BEŽAO OD PAVELIĆEVIH USTAŠA I PLAKAO KAD JE DOŠAO U PARTIZAN! Hteo je da napusti zemlju zbog afere koju mu je smestio čelnik Zvezde!

Na današnji dan, 3. decembra 1923. godine, rođen je nabolji igrač u istoriji Partizana i jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena - legendarni Stjepan Bobek.

Bobek je rođen u Zagrebu, a prve fudbalske korake u HŠK Derbi. Klub nije imao omladinsku ekipu, te je dvanaestogodišnjeg dečaka registrovao kao dve godine starijeg da bi mogao da nastupa za prvi tim.

Raskošan talenat i sjajnu tehniku prikazao je već od prvih odigranih mečeva, najčešće zauzimajući poziciju u veznom redu. Nakon dve godine u Derbiju, prešao je u ŠK Zagreb, da bi ga put preko HŠK Ličanin i zagrebačkog Građanskog doveo u novoosnovani Partizan u jesen 1945. godine. Zajedno sa Glazerom, Brozovićem, Čajkovskim i Matekalom, vođeni trenerom Ilješom Špicom bio je član jednog od najrespektabilnijih fudbalskih kolektiva u Evropi tog doba.

Za reprezentaciju Jugoslavije debitovao je 9. maja 1946. na gostovanju protiv Čehoslovačke. „Zlatni jubilej“, odnosno 50 utakmica u plavom dresu obeležio je 8. novembra 1953. protiv Izraela na utakmici odigranoj u Skoplju. Na olimpijskim fudbalskim turnirima u Londonu 1948. i Helsinkiju 1953. okitio se srebrnim medaljama. U vreme kada je olimpijski turnir bio značajniji od Svetskog prvenstva, zajedno sa Mitićem, Čajkovskim i Boškovim bio je nosilac igre državnog tima. Nosio je plavi dres na dva Svetska kupa – u Brazilu 1950. i u Švajcarskoj 1954. godine. Na ukupno 63 reprezentativna meča postigao je 38 golova i pola veka je bio apsolutni rekorder. Njegov rekord srušio je aktuelni reprezentativac naše zemlje Aleksandar Mitrović.

Kada se, 26. oktobra 1958. godine oprostio od aktivnog igranja, posvetio se trenerskom poslu. „Pekao“ je zanat kao učitelj juniorske ekipe crno-belih, da bi 1959. godine, po položenom trenerskom ispitu otišao u Poljsku da preuzme varšavsku Legiju. Već sredinom naredne godine seo je na klupu Partizana i sa svojim klubom osvojio tri uzastopne titule prvaka države (1960.-1963.). U dva navrata posao ga je vodio u Grčku, a neko vreme trenirao je klubove iz Turske i Tunisa (Esperansa). Tokom karijere trenirao je i zemunsku Galeniku, Dinamo iz Zagreba i skopski Vardar.

Majstor driblinga i veliki golgeter, „Štef“ je na 478 mečeva u Partizanu postigao 425 golova i u istoriju Beograđana upisan je kao najbolji strelac crno-belih. Mesto koje Bobeku po svemu pripada ozvaničeno je 1995. godine, kada je na proslavi 50 godina kluba proglašen za najboljeg igrača Partizana svih vremena.

Kako je bežao od ustaša

Bobek je 1998. godine za "TV Novosti" napisao zanimljiv autobiografski tekst, o svojoj karijeri i sve što ju je pratilo, od najranijih dana do odlaska u fudbalsku penziju.

Zahvaljujući "Jugopapiru" prenosimo vam delove tog teksta.

U jednom delu Bobek govori kako je izbegao odlazak u ustašku vojsku Ante Pavelića u NDH pred kraj Drugog svetskog rata.

"Ali bio je, bogami, čak jedan trenutak pred kraj rata, mesec ili dva, kada su nas pozvali na front. Jer, bio je poslednji trenutak da se spasi hrvatska vojska. Pavelić je radio sve da se mobiliše što više ljudi. A ja se s onim Firmom (Vladimir Firm), isto reprezentativcem, igrao je sa mnom, dogovorim da dezertiramo, odnosno da nas ne pronađu. Tako smo jednog dana spavali na jednom mestu, a drugog na drugom... Nisu nam nikako mogli ući u trag. I tako sam se izvukao", napisao je Bobek.

Takođe, slavni fudbaler je priznao da je plakao kada je prelazio u Partizan. Generalštab je slao telegrame da Bobek dođe u Beograd, ali ga kapetan Marijan Matančić nije puštao. Kada je stigao treći telegram, morao je da popusti.

"Nije mi bilo lako. Plakao sam, jer ja sam rođeni Zagrepčanin i pre toga nikada nisam bio u svetu, nisam znao kakav je život van moje kuće", priznao je Bobek.

Čelnik Zvezde namestio aferu

Bobek je opisao i jednu aferu zbog koje je poželeo da ode zauvek iz zemlje.

"Zebec, Boba Mihajlović, Herceg, ja i još poneko, kupili smo pre odlaska na jednu utakmicu u inostranstvo po 100-200 maraka, ovde u hotelu. Da imamo da si kupimo nešto kad stignemo, za žene, devojke... A onda je taj čovek uhapšen i on je rekao da je prodao devize Zebecu, Bobeku, Čajkovskom... I zamislite, organizuju nama javno suđenje u Masarikovoj, puna sudnica... Ma, jedna neviđena sramota. Želeo sam tada da ostavim fudbal i Jugoslaviju, da ne čujem više za one koji su provocirali celu ovu stvar. Politika je tada opširno o tome pisala jer je glavni urednik bio čovek iz Zvezde, pa je želeo da nas tako kompromituje i pomogne svom klubu. Razmišljao sam, koji su to bednici i jadnici, koji su to dozvolili, čak i odgovorni ljudi iz Partizana, da nas javno blate, da onaj sudija kaže: Bobek je osuđen na sedam meseci zatvora zbog toga i toga. Zbog 200 maraka", prisetio se Bobek.

"Ja sam već mislio u sebi: Sedam meseci u zatvoru zbog 200 maraka, a milione maraka sam odbio da bih ostao patriota u ovoj zemlji. Jeb.. ti Boga! Pa ipak, kada bih mogao proživeo bih život ponovo ovako", otkrio je jednom prilikom Bobek.

Kurir sport