KOMUNISTI GA NISU VOLELI - PAKOVALI SU MU DA JE ČETNIK! Nepoznati detalji iz Šekijevog života: Za žene je bio spreman na sve, i da pogine!

Dragoslav Šekularac dobio je spomenik ispred stadiona FK Crvena zvezda. Onako kako i priliči jednom fudbalskom virtouzu, drugoj Zvezdinoj zvezdi.

Jedan od njegovih bliskih prijatelja Miroslav Nestorović, čovek koji ga je poznavao više od četiri decenije, ispričao je dosad nepoznate detalje iz bogate biografije Dragoslava Šekularca. Dotakao se mnogih njegovih vrlina, ali i mana, koje svako od nas grešnih na zemlji ima.

- Upoznali smo se u Parizu 1975. godine, kada smo zajedno igrali u fudbalskom klubu Pariz. Zajedno smo se vratili u Beograd, a onda su nam se putevi razišli. Kumovi smo, krstio mi je stariju ćerku Nataliju 1976. u Parizu - govori za Kurir Nestorović i otkriva kako su komunisti zagorčali život Šekularcu:

- Bio je jedno vreme trener u Kolumbiji, a onda i u Kanadi, gde je vodio klub Beli orlovi. I to mu u tadašnjoj komunističkoj Jugoslaviji nisu oprostili. Pakovali su mu svašta i nazivali ga četnikom, a on je bio skroz apolitičan kao čovek. Sećam se kada se vratio u Srbiju, na aerodromu u Beogradu dočekao ga je tadašnji komunistički moćnik Džemal Bijedić i rekao mu da mora da se izgubi za dva dana. Da za njega nema mesta u Srbiji. I tako se on vratio u Pariz, gde smo nastavili naše prijateljstvo. Kasnije mu isti ti političari nosi dozvolili da ima oproštajnu utakmicu u zemlji.

Na kraju Dragoslav Šekularac organizovao je oproštajnu utakmicu u rodnom Štipu 1989. godine i opet uz mnogo peripetija.

- Ni tada mu nisu dali da se sve to organizuje na Marakani. Iako je bila 1989, iako su svi oni političari bili odavno bivši. To je bilo skoro 15 godina posle... Zato se od fudbala oprostio u piznim godinama u rodnom gradu. Došli su mu u goste veliki igrači kao što su Euzebio, Edu i Karlos Alberto, od naših Dragan Džajić, bili su tu i Slobodan Santrač, Rade Zalad i mnogi drugi. Bile su dve utakmice, u Štipu i Prilepu. Na toj drugoj, neki Georgijevski je uleteo klizeći Euzebiju, izlomio ga... Morali smo da crvenimo zbog toga...

Posebno je zanimljiva priča o Šekiju kao čoveku i fudbaleru.

- Mislim da je ubedljivo najbolji fudbaler svih vremena na ovim prostorima! I danas je mogao da igra fudbal, jer nije mogao da se zamori. Igrao je u ono vreme do svoje 40. godine. Igrao bi i duže, da nije imao bolove u kičmi. Umeo je da dribla, bio je tehničar, sve je znao sa loptom, nije bio svestan koliko je dobar. Voleo je da gura protivniku loptu kroz noge, da uživa u fudbalu. Bog mu je dao veliki kapacitet pluća, imao je 36 otkucaja srca u minutu, i zato nije mogao da se umara, pa je trčao beskonačno. I danas bi razvaljivao i šalio se sa zvezdama u svetu.

Poznata je anegdota sa Šekularcem i brisanjem cipela novčanicama, što nije dobro prošlo u javnosti.

- Nije istina! I to su mu pakovali. On se samo zezao. Jeste, brisao je cipele, ali je novac stavljao u džep, a ne bacao kako su pričali.

Imao je Šekularac jednu manu sa kojom se teško nosio.

- Jedino što je moglo da ga slomi, bile su devojke! Uh, mnogo je voleo žene. Za žensku je bio spreman da pogine. Ali, bukvalno. Moram da vam ispričam neštom, da vam dočaram kakav je šmeker bio. Dok je bio trener u Americi, bio je u vezi sa Jagodom, stjuardesom, pravom lepoticom. Bio je ljubomoran kao pas. Znao je da sedne u avion i dođe u Beograd da prati Jagodu, da je špijunira. Jednom je tako platio ljude na aerodromu, da ga puste da vidi sa kojim to ona pilotom leti i kako se ponaša. Kad je voleo, voleo je.

Voleo je noćne izlaske, posebno kada je bio na vrhuncu slave.

- Govorili su za njega da se kocka, ali i to je bilo umereno. Ništa od onih gradskih priča da je milione prokockao u kazinima. Nikada nije pušio, niti pio.

Tešku životnu epizodu, imao je Šekularac u Kolumbiji.

- E, u toj zemlji, u Kolumbiji mu se desilo nešto strašno. Na pešačkom prelazu njegova kola udario je drugi auto i odbacio ga na trotoar. I tako je udario jednu devojčicu. U tom drugom autu, koji ga je udario bili su neki moćni tipovi. Oni su izvadili znak "stop" kako bi zaštitili sebe i to je kasnije bio dokaz protiv Šekija na sudu. Sve što je zaradio tokom tih pet godina u Kolumbiji, morao je da da toj devojčici za lečenje. Tek posle toga, mogao je da napusti Kolumbiju.

Crvena zvezda bila je velika strast za Dragoslava Šekularca.

- Mnogo je voleo Zvezdu! Mnogo. Da vam ispričam za tu utakmicu protiv Kelna. Tamo su ga posle poraza isprovocirali domaći navijači. Zvezda je nesrećno izgubila tu utakmicu i ostala bez finala Kupa UEFA. Šeki se tamo potukao sa nemačkim navijačima koji su ga sve vreme vređali. Čudno je to bilo... Kako su njih pustili da mu tako priđu... Da nije bilo obezbeđenja... Došlo je to do UEFA i dobio je ozbiljnu suspenziju. Četiri ili šest utakmica, ne sećam se više. Vladimir Cvetković mu je rekao da je klub zbog toga u problemu i da moraju da raskinu ugovor. Pristao je Šekularac, a od Zvezde je dobio 100.000 maraka.

Posebno je bio zanimljiv kao šef struke u Crvenoj zvezdi.

- Kao trener je bio autoritet, znao je da se nosi sa velikim zvezdama kakvi su bili Piksi i Dejo... Jugovića je poslao u Rad, da bi igrao i posle se vratio. Učinio mu je po meni veliku uslugu, jer se Juga vratio u Zvezdu kao formiran igrač. Da se razumemo, nije Šeki umeo da drži sastanke i priča o taktici, ali trening, tu je znao da oseti, da pritisne... Tu je bio genije. On je napravio Zvezdu koja je bila prvak Evrope, uz dolaske Jugovića, Belodedića i Mihajlovića.

U javnosti je poznata priča da su Šekularcu jugoslovenski komunisti, pre svih Aleksandar Ranković i Slobodan Penezić Krcun uništili transfer u Juventus. O tome je pričao Šekularac u jednom od svojih intervjua, autoru ovog teksta.

- Znam njegovu priču... Nije on mnogo mario za sve to, za taj silni novac od Juventusa, jer je u to vreme imao kuću i stan koje je dobio od Zvezde. Njemu je Aleksandar Ranković, tadašnji čovek "broj dva" u državi, posle Broza, rekao da mora da ostane i zabavlja radničku klasu. Ne znam da li je Juventus doneo kofer sa parama... Nije bilo zezanje u to vreme suprotstaviti se Rankoviću. Ozbiljno je to bilo. A, da je hteo u Juventus, morao bi da emigrira u Italiju, a to nije bilo baš tako lako.

Šekularac je odrastao u centru Beograda.

- Njegova porodica je živela u Hilandarskoj ulici. Dobro sam mu upoznao roditelje. Majka Donka bila je iz Makedonije, a otac Bogosav iz Crne Gore. Ćale mu je bio krupna zverka u to vreme... A, Šeki je voleo fudbal. To nije bilo baš po ukusu oca, koji je možda za sve vreme Šekularčeve fudbalske slave otišao možda tri puta na utakmicu.

Neverovatna anegdota desila se na jednom derbiju između Crvene zvezde i Partizana.

- Šekularac je bio mnogo dobar prijatelj sa Jovanom Miladinovićem. Imali su baš iskreno prijateljstvo. Na jednom derbiju, na Šekijev nagovor naravno, dogovore se da njih dvojica razmene pas. I to se desi na utakmici, ali Šeki posle razmene pasa, uzme loptu, ne vrati je Miladinoviću, nego mu pokaže "srednjak" i krene ka golu... Sećam se i da je Velibor Vasović za njega govorio da je najbolji igrač na svetu. A, Šeki mu je čuda pravio na utakmicama, driblao ga i vikao "pa-pa"... Ništa to nije bilo zlonamerno, znali su se oni mnogo dobro... Ma, bio je šoumen, voleo je da se dobro zabavlja - zaključio je Miroslav Nestorović svoju priču o velikanu fudbala Dragoslavu Šekularcu.