RADOSLAV BATAK OTVORENO O STILU IGRE I RAZMIŠLJANJIMA: Moja filozofija je direktan fudbal!

Radoslav Batak u opširnom intervju pričao je na razne fudbalske i životne teme. Izuzetno je bilo zanimljivo videti mišljenje mladog stručnjaka na temu fudbalske filozofije... 

- I kroz Vojvodinu i kroz Radnički Niš, za kratak period, sam napravio dobar rezultat. Prvi put sam u Vojvodinu došao u plej-ofu, onda u Radničkom prvi put na četiri meseca, drugi put na deset meseci. Moja neka filozofija je direktan fudbal. Direktni fudbal u smislu da svaki treći pas da ide napred. Naravno, ne preskakanje igre. Da ne ulazim sad duboko u taj neki sistem igre... Čak u Nišu je bilo nekih zamerki da je bio defanzivan fudbal. Defanzivan fudbal u kom smislu? Ja sam došao kada smo bili 12. na tabeli završili smo četvrti.

Priča je počela u Aziji.

- Na Tajlandu, što je bio moj prvi posao, gde sam bio tada još nosilac A licence, došao sam u jedan od najboljih klubova u jugoistočnoj Aziji - Buriram Junajted, Bio sam pomoćnik trenera, Brazilcu Gami. Gde me izričito klub doveo na insistiranje predsednika da poboljšavam igru u odbrani. Ali mi smo igrali napadački fudbal, tada u formaciji 3-5-2, postigli smo najviše golova u Ligi, a pritom smo osvojili i dva kupa i prvenstvo. Bez ijedne izgubljene utakmice. Najbolji uspeh u istoriji Burirama smo imali u Ligi Šampiona Azije. Te sezone svega jedan poraz, i to je bilo u LŠ, gde smo čak i Gvangžu, koji je vodio Fabio Kanavaro, pobedili kod nas kući sa 4:0 ili 5:0 Tako da, to je u suštini moja filozofija i sa svakom ekipom sa kojom sam igrao u fazi odbrane je uvek bio cilj, naravno s obzirom na okolnosti koje sam zatekao ili kroz određeno vreme, napasti rivala na protivničkoj polovini.

Posebna osvrt na izuzetne trenere sa kojima je sarađivao...

- Što se tiče trenera, imao sam ih dosta koji su mi pomogli. I u mom razvoju od pionirskih i kadetskih dana. Od pokojnog Žareta Nikolića, reprezentativca Jugoslavije. Pa Pere Nikezića, Bufija Vučekovića, pa pokojnog Ace Kozline, koji su svi bili velika imena sa naših prostora. Dragoljuba Bekvalaca, koji mi je dao šansu u prvom timu i koji je verovao u mene. Pa posle njega i Bobeta Pavkovića, koji nam je doneo nešto novo u tom trenutku, gde smo bili najbolja odbrana. Pre Partizana i Zvezde. Svi su tada igrali sa četiri pozadi, a mi smo kod njega igrali 3-4-2-1 sistem. Kasnije, veliki uticaj na mene u Dinamu je imao pokojni Prokopenko, bivši master Sovjetskog sporta. Atipičan Rus, gde nije bilo onih iscrpljujućih treninga bez lopte. Svi treninzi su uključivali loptu i takmičenje. To je ono što sam čuo sad od kolega, recimo koji su bili gosti u Real Madridu. Konkretno od Vlade Šmita koji polaže licencu u Italiji, gde se sve svodi kroz takmičenje i nadigravanje. Na kraju krajeva, i u Turskoj mi je trener bio najbolji strelac Fenerbahčea u istoriji, Kodžaman, pomoćnik Fahrudin Omerović. Nakon toga i Safet Sušić. Tu je i Zoran Filipović. Mogao sam dosta da naučim. Danas ima dosta trenera u Evropi od kojih možeš mnogo da pokupiš. Na početku karijere mi je značilo što sam bio pomoćnik Božidaru Bandoviću koji je dosta detaljan i posvećen - zaključio je selektor kadetske reprezentacije Srbije.