ZVEZDA NIJE DALA ŠANSU SRPSKOM PIPU INZAGIJU: On je potom odbio ponudu Partizana i otišao na sever Srbije

U intervjuu za Kurir govorio je o tome koliko mu je lepo u TSC, koliko mu prijaju poređenja sa Inzagijem, zašto se odlučio za Bačku Topole pre Partizana i zašto nikada nije dobio šansu u Crvenoj zvezdi, čiju je školu prošao.

Kako biste opisali duel TSC i Sankt Galena?

- Možemo da budemo zadovoljni. Odigrali smo dobro, borili se i dali maksimum. Utakmica je mogla da ode u oba smera, Švajcarci su imali svoje šanse od 55. do 65. minuta, mi smo to prebrodili, na kraju imali dobru priliku i šut u 89. minutu. Iks - najrealniji rezultat - počeo je intervju za Kurir Miloš Pantović.

Dali ste četiri gola u Ligi konferencije. Samo su Nkunku iz Čelsija i Palulu iz Jagijelonije dali gol više.

- Ne obazirem se oko golova i učinka, bitno je da ekipa uzima bodove i da pomažemo koliko možemo srpskom fudbalu. Podižemo TSC u Evropi, to nam je najvažnije. Imamo šansu da prezimimo, sve držimo u svojim rukama.

Delujete na terenu kao Filipo Pipo Inzagi u svojim najboljim danima. Šta kažete na to?

- Ha, ha, ha... Po konstituciji, rekoh u par navrata, nisam klasičan špic, više sam "lažna devetka" ili polušpic. Volim da se šunjam i čekam svoju šansu. Bogu hvala, došle su dve protiv Sankt Galena, dva gola sam dao i pomogao ekipi, to je najvažnije. Pipa sam gledao kako igra! Kako, da ne?! Bio sam dete kad je igrao, svakako da znam ko je i sigurno da prija ako me već porede s njim.

Deluje da vam prija igra sa Aleksandrom Ćirkovićem?

- Igramo zajedno, sem tih njegovih šest meseci u Rusiji, vec dve i po, tri godine. I u Voždovcu smo bili zajedno, sad u TSC. Znamo šta možemo da očekujemo jedan od drugog. Bukvalno, pogledom se kapiramo i to mi dosta olakšava posao na terenu. Žao mi je što mu se nije dalo da pogodi gol Sankt Galena makar iz jedne, do dve gol šanse koje je imao. Ali, treba mu skinuti kapu, za onakav trk, sa igračem na leđima. Odigrao je vrhunsku utakmicu, baš je bio dobar. Šta da se radi, nije ušla sad, hoće, Bože zdravlja, kad nam bude potrebno. Samo neka nastavi ovako.

Trener Jovan Damjanović veruje u vas. Koliko vam to prija?

- Sa Damjanovićem sam sarađivao u Voždovcu. Gurnuo me je u seniorski fudbal. Prija mi, poznaje on mene, ja njega, imamo dobar odnos. Hvala mu na lepim rečima.

Sa dvogodišnje distance, imali ste ponudu Partizana, želeo vas je Ilija Stolica, ali ste izabrali TSC i čini se, niste pogrešili?

- Imao sam tu Partizanovu ponudu, to svi znaju, nije tajna, takođe i od TSC. U dogovoru s porodicom, svim ljudima iz okruženja sam pričao i doneo odluku da je TSC sredina gde ću da napredujem, koliko treba da bih, Bože zdravlja, napravio taj naredni korak. Najviše sam se odlučio za Bačku Topolu, zbog toga što me je želeo Žarko Lazetic. I zato što je TSC sličan po stilu igre i svemu ostalom Voždovcu. To mi je bila olakšavajuća okolnost, nisam morao toliko da se adaptiram, koliko bih u Partizanu. Iz čisto fudbalskih razloga odlučio sam da dodem u TSC i, eto, ispostavilo se da se nisam pokajao.

Šta kažete na listu strelaca Lige konferencije?

- Da, rekli su mi da sam treći strelac! Nkunku iz Čelsija, neki dečko iz Jagelonije su ispred, onda Žoao Feliks i ja. Lepa stvar, nadam se da će neko od saigrača da mi se priključi.

A, Crvena zvezda? Tu ste ponikli, ali nikada niste dobili šansu na Marakani. Zašto?

- Ne kajem se, očigledno je sve ovako trebalo da bude. Sad, zbog čega nisam dobio šansu... Nije na meni da komentarišem, nikad to ne činim. Tako je, kako je, taj period u Crvenoj zvezdi i omladinskoj školi bio mi je stvarno lep, uvek to pričam. Imali smo stvarno dobru generaciju, osvojili kadetsku i omladinsku ligu, igrali UEFA Ligu šampiona mladih. Napravili najveći rezultat u srpskom juniorskom fudbalu, prošli grupnu fazu što je za respekt, znajući da smo imali preteške rivale kao što su Totenhem, Bajern i Olimpijakos. Lepa sećanja mi ostaju iz tog perioda... Sad... Zašto nisam dobio šansu... Nije na meni da komentarišem. Bio sam tu, čekao, nije se desilo...

Mislite li da ste mogli?

- Sigurno! Uvek verujem u sebe, trebalo je da dobijem šansu, da pokažem koliko mogu, pa ako ne bi bilo dovoljno, nikakav problem! Međutim, ostaje žal što nikad nisam dobio priliku. Šta je, tu je, fudbal, nema vremena za kajanje i tugovanje - ostao je pozitivan Miloš Pantović.