SA PARTIZANOM JE OSVOJIO TITULU, PA NAPRAVIO GREŠKU: Imao sam pare, slavu, karijeru - nikad miran, nikad zadovoljan...

Simon Vukčević (38) važio je za jednog od najtalentovanijih fudbalera sa ovih prostora. Rođeni Podgoričanin profesionalnu karijeru počeo je u Partizanu. Tri godine je igrao u crno-belom, osvojio je dve titule, pred njim je bila blistava budućnost. Ali, nije ostvario pun potencijal.

Pogledajte u galeriji kako je izgledao Simon Vukčević u igračkim danima.

Sada ima 38 godina, dugo je u penziji i mnogi ga verovatno ne bi prepoznali sada. Bavi se potpuno drugim poslom - radi sa vinom.

"Od fudbala sam fino odmorio. Sav taj javni život, stres, pritisak, utakmice, javnost, medije. U potpunosti sam se povukao, posvetio sam se vinogradarstvu. Ja sam sluga vinu, ne da meni vino služi, time se vodim. Do sada sam zadovoljan. Tek sad smo počeli, na tržištu i to. Sve serije su limitirane. "

Pričao je dosta o svojoj karijeri, priznao je da bi neke stvari drugačije uradio da ima priliku.

"Da mogu da vratim karijeru nazad, mnoge stvari bih uradio, prvo to ponašanje bih sigurno promenio ,to me koštalo karijere. Imao sam kao mlad pare, slavu, karijeru. Nikad miran, nikad zadovoljan."

Imao je i komentar na stanje u današnje vreme.

"Nikoga ja nisam slušao, sve ti se daje i sve ti je dostupno samo kada igraš. To je jako pogrešno. Današnji svet funkcioniše da sve može ako si uspešan, što je 100 odsto pogrešno. Kako sutra da budem drugačiji? Opet greška. Zašto treba da budeš drugačiji, budi kao svi drugi, radi vredno i pokaži jesi li bolji od drugih u tom sportu."

Za kraj je prokomentarisao i jedan detalj po kome je dugo bio poznat. Kao vezni fudbaler nosio je broj 1 na dresu.

"Samo je golman nosio 1, zato sam uzeo taj broj kada mi se otvorila prilika", nasmejao se Vukčević.

Simon je posle Partizana otišao u ruski Saturn gde je proveo samo jednu sezonu. Odatle je otišao u Sporting i tamo je igrao četiri godine i osvojio titulu u Kupu. Iz Lisabona je otišao u Premijer ligu i potpisao za Blekburn Roverse i tamo se zadržao dve godine. Onda je 2013. došao u Vojvodinu sa kojom je osvojio Kup Srbije i potom se vratio u inostranstvo. Igrao je za Levadiakos (Grčka), Enosis Neon (Kipar) i Čaves (Portugal), a karijeru je završio u podgoričkoj Budućnosti.

Prošao je sve mlađe kategorije reprezentacije Srbije i Crne Gore, sa selekcijom do 21 godine zauzeo je drugo mesto na Evropskom prvenstvu 2004. godine koje je osvojila Italija sa Albertom Đilardinom. Sa seniorskom reprezentacijom odigrao je pet mečeva i posle referenduma je odlučio da igra za reprezentaciju Crne Gore za koju je upisao 45 nastupa.

(Kurir sport/Mondo)