biti i pravoslavac i okultista. Ponekad ne znam kako da to objasnim, jer ni sam nisam lišen protivrečnosti i zbunjenosti, i često se nađem pred tim da nogomet istovremeno i volim i prezirem.
Govorio je Ergić o tome kako on vidi trenutno najbolje sportiste i njihov položaj u savremenom sportu.
- Surovo je biti u tom svetu. Moraš stalno biti na vrhuncu. Očekuje se da i polusezonu i sezonu odigraš u najboljem izdanju, a to je veoma teško. Zato mi je danas čudno i očaravajuće kad vidim igrače poput Luke Modrića, Lea Mesija i Ronalda, ili Đokovića, koji i dalje igraju. Ne znam odakle im snaga za to - zaključio je Ergić.
Zanimljivo, Ivan Ergić imao je poziv Crvene zvezde pre neke dve decenije, ali je odbio da dođe na Marakanu, jer mu se tada nisu sviđali ljudi koji su se povezivali sa klubom.
Kurir sport/T portal/Portal novosti
BONUS VIDEO:
"SRBIJU I NJEN RAZVOJ NE SMEMO DA ZAUSTAVIMO" Oglasio se Vučić i poslao snažnu poruku: "Daću sve od sebe u naredne dve godine..." (VIDEO)