70 GODINA OD NEZABORAVNE UTAKMICE: Partizan je golom Valoka pred preko 50.000 gledalaca srušio slavni Puškašov Honved

Iako je gledalište bilo ispunjeno mnogi navijači su ostali ispred kapija stadiona, a tražila se karta više.

Kako je kiša non-stop padala, teren je bio blatnjav i vrlo težak za igru. Od samog početka Partizan je krenuo silovito, jer su njegovi fudbaleri znali da imaju jakog protivnika dobro poznatih kvaliteta. Iako su prvi minuti pripali domaćem timu, Honved je već u 4. minutu poveo sa 1:0. U nameri da doda loptu, Čajkovski je bio neoprezan što je iskoristio protivnički napadač Kočiš, koji je „poklon loptu“ poslao u mrežu. Međutim, ovaj gol nije uzdrmao fudbalere Partizana koji su nastavili da napadaju.U prvih desetak minuta igre, Valok je u više navrata bio u prilici da zatrese mrežu, ali se propisno ispromašivao. U 11. minutu Partizanov vođa navale našao se pred golom, oči u oči sa golmanom Grosičem koji je prozreo njegovu nameru i na vreme odneo loptu ispred njega. U 16. minutu, Bobek je sa 16 metara šutirao u donji levi ugao, ali je čuvar mreže Honveda bio na visini zadatka.

Igrao se 20. minut, Partizanov levi half Pajević krenuo je na jednu loptu kako bi preduhitrio vođu navale gostiju Mahošija, ali se usled velikog blata pred bekovskom linijom okliznuo. Mahoši je prihvatio loptu i krenuo još malo napred, iako ga je Boškov pratio ipak je uspeo da savlada nemoćnog golmana Stojanovića i dovede svoj tim u vođstvo od 2.0.

Ni posle ovog gola domaći tim nije klonuo već je krenuo sa još žešćim jurišima, ali su se Mađari dobro branili. U 21. minutu u prilici je Antić, ali odlični golman Grosič pre njega stiže do lopte.

Partizanova upornost se isplatila i urodila je plodom minut pre kraja prvog poluvremena. Desno krilo Mihajlović šutira, ali se lopta od nekog odbila i ponovo dolazi do njega. Mihajlović ponovo upućuje jak udarac, ali Grosič odbija loptu do Valoka, koji je šalje na pravo mesto. Rezultatom 2:1 u korist gostiju otišlo se na odmor.

Drugi deo meča Partizan je otpočeo sa munjevitim akcijama. U jednoj takvoj akciji Bobek je ubacio u „vatru“ Atića, koji je bio u silovitom naletu. Na loptu su krenuli jedan odbrambeni igrač gostiju i golman Farago koji je zamenio odličnog Grosiča. Antić je hrabro uleteo između njih dvojice, snažno šutirao i izjednačio rezultat na 2:2.

Gostujući fudbaleri povlače se u odbranu dok fudbaleri Partizana izvode majstorske kombinacije i atraktivne poteze koji su mamili aplauze promrzlih dlanova gledalaca. Golman Honveda Farago branio je dosta dobro i istakao se kao i njegov prethodnik u prvom poluvremenu. U 55. minutu Čajkovski je sa udaljenosti od skoro dvadesetak metara uputio pravu „bombu“ prema protivničkom golu, ali je lopta pogodila stativu. Igrao se 62. minut kada su stvorene dve šanse, jedna za drugom. Najpre je Jocić krenuo prema golu, Farago mu je krenuo u susret, Jocić jako šutira, ali se lopta odbija od golmana i odlaži u korner. Nabačenu loptu iz kornera prihvatio je Antić, glavom šutirao prema golu, ali je lopta otišla nekoliko santimetara iznad prečke.

U 66. minutu ceo stadion je na nogama. Mihajlović upućuje odličan centaršut u kazneni prostor gostiju, Valok koji se nalazio 7-8 metara od gola prihvata loptu glavom i kraj leve stative šalje je na pravo mesto. Protivnički golman se panterski bacio, ali je ipak morao da kapitulira. Veliko oduševljenje bilo je kako kod fudbalera, tako i kod samih gledalaca. Bio je to veliki uspeh jednom takvom klubu kao što je Honved, anulirati prednost od 2 gola razlike.

Usled jake kiše, fotoreporteri su spakovali aparate. Jedini je fotoreporter „Politike“ Stevan Kragujević svoj foto-aparat držao na „gotovs“ i uspeo da ovekoveči taj trnutak kada je Valok postigao treći gol.

Partizan je i dalje nastavljao sa napadima, ali je odbrana Honveda odolevala. U finišu utakmice, fudbaleri mađarskog tima su se trgli i uspeli da srede svoje redove. Ulaskom u igru Tihija koji je zamenio strelca drugog gola Mahošija, Honved je lagano preuzimao inicijativu. Njegovi fudbaleri izveli su nekoliko opasnih napada, međutim odbrana Partizana uspešno odolevala. To je kratko trajalo, jer je Partizan ponovo preuzeo inicijativu.

„Kad je Partizan u formi i zaigra u punoj snazi, onda nije važno protiv koga igra. Onda su i najveći podvizi ostvarljivi“- prokomentarisao je novinar „Politike“ Ljubomir Vukadinović u svom izveštaju.

Do kraja meča gostujući fudbaleri ipak su uspeli da se odbrane da ne prime još neki gol. Beogradski arbitar Matančić sudio je dobro, ali je imao težak posao na klizavom terenu prilikom procene dosuđivanja faulova. U zadnjim trenucima susreta napravio je grešku kada nije dosudio penal u korist domaćeg tima, jer je Valok bio oboren u kaznenom prostoru protivnika. Utakmica je završena pobedom Partizana od 3:2.

„Preko 50.000 gledalaca drhtalo je juče po podne na stadionu JNA, pod hladnom jesenjom kišom, ali nisu zažalili. I čini nam se da bi rado ostali jš dva sata onako mokri jer, gledali su utakmicu koju dugo neće zaboraviti i koju dugo neće videti“- prenela je „Borba“ od 18. novembra 1954. godine u izveštaju Ljubomira Lovrića.

U ekipi Honveda nije bilo nekog izrazito slabog igrača, svi su prižili maksimum. Najbolji u odbrani bili su golmani Grosič i Farago, dok se u napadu posebno istakao Kočiš. Kod Partizana posebno se istakao Mihajlović, a odlično je igrao Bobek. Dobru partiju pružila su i dva pojačanja Boškov i Antić. Belin i Lazarević dobro su obavili svoj zadatak u odbrani, dok je Zlatko Čajkovski često bio ofanzivan.

„Čista pobeda. Igrači su dali sve što mogu. Veća borbenost je pobedila“- izjavio je novinarima trener našeg tima Ilješ Špic, a izjavu je prenela „Politika“ od 18. novembra 1954. godine.

„Ovo je najveći uspeh Partizana. I ne samo to. Značajan je ovo uspeh i jugoslovenskog fudbala. Ova pobeda ne sme da nas opije za revanš. Videli ste – Honved je veliki tim“ prenosi takođe „Politika“ izjavu Prvoslava-Bobe Mihjlovića.

„Pobeda sa jednim golom razlike je potpuno zaslužena. Partizan je bio bolji“- rekao je izveštaču „Borbe“ fudbaler gostujućeg tima Kočiš.

I golman Grosič je istakao zasluženu pobedu Partizana i najavio dosledan revanš u Budimpešti. Partizanov kapiten Stjepan Bobek nije bio raspoložen da daje izjave jer mu se obnovila stara povreda, a kako je bio iscrpljen drugovi su mu pritekli u pomoć pošto se od iscrpljenosti teško kretao.

Oba tima prikazala su odličnu igru ali Partizan je više od protivnika želeo pobedu i bio bolji. O tome svedoči i podatak da je odnos izvedenih kornera bio 12:3 za Partizan. Jedan od „Sportovih“ izveštača Bošković, zabeležio je da je odnos u šansama bio 15:3 u korist domaćeg tima.

Gostujuća ekipa nastupila je u sledećem sastavu: Grosič (Farago) – Rakoci, Kovač – Kostas, Lorant (Paličko), Banjaji – Budaji, Kočiš, Mahoši (Tihi), Bolbočai, Tot.

Domaći tim nije vršio izmene, već je svo vreme igrao u istom sastavu: Stojanović – Belin, Lazarević – Čajkovski, Boškov, Pajević – Mihajlović, Jocić, Valok, Bobek Antić.

Mnogi su konstatovali da je pobeda Partizana mogla biti i veća.

„Sport“ od 18 novembra 1954. godine na strani 1 prenosi u stihu „čika Andrin“ komentar na račun Honveda:

„Šta da radiš,
brate Pišta,
piši kući,
nema ništa!“

Ovo je bio drugi međunarodni poraz Honveda od njegovog osnivanja. Ova utakmica ostala je i dan danas u sećanju mnogim starijim ljubiteljima fudbala.

Ovo bi ujedno bilo i sećanje na našu fudbalsku legendu, nedavno preminilog Marka Valoka, koji je na ovoj utakmici postigao dva gola.

Autor: Saša R. Petrović