ZAR DA KUKAM NA KIŠU I ZIMU, DOK DRUGI LJUDI JEDVA SASTAVLJAJU KRAJ S KRAJEM?! Kakve reči mladog fudbalera rođenog u Srbiji.... Intervju koji vredi pročitati!

Škotski Aberdin je jedini klub u Evropi koji od početka prvenestva nema poraz. Za ovaj klub sa velikim uspehom drugu sezonu igra Slobodan Rubežić, fudbaler rođen u Srbiji, inače reprezentativac Crne Gore.

Igrate drugu sezonu u Aberdinu. Šta možete reći o klubu i navijačima?

- Aberdin je baš veliki klub, sa bogatom istorijom. Ovde je počeo legendarni Aleks Fergusona. Aberdin je poslednji klub koji je pobedio Real u finalu Kupa evropskih šampiona. Ludnica je kad igramo kod kuće, čak i na strani... Navijači su verni i odani. Na gostovanjima nas prati i 5.000 ljudi. Ludo vole Aberdin - priča za Kurir Slobodan Rubežić.

Kakva je škotska liga u odnosu na srpsku?

- Ne bih povlačio paralele između ta dva prvenstva. U našoj ligi ima dosta mladih i talentovanih fudbaler, a ovde se igra totalno drugačiji fudbal. Mnogo čvrst, otvoren i direktan, gde svako može da pobedi bilo koga. Igra se za gol više, nema bunkera, niti taktiziranja... Naravno, mnogo zavisi i od ambicija kluba. Meni se sviđa što Aberdin igra hrabro i na pobedu.

Aberdin deli prvo mesto sa Seltikom, bez poraza. Koliko možete?

- Duga je sezona, mnogo je utakmica pred nama. Treba verovati, jer kad veruješ onda sve možeš. Niko nije nepobediv, pa ni Seltik i Rendžers. I njima može da se desi loš dan. Prošle godine smo u Kupu Škotske igrali u polufinalu protiv Seltika. Bilo je 3:3, a oni su u finale otišli posle penala. Malo nam je nedostajalo.

Mašta li se u Aberdinu o tituli, koja se čeka od 1985. godine?

- Naravno! Mašta se i sanja, to niko ne može da nam oduzme. Dosadilo je da se smenjuju dve ekipe na vrhu. Seltik i Rendžers su postali dosadni. Prijala bi senzacija, da neko treći uzme. Recimo, Aberdin. Da li je moguće, ili nije... Videćemo. Mi u klubu verujemo da jeste. Treba imati i sreće. Fudbal je ovo, sport u kojem slabiji može da pobedi jačeg.

Zašto su Seltik i Rendžers toliko ispred drugih klubova? Zašto tavore Aberdin, Hibernijan, Harts, Dandi junajted i Dandi?

- Moje mišljenje je da su se klubovi iz Glazgova odvojili jer igraju Evropu, a samim tim zarađuju veliki novac. Nije isto završiti kao šesti ili kao prvi u Škotskoj. Prvak će igrati grupnu fazu Lige šampiona, a ovi drugi ništa. Sve se danas vrti oko novca. Harts ima dobru ekipu ove sezone, uložili su dosta para, ali im ne ide, trenutno su poslednji.

Kako gledate na činjenicu da je Aberdin jedini klub u Evropi bez poraza?

- To je fenomenalan podatak! Mnogo nam znači. To su pozitivne stvari, rezultati koji se upisuju u istoriju. To nam daje za pravo da se nadamo i da uvek idemo na pobedu.

Razmišljate li možda o Premijer ligi, prošle godine vas je pratio Totenhem.

- Generalno, volim ostrvski fudbal. Meni je san od malena bio da igram u Engleskoj, u Premijer ligi. To je vrh fudbala. I svako bi voleo da se oproba tamo. Kako će i šta biti, videćemo. Na meni je da verujem u sebe. Sada razmišljam samo o Aberdinu. Lepo mi je, klub je sređen, grad fenomealan, sa oko 200.000 stanovnika. Lepi su i Glazgov i Edinburg. Meni je u Škotskoj super, priroda je savršena, sve je zeleno, Aberdin je na moru... Jeste hladnije, ali je lepo za život.

Ne pada vam na pamet da se žalite.

- Kako da se žalim, kad vidim kako drugi ljudi žive. Fudbaler sam, imam privilegiju da zarađujem lep novac i radim posao koji volim najviše na svetu. Ne bi bilo skromno, niti lepo sa moje strane da kukam. Kad vidim kako se ljudi muče i koje teške poslove rade da bi preživeli... I ja treba da se žalim kao fudbaler. Nikada u životu neću biti nezahvalan, jer sam dobio priliku koju dobije malo ljudi. I sada treba da mi smeta kiša, hladno vreme... Nije to moje... Tako su me vaspitali.

Koliko može reprezentacija Crne Gore u Ligi nacija?

- Prvenstveno, cilj je da odemo na neko veliko takmičenje. To bi bila prva stvar. Pokušaćemo da u Ligi nacija napravimo rezultat, iako nemamo sreće u grupi. Onda nam dolaze kvalifikacije za Mundijal. Svaka pobeda je bitna jer predstavljamo državu Crnu Goru. Meni bi bilo drago da se plasiramo negde zbog starijih igrača Jovetića, Savića, Vešovića, Marušića... Zaslužili su da odu na veliko takmičenje.

Kako se desilo da zaigrate za Crnu Goru, a ne za Srbiju svoju rodnu zemlju?

- Iskreno, to je bila moja odluka. Više sam osećao da igram za Crnu Goru, draže mi je bilo... Majka mi je iz Nikšića, iz mesta Župa. Tamo sam išao kao mali, provodio detinjstvo. Oduvek sam imao osećaj da igram za Crnu Goru. Nikada me niko nije zvao iz Srbije i FSS. I da jesu, ja bih im se zahvalio, ispoštovao poziv kulturno, jer sam još ranije doneo odluku. To je moja odluka. Zahvalan sam Srbiji u kojoj sam rođen, Novom Sadu gde sam odrastao, Beogradu i Novom Pazaru gde sam živeo. Ne mogu ništa loše da kažem za Srbiju.

Šta možete reći o srpskim klubovima u kojima ste igrali?

- Najviše sam zahvalan Čukaričkom, jer kad sam povredio koleno istekao mi je ugovor. Doživeo sam tešku povredu ukrštenih ligamenata, a gazda Dragan Obradović i direktor Vladimir Matijašević su mi dali novi ugovor. Hvala im obojici, što su mi pomogli na taj način i bili uz mene ceo oporavak. Drugi klub koji mi je u srcu je Novi Pazar! Tamo bih voleo da završim karijeru. Novi Pazar je moja najveća ljubav. Tamo sam doživeo nezaboravna iskustva i prijatelje za ceo život.

Tamo ste dobili i mural, zar ne?

- Jeste, to je istina. Ha, ha, ha... To što sam doživeo u tom gradu, to je nezaboravno. Prate me ti ljudi i danas, zovu, čestitaju. Divni su - zaključio je Slobodan Rubežić.

Bonus video: