"IGRAČI MILANA BILI SU DOPINGOVANI U BEOGRADU" Bivši igrač Zvezde izneo šok tvrdnje: "Uneli su preveliku dozu, a posle..."

Ne postoji navijač Crvene zvezde stariji od 30 godina koji se ne seća Slavka Radovanovića. Dete s beogradske kaldrme, stameni centarhalf kome su treneri poveravali najkomplikovanije i najteže zadatke.

Odluku da na stadionu "Santijago Bernabeu" sedi na klupi podneo je u skladu s karakterom žestokog momka iz Šest kaplara.

- Hteo sam da zadavim Vasovića. Kad je na sastanku saopštio sastav tima, ustao sam sa stolice i krenuo ka njemu. Cvele (Vladimir Cvetković op.a.) je bio iza mene i vratio me nazad. Skakao sam tokom utakmice s klupe i drao se na igrače da krenu napred jer gubimo sa 2:0. A Vaske ustane i kaže: "Svi nazad." Koju su taktiku imali i šta su hteli, ne interesuje me.

Sa Brankom Stankovićem je, za razliku od nekih drugih igrača Crvene zvezde, imao mnogo bolju komunikaciju.

- Stane je bio trener starog kova i nikome nije gledao kroz prste. Pred utakmicu u Milanu pet dana me je pripremao za Virdisa. Virdis ovo, Virdis ono, matora lisica, zna sve fore, čuvaj se. Na dan meča, čita sastav i kaže: "Rašo, ti ideš na Van Bastena." Valjda je pobrkao nešto u glavi. Ja u čudu. Pitam: "Ko je taj Van Basten?"

Vrlo brzo je dobio odgovor na svoje retoričko pitanje.

- Van Basten je ubedljivo najbolji centarfor s kojim sam imao posla tokom karijere. Nije bio klasičan špic koji se vrti u 16 metara i ništa ga drugo ne zanima. Marko vas izvuče do sredine terena, pa u punom sprintu krene ka vašem golu, vrati se nazad i tek posle treće promene kretanja dobije loptu u prostor. To je pakao za svakog defanzivca. A plus igra glavom, driblinzi, šutevi van šesnaesterca. Treba čuvati takvog monstruma od napadača.

Neke fotografije bolje svedoče o duhu jednog vremena čak i od beseda neposrednih aktera događaja. Kadar s fudbalerima Crvene zvezde ispred butika na trotoaru u centru Milanu izaziva posebnu emociju.

- To je bilo dan pre utakmice. Dobili smo dva sata slobodno i otišli u šoping. Ja sam sinu kupio crveni motor. Preciznije rečeno, kupili su mi ga saigrači iz Crvene zvezde jer sam ih drao u kartama. Sećam se i scene s Musemićem. Jedan moj drugar koji je živeo u Milanu zamolio me je da ponesem poveći štos novca njegovoj majci. Ušao sam u autobus i počeo da mašem onim parama, a Muske pita: "Odakle ti lova?" Kažem: "Dao mi Džaja da podelim na ravne časti ako ne izgubimo od Milana." Posle utakmice, eto ga Muske: "Rašo, daj premije za remi". Kažem: "Ti nisi igrao, tebi nema ništa."

Prvu utakmicu na San Siru obeležila su dva maestralna poteza Marka Van Bastena i Dragana Stojkovića.

- Piksi je dao strašan gol za 0:1, Van Basten asistirao Virdisu za 1:1. Šteta što Dejo (Dejan Savićević op.a.) nije imao više snage, mada se ne može reći da je bio potpuno nespreman. Zvezda je slala trenere u kasarnu da mu održavaju formu i pripremaju ga za mečeve s Dandalkom i Milanom. Dejo je Dejo. Čekao se jedan njegov potez da reši utakmicu.

Potez koji smo dočekali u revanšu. Zapravo, dva poteza u dve utakmice.

- Na terenu se videlo bolje nego na tribinama. Dejo je zakucao u mrežu, ali zaista nije bilo uslova za nastavak utakmice. Magla se spustila iznenada i sudija Diter Pauli je morao da odsvira kraj.

Sutradan sve iz početka, Milan bez Virdisa i Ančelotija, ali sa oporavljenim Rudom Gulitom.

- Ne može niko da me ubedi da igrači Milana nisu bili dopingovani u Beogradu. To je ta razlika između Istoka i Zapada. Mi smo u trećoj utakmici odigrali prvo poluvreme punom snagom i posle toga pali. A oni ništa. Istim intenzitetom svih 120 minuta. To je fizički nemoguće. Milan mesec i po dana posle utakmice sa Zvezdom nije znao za pobedu u prvenstvu Italije. Očigledno su uneli preveliku dozu dopinga i nisu više smeli da koriste nikakva dodatna sredstva.

Pogodak Van Bastena je bio uvertira u novu dramu na stadionu Crvene zvezde, a izjednačenje u režiji tandema Savićević-Stojković prva zajednička bravura dva najveća genija jugoslovenskog fudbala. Mat u dva poteza i delirijum na tribinama.

- Marakana je proključala. Izdržali smo nekako do penala, mada je Pauli u poslednjem minutu utakmice mogao mirne duše da pokaže na belu tačku kad me je jedan igrač Milana uhvatio "kragnom" oko vrata i oborio na zemlju.

Treća utakmica između Crvene zvezde i Milana počela je čuvenim fantomskim golom gostujućeg tima, koji su svi na stadionu videli osim sudije Ditera Paulija.

- Ako pažljivo pogledate fotografiju, Maza, Najdoski i ja smo najbliži lopti. Samo se nije znalo ko će da je izbije iz gola. Maza je bio u najboljem položaju, ja bih verovatno mogao samo da potvrdim gol, jer bih morao da je izbacujem levom, a meni ta noga služi isključivo za kvačilo. Maza je šutnuo i svi smo uglas povikali "Igraj", čisto da pokrenemo celu ekipu i zbunimo sudije. Srećom, sve je ispalo kako treba.

Posle magle, ni lutrija nije bila na strani našeg šampiona.

- Stane je tražio sigurnog izvođača za prvi i peti penal. Ja sam se javio da šutiram prvi, on kaže: "Ne, ti ćeš poslednji." Ovi pre mene su mi skinuli teret s leđa. Šta da se odlučivalo i ja promašim penal. Ne bi me oprali ni Dunav ni Sava.

Uloga tragičara pripala je Mitru Mrkeli i Dejanu Savićeviću.

- Sve su svalili na Mitu, što nije lepo. Na nekome koplja uvek moraju da se slome. Mislim da je od tog trenutka i počeo pad u njegovoj karijeri. Ali Mita je divan čovek, beogradsko dete, moj veliki prijatelj. Kad sam doživeo srčani udar i završio u bolnici, jedini se setio da me okrene telefonom i pita za zdravlje. Rekao je: "Rašo, sve što treba, tu sam." Ja to ne zaboravljam. I baš me briga za penal protiv Milana - objasnio je Slavko Radovanović.

Kurir sport/Nebojša Petrović