"OTIĆI ZBOG BOLESTI ZA KOJU SI MISLIO DA SI POBEDIO..." Emotivan intervju Mihinih sinova: Bio je čudo od čoveka...
Srbija i Italija se prisećaju Siniše Mihajlovića koji je preminuo na današnji dan pre dve godine.
Sinovi fudbalske legende Miroslav i Dušan, dali su emotivni intervju za "Il Mesađero" u kojem su pričali o ocu. Na dve godine od smrtiSiniše Mihajlovića sastaće se dva kluba u kojima je ostavio veliki trag, u Rimu će od 20.45 časova igrati Lacio i Inter.
Tim iz prestonice je pomenuo Miroslav.
"Tata je bio čudo od čoveka, bio je impresivan, veoma dobar i to ne samo kao roditelj. Mama je neverovatna, uvek nas je podržavala i pomagala. Nikad nije bilo pogodnije za sećanje na borca kao što je bio tata. Otići sa 53 godine zbog bolesti za koju si mislio da si je pobedio, bio je udarac za sve nas. Ali Lacio je za nas nešto drugo, odrasli smo u Rimu, blizu ovog tima", rekao je Miroslav Mihajlović.
On se osvrnuo i na period koji je njegov otac proveo u Bolonji.
"Kasnije je Bolonja ušla u naš život i ono što su grad i klub učinili za mog tatu nešto je što nas veže zauvek. To je snažna emocija, ja želim da budem trener i počinjem tamo gde je tata stao. To je razlog beskrajnog ponosa, ne mogu da omanem, želim da na nebu on bude ponosan na mene. Uvek mi je govorio: radi ono što voliš, ali uči. Pratim te savete. Shvatio sam da volim fudbal od malena, dok sam igrao, a potom je strast narasla živeći pored mog oca. Često sam prisustvovao tatinim pripremama, pokušavao sam da razumem kako se odnosio prema igračima. Gledao sam treninge i učestvovao u grupnom životu. Sa Bolonjom sam to mogao samo jednu sezonu jer se onda razboleo. Neko može misliti da prezime pomaže, ali ja gledam napred i tražim svoje mesto u fudbalskom svetu. Čovek je velike hrabrosti, lojalnosti i poštovanja: vrednosti koje nam je preneo i koje će nas pratiti celog života. Sada ne razmišljam o taktici, iako mi se sviđa kako tim igra. Momcima iz Bolonje želim pružiti samo veliki mir, kada vidim tatinu sliku u sali za sastanke, napunim se ljubavlju i ponosom".
Tri godine mlađi brat je otkrio da na određen način želi da bude u sportu.
"Izabrao sam drugi put, ali uvek inspirisan onim što se dešavalo u porodici. Nisam izabrao teren već kancelariju iako završavam Sportske nauke da bih ispunio obećanje dato tati. Radim sa Lućijem, koji je za njega bio brat, a za mene ujak, i stičem veliko iskustvo," ispričao je Dušan i dodao:
"Živim pet kilometara od omladinskog trening centra, napuštam kuću i ostajem u sportskom centru do večeri. Posvećujem se samo tome, ne želim da neko pomisli da zbog prezimena Mihajlović moram da uspem po svaku cenu. Želim da uspem jer to zaslužujem. Da, tata je imao poseban odnos sa mnogim igračima i time prinudio tim da daje više. Mislim da je to ključ: koliko god neko bio dobar, ako voli trenera, trudi se da pruži više. Približavam se mladima misleći prvo na odnos, a potom na tehničke kvalitete".
Bonus video:
PREDSEDNIK VUČIĆ RAZGOVARAO SA ANTONIOM KOŠTOM: Zahvalnost na podršci evropskom putu Srbije, tema bilo i otvaranje Klastera 3