DAN REPUBLIKE SPOJIO VEČITE: Na današnji dan odigrano finale Kupa između Partizana i Crvene zvezde
Duel „večitih“ rivala, privukao je kao i obično pažnju ljubitelja fudbala.
Još veća čar bila je u tome što je bilo finale Kupa.
Ovo je bio treći finalni okršaj Partizana i Crvene zvezde. Najpre je 1948. godine Zvezda trijumfovala sa 3:0, a 1952. godine, Partizan je uzvratio duplom merom – 6:0.
Po sunčanom, hladnom i vetrovitom vremenu 29. novembra te 1954. godine, ambijent je bio kakav se poželeti može. Gledaoci se još nisu smestili kako treba, a Partizan je poveo sa 1:0. Igrao se 4. minut, Zvezdin half Popović hteo je da vrati loptu svom golmanu, ali Valok iz zasede koristi priliku da pre Prvulovića stigne do lopte i smesti je u mrežu. Četiri minuta posle toga priliku za Partizan imao je Jocić, ali lopta pogađa stativu.
U 20. minutu Bobek je izveo majstoriju. Uspešno je prošao prvu prepreku Popovića, koji mu je išao u susret. Na njega su krenuli Stanković i Spajić, ali on iznenada upućuje jak i oštar udarac. To je iznenadilo i čuvara mreže Prvulovića koji je bio dobro postavljen, ali je pošgrešno ocenio loptu, misleći da će otići preko prečke, a ona je završila u mreži.
Posle samo tri minuta Jocić je uputio loptu prema praznom golu. Spajić se poput golmana bacio i rukom odbio loptu, a sudija Vlajić dosudio je najstrožu kaznu za Partizan. Izvođač je bio Bobek, šutira u gornji levi ugao, ali umesto šuta hteo je da je plasira. Prvulović je prozreo njegovu nameru, bacio se i odbio loptu preko prečke. Tako je propuštena prilika za vođstvo od 3:0.
Igrao se 29. minut. Lopta se kretala s noge na nogu. Zebec je dodao do Bobeka, a on je daje Valoku koji je bio okružen protivničkim fudbalerima. On loptu prosleđuje do Mihajlovića koji sa 14 metara oštrim udarcem pogađa donji desni ugao i povećava prednost na 3:0. To je bio rezultat prvog dela igre.
U drugom poluvremenu strane su bile promenjene. Kako je Partizanu u prvom delu igre saveznik bio jak vetar, u drugom delu bio je saveznik Crvenoj zvezdi.
U 49. minutu u jednoj situaciji pred Zvezdinim golom, Jocić je utrčao u kazneni prostor. Zahvatio je loptu koja je došla do njega i iskosa uputio jak udarac prema golu, ali čuvar mreže Prvulović je ispušta. Na nju je natrčao Valok i lagano je poslao u mrežu – 4:0.
Samo pet minuta kasnije, u 54. minutu, napadač Zvezde Živanović sa oko 16 metara upućuje snažan šut u gornji desni ugao i pogađa cilj.
„Partizan je igrao jednostavnije, brže i korisnije nego njegov protivnik. Lopta se nije nepotrebno zadržavala, svaki igrač navale odlično se demarkirao i stalno bio u pokretu, nastojeći da se oslobodi protivnika i stvori slobodan prostor u koji se blagovremeno ubacivala lopta“- prenosi „Borba“ od 2. decembra 1954. godine na strani 5, u izveštaju Ljubomira Lovrića, inače nekadašnjeg golmana Crvene zvezde.
Do kraja utakmice ništa se nije izmenilo. Partizan je sigurno držao konce u svojim rukama i osijetio protivničke fudbalere da izvedu ozbiljnije kombinacije koje bi ugrozile njegov gol.
„Ne treba biti naročiti stručnjak pa konstatovati činjenicu: Partizan je umeo jednu prirodnu pojavu da pretvori u svog saveznika. I suprotno: Zvezda je uspela da od nje stvori ljutog protivnika. Vetar joj je bio protivnik i onda kada je igrala niz njega i uz njega“- prenosi „Sport“ od 2. decembra 1954. u komentaru svog izveštača Boškovića.
I zaista, fudbaleri pobedničkog tima su u prvom poluvremenu iskoristili da postignu tri gola uz pomoć svog saveznika koji im je duvao u leđa. Njegov protivnik to nije umeo da iskoristi. Utakmica je završena rezultatom 4:1 za Partizan.
U jednoj lepoj fudbalskoj predstavi na stadionu JNA bilo je prisutno preko 50.000 gledalaca.
Partizan je nastupio u sledećem sastavu: Stojanović - Belin, Lazarević – Čajkovski, Jovanović, Borozan – Mihajlović, Jocić, Valok, Bobek, Zebec.
U pobedničkoj ekipi najbolji je bio Mihajlović. U napadu su još dobro odigrali Valok, Bobek i Jocić. U odbrani istakli su se Jovanović i Lazarević, a dobro je branio i golman Stojanović.
Crvena zvezda je igrala u sledećem sastavu: Prvulović – Stanković, Zeković – Popović, Spajić, Cokić – Rudinski, Toplak, Živanović, Đajić, Kostić.
U njenom timu najbolji je bio Đajić. U napadačkoj liniji mnogo je toga nedostajalo, tako da se navalni fudbaleri nisu istakli. U odbrani dobro je znao svoj zadatak da obavi Cokić.
Prelazni pehar Partizanu, predao je general-major Đuro Lončarević. Kapiten Stjepan Bobek, prepustio je svom klupskom drugu Zlatku Čajkovskom da oseti slast primanja pehara.
„Pobednički tim Partizana, pošto je primio čestitke od svog rivala, srdačno pozdravljen od gledalaca obišao je počasni krug i tom prilikom igrači su naizmenično nosili dragoceni trofej“- prenela je „Politika“ od 2. decembra iste godine u izveštaju Ljubomira Vukadinovića.
Ovaj tekst posvećen je Stanoju Jociću, jedinom živom akteru ovog finala.
Saša R. Petrović / Kurir sport
"S PREDSTAVNICIMA KOMPANIJE ZIĐIN O DALJOJ SARADNJI" Vučić posle sastanka: Posebno smo se osvrnuli na ekonomski značaj projekata i otvaranje novih radnih mesta