POSLEDNJI SAT MIHINOG ŽIVOTA! Arijana: Disanje se promenilo, držim ga za ruku i izgovaram... Posle toga je preminuo

Arijana Mihajlović se posle Sinišine smrti povukla iz javnog života. Tugu i borbu vodila je sama sa sobom uz podršku najbližih. Najveća vodilja za nastavak života bili su joj unuci...

Naime, poslednja nada je bio eksperimentalni tretman u Bergamu koji, i pored dobrog početka, nije doneo željene rezultate. Doktori su obavestili suprugu da više ne mogu ništa da urade da bi spasili Sinišu.

- Doktori su mi rekli da su uradili sve što je u njihovoj moći i da spasa više nema. A ja sam se sa decom dogovorila da njemu to ne kažemo. Poslednjih mesec dana smo živeli znajući da može da umre svakog dana - prisećala se Arijana.

Tužno su izgledali ti dani, sati, minuti...

- Rekao mi je "Izvini što ne mogu da vidim kako nam deca odrastaju i stare". Želela sam da mu kažem mnoge stvari, ali morala sam da budem kamen i nisam mogla da dozvolim sebi da se srušim. Dva dana pre nego što je umro rekao mi je da me voli. Te četiri godine su bile razarajuće, imala sam šokove od onoga što sam viđala po bolnicama, videla sam i užas u Sinišinim očima. Još uvek pokušavam da se oporavim od tih trenutaka i čak i sada, noću, vraćaju mi se slike onoga što sam videla.

Usledio je bolni 16. decembar...

- Kada sam shvatila da mu se disanje promenilo i da je ostalo malo, pozvala sam decu. Svi smo ćutali oko njega. Držala sam ga za ruku, videla sam ga kako se muči sa otežanim disanjem. Rekla sam mu "Ja ću se starati o deci". Čim je čuo te reči, poslednji put je uzeo vazduh... Tek tada je preminuo. Do tada niko od nas nije plakao. Pokuljale su i suze. Nikada nisam dozvolila sebi da me Siniša vidi kako plačem. Bila sam njegova stena. Sada se i moja deca mnogo trude da sve to prevaziđu, nisu se zatvorila u sebe. Postaju jača, žele da pokažu svom ocu da i oni to mogu - zaključila je Arijana.